Zašto se na severu Srbije sve više seje seme s tavana?

"Ni ove godine neće nedostajati ječma i pšenice, jedino su površine zasejane uljanom repicom u opštini Kanjiža nešto manje", kažu poljoprivrednici, prenosi RTV Panon.

Prošlonedeljnih 40–50 milimetara kiše je veoma dobrodošlo, pa su tako počeli i jesenji radovi na oranicama. Zbog sušnog leta proizvođači nisu mogli ranije da obrađuju njive, uglavnom zbog setve uljane repice, ali se u mnogim slučajevima nisu ni opredelili za to šta će biti obuhvaćeno plodoredom.

Proizvođači su u julu i avgustu još čekali, iako su to obično meseci kada počinje naručivanje semenske robe.

"Bila je samo jedna narudžba za seme, poljoprivredni proizvođači su tražili seme pivskog ječma, tako da smo mi već pre dva meseca znali da će nam trebati 40 tona semena. Plašili su se uljane repice. Sada je optimalno vreme za to, sada ili nikad, moglo bi se reći, ali uspeli smo da prodamo vrlo malo, samo 7–8 džakova semena uljane repice", rekao je Jožef Šandor, prodavac iz Gornjeg Brega.

Većina proizvođača insistira na pivskom ječmu, ne bez razloga, jer su prošle godine ovu žitaricu otkupljivali po najpovoljnijoj ceni, između 20 i 22 dinara, dok se za pšenicu nudilo oko 20 dinara, pa se ovde može govoriti o prosečnom rodu.

"U ovo vreme jeseni, mnogi proizvođači biraju stočni ječam, jer ovaj usev zahteva najmanju količinu hemijskog tretmana. Istina je da je i otkupna cena bila niska, 16–17 dinara. Međutim, setva semena sa tavana je sve prisutnija među proizvođačima", dodao je on.

"Ono što može da se čuje, a sigurno da će se i desiti, jeste da poljoprivredni proizvođači počinju da seju seme uljane repice sa tavana. Isto se može očekivati i za ječam, čija će proizvodna površina sigurno biti povećana", rekao je Jožef Šandor.

Međutim, to nije iznenađujuće, jer se seme i đubrivo nude po veoma visokim cenama, rekao je Bernard Vajda, otkupljivač iz Oroma.

"Za semensku robu, pšenicu i ječam, možemo reći da se nude po bezobrazno visokoj ceni od 70 do 80 dinara. Interesovanje je zbog toga gotovo ravno nuli. Dakle, to je četiri puta više od merkantilne cene, pa će vrlo malo ljudi istu kupiti i sejati. Ni cene đubriva nisu niske, idu od 60 do 80–90 dinara, u zavisnosti od vrste", naveo je Vajda.

Uprkos tome, posejane površine se povećavaju. Jedan od razloga za to je i taj što su poljoprivrednici proteklih sušnih godina uspeli da skinu kakav-takav rod ove biljne kulture.