Postoje dve faze: Šta to Srbiju deli od SEPA područja?

Zamenica generalnog direktora Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije Anastasija Vasiljević izjavila je da pridruživanje Srbije SEPI (Single Euro Payment Area) vodi do ključnog cilja, a to je brži i efikasniji platni promet sa inostranstvom, prvenstveno sa EU, kao i sa ekonomijom Zapadnog Balkana.

Vasiljevićeva je rekla za Tanjug da SEPA područje obuhvata 36 evropskih država, uključujući nekoliko država i teritorija koje nisu deo EU ili nisu deo zone evra.

"SEPA donosi set pravila i standarda koje uređuju izvršavanje bezgotovinskih plaćanja unutar tog područja. Priključenje Srbije SEPA području značiće da smo mi prihvatili taj set standarda i pravila, kao i da ćemo ih se pridržavati prilikom vršenja plaćanja unutar tog SEPA područja", izjavila je ona.

Srbija je podnela nacrt aplikacije za priključenje SEPA području na preliminarno mišljenje Evropskoj komisiji i Evropskom platnom prometu i dodala da su je predstavnici Svetske banke ocenili kao najtemeljniju i najkompletniju.

"Posebno imajući u vidu da smo mi jedina ekonomija, odnosno država regiona koja je uz aplikaciju priložila usvojene zakone u Skupštini i propise koje su već doneti", navela je Vasiljević i dodala da su neke ekonomije dostavile nacrte propisa, a da je Srbija priložila već usvojene propise.

Prema njenim rečima, do ovog cilja nas dele dve faze.

"Prva faza predstavlja ispunjenje pravnih preduslova. Druga je faza tehničkog povezivanja koje sa platnom infrastrukturom EU, konkretno na nivou ekonomija Zapadnog Balkana, je dogovoreno da se povežemo na platnu infrastrukturu za instant plaćanja Evropske centralne banke poznatijom pod nazivom TIPS", objasnila je ona, napominjući da ta instant plaćanja omogućavaju da korisnici vide pravi benefit.

Dodala je da je to naša ključna prednost jer smo mi, kako je rekla, "jedina ekonomija regiona koja ima uspostavljen sistem za instant plaćanja".

S obzirom da je u Srbiji zvanično sredstvo plaćanja dinar, a ne evro, istakla je da to ne predstavlja nikakav problem i naglasila da u celom ovom procesu, vidi prednosti kako za građane, tako i za privredu.

Što se tiče priključenja SEPA području, kako je rekla, "odradili smo sve što je do nas" i objasnila da se kriterijumi odnose pre svega na uskađenost naših propisa sa propisima u oblasti pruženja platnih usluga, bankarstva, sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.  

"Mi smo u potpunosti uskađeni sa svim evropskim  direktivama i relevantnim propisima i međunarodnim standardima i preporukama", ukazala je ona.

Kako je navela, "reformu zakonodavnog okvira započeli smo 2014. donošenjem zakona o platnim uslugama, koji je izmenjen u julu ove godine čime smo se potpuno uskladili sa evropskom regulativom u toj oblasti".

Kada je reč o ekonomiji Zapadnog Balkana, kaže da će se i one pridružiti ovom području i da će se tehnički povezati sa platnom infrastrukturom EU.

"Srbija je u prednosti jer jedini imamo razvijen ovaj sistem za instatnt plaćanja. Spremni smo da podržimo ekonomije regiona kako bismo zajedno, što pre, ušli u SEPA područja i povezali se na sve sisteme Evropske centralne banke", navela je ona.

Objasnila je da banke neće imati probleme prelaska u ovu zonu, navodeći da je to za njih korisno jer će korisnicima ponuditi savremeni servis, kao i da će moći da razvijaju brojne druge usluge.

"Svetska banka je istakla da ukoliko bi došlo do smanjenja troškova novčanih doznaka za tri odsto to bi dovelo do uštede od pola milijarda evra na nivou ekonomije Zapadnog Balkana.  Dodatno da ukoliko bi se povećala i ta bezgotovinska plaćanja  za 10 procenata, da bi se siva ekonomija smanjila za dva osto,  što je svakako značajno", navela je ona.

Prema njenim rečima, ovo je još jedan korak ka poboljšanju standarda građana i olakšanoj spoljnotrgovinskoj razmeni sa EU, kao i sa ekonomijama Zapadnog Balkana.