Mali: Usvojeni rebalans budžeta nastavak ekonomskog jačanja naše zemlje

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je zadovoljan raspravom i da su među najvažnijim stvarima koje donosi rebalans veća izdvajanja za podršku porodicama za rođenje deteta, kao i preusmeravanje ostvarenih većih prihoda na važne projekte koji će Srbiji doneti dalji rast.

„Mi smo na putanji ekonomskog rasta koji je u prvoj polovini ove godine iznosio 4,3 odsto i među najvišim je u Evropi. Započeli smo velike projekte koji će nastaviti da budu izvor našeg budućeg rasta. Višak novca ide ka njima, idemo dalje“, izjavio je Mali.

On je ponovio da je rebalans budžeta za 2024. godinu nastavak politike daljeg ekonomskog jačanja naše zemlje, podrške građanima i privredi, nastavak prevazilaženja efekata globalnih izazova, sa što manjim posledicama po Srbiju.

„Nastavljamo borbu za jaku i snažnu zemlju, za stabilnu ekonomiju, za nove kapitalne investicije, nove investitore, dodatna radna mesta, a sve to zbog onoga što je na prvom mestu - boljeg i kvalitetnijeg života svih naših građana. Već u novembru biće spreman i budžet za narednu godinu koji će takođe biti razvojan“, istakao je ministar finansija.

Ukupni prihodi predviđeni rebalansom iznose 2.173,3 milijardi dinara, što je za 132,5 milijardi dinara, odnosno 6,5 odsto, više u odnosu na iznos prihoda predviđen inicijalnim budžetom za ovu godinu.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.864,8 milijardi dinara,  što je povećanje od 106,2 milijarde dinara, a neporeski u iznosu 275,1 milijardi dinara, što je povećanje od 28,4 milijardi dinara.

Rebalansom su predviđeni ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.436,4 milijarde dinara. Projektovana stopa privrednog rasta za 2024. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 3,8 odsto BDP, što je više od originalne procene koja je iznosila 3,5 odsto. U apsolutnom iznosu to je 8.946,2 milijarde dinara, odnosno 76,3 milijardi evra.

„Naše javne finansije su u potpunosti stabilne, zdrave, imaju čvrste osnove, a naši makroekonomski pokazatelji svedoče i potvrđuju uspešnost naše ekonomske politike. Srbija je postala zemlja koja se uspešno bori sa svakom krizom i koja ide napred, otporna na potrese i izazove, spremna za dalji rast i razvoj“, poručio je Mali.

Rebalansom budžeta izdvojeno je dodatnih 25,6 milijardi dinara za sektor socijalne zaštite. To je novac, između ostalog, namenjen za isplatu uvećanog roditeljskog dodatka za decu rođenu od 1. januara ove godine.
Mali je tokom obrazlaganja rebalansa u Skupštini Srbije istakao i da je predviđeno dodatnih 18 milijardi dinara za poljoprivredu, čime će budžet tog sektora dostići 7,3 odsto ukupnog budžeta, odnosno 136,7 milijardi.

Kako je ranije izjavio, u predlogu rebalansa nalazi se i dodatnih 28,7 milijardi dinara za ulaganja u zdravstveni sektor, te dodatni novac za prosvetu u iznosu od 12 milijardi dinara, dodatna sredstva za zaštitu životne sredine, nauku, kulturu, sektor odbrane.

Ministar je istakao da je predviđeno i dodatnih 111 milijardi dinara za kapitalne investicije čime će one, kako je naveo, dostići 706,2 milijardi dinara, odnosno 7,9 odsto BDP-a. On je dodao da su planirana ulaganja u nove puteve i pruge, škole, vrtiće, opšte bolnice i domove zdravlja, sportske objekte, sve ono što menja kvalitet života građana Srbije.

Tokom vanrednog zasedanja parlamenta usvojeni su i Zakona o potvrđivanju Aneksa 2 Sporazuma između Vlada Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji, kojim se predviđaju tri nova projekta - razvoj veštačke inteligencije, razvoj infrastrukture i upravljanje otpadnim vodama u Velikom Selu, kao i modernizacija elektroenergetskog sistema kroz razvoj novih obnovljivih izvora energije i sredstava za skladištenje u Republici Srbiji.

Usvojen je i Zakon o potvrđivanju revidirane PEM Konvecije, što ima ekonomski značaj za našu privredu u pogledu konkurentnosti i izjednačavanja uslova za poslovanje na međunarodnom tržištu.

Poslanici su usvojili i dve ratifikacije iz oblasti energetike koje se odnose na nabavku i zamenu klasičnih brojila savremenim elektronskim brojilima, kao i na korišćenje obnovljivih izvora energije u proizvodnji toplotne energije, povećanje energetske efikasnosti i poboljšanje kvaliteta vazduha, a time i zaštitu životne sredine.