Uživo U toku rasprava o rebalansu budžeta; Mali: Ulazimo u krug brzo rastućih ekonomija u Evropi

Mali je izjavio danas tokom polemike u Skupštini Srbije sa predstavnicima opozicije da Ekspo 2027. neće koštati 17 milijardi evra, već 1,2 milijardi evra i da će to biti istorijska prilika da se Srbija predstavi svetu.

Na sednici parlamenta na kojoj se raspravlja o rebalansu budžeta za 2024. godinu, Mali je demantovao navode narodnog poslanika Aleksandra Jovanovića Ćute koji je rekao da 52 odsto budžeta Srbije ide za nabavku francuskih borbenih aviona Rafal i Ekspo 2027.

"Iz budžeta je namenjeno 48,6 milijardi dinara, što je 3,1 odsto za nabavku Rafala, a 20,4 milijardi dinara za Ekspo, dok je budžet Srbije 2.173,3 milijardi dinara", naveo je Mali.

On je istakao da Program Srbija 2027 podrazumeva 323 projekta u celoj Srbiji, koji uključuju razvoj infrastrukture, gradnju autoputeva, saobraćajnica, brzih pruga, škola, bolnica i ulaganja u energetici.

"Sve to je Srbija 2027. I da, imamo dovoljno novca, deo tih projekata je naravno i u ovom rebalansu koji je danas pred vama. Dakle, hoćemo da nam Srbija potpuno drugačije izgleda 2027. godine. Hoćemo da dočekamo preko tri miliona ljudi koji će posetiti našu zemlju, ali i da iskoristimo ovu istorijsku priliku", poručio je Mali.

On je istakao da je cilj da ulažemo što više u infrastrukturu, da otvaramo nove fabrike i da dođemo do tog cilja od 1.400 evra prosečne zarade, 650 evra penzije i 650 evra minimalna zarada.

"Dakle, to su ulaganje u Srbija 2027. Što se samog Ekspa tiče, on neće izaći na više od milijardu ili 1,2 milijarde evra. Pri čemu, kada govorim o tim ulaganjima, tu podrazumevam, recimo, i izgradnju brze pruge od Zemun polja pa do Ekspa, odnosno Nacionalnog stadiona. Nakon toga, ta pruga ide i do Obrenovca", naveo je ministar.

Dodao je da tu spada i veliki broj ulaganja u kanalizacionu mrežu, vodovodnu mrežu, u trafostanice, energetski sistem, celog tog dela Beograda.

"Tako podižete i dajete šansu za podizanje dalje BDP-a kroz aktivaciju vaše građevinske industrije. Da vas podsetim, mi ćemo tamo izgraditi i jedan tematski park, izgradćemo i 1.500 stanova i novi centar za vodene sportove. To će sve, ne samo da direktno utiče na nas, rast našeg BDP-a, nego utiče i na zapošljavanje građevinske industrije i na sve ove ciljeve koje smo definisali, a to je da i dalje budemo jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi", rekao je Mali.

On je konstatovao da je Ekspo istorijski naša najveća šansa da se predstavimo svetu 2027. godine i da iskoristimo ceo period koji je pred nama za dalje unapređenju zemlje.

View this post on Instagram

A post shared by Siniša Mali, PhD, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)

fizkes/Shutterstock

Povećanje roditeljskog dodatka ključna je novina Predloga zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom izjavila je danas ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski.

Ona je obrazlažući ovaj predlog u Skupštini Srbije istakla da se njime roditeljski dodatak za prvo dete za decu rođenu od 1. januara ove godine povećava na 500.000 dinara, za drugo dete na 600.000, za treće na 2,28 miiliona, a za četvrto na 3,18 miliona dinara.

"Ukoliko usvojite ovo što predlažemo imaćemo najveći roditeljski dodatak na Balkanu", poručila je ona poslanicima i navela da se najviše povećava dodatak za drugo dete i to sa 3,6 na 6,5 prosečnih plata.

Dodala je i da će jednokratna pomoć za drugo i treće dete iznositi 135.000 dinara i da će paušal za bebi opremu iznositi 7.500 dinara.

Mali izjavio je danas da je Srbija nikad jača i stabilnija, uprkos ogromnim izazovima koji dolaze iz globalnog sveta od 2020. godine, dodajući da će se sa rebalansom budžeta za ovu godinu, koji je od danas pred poslanicima, ubrzati dalji rast i razvoj.

Mali je naveo da se ide ka cilju da prosečna plata u Srbiji 2027. godine bude 1.400 evra, a penzije 650 evra.

Govoreći o ekonomskim pokazateljima, Mali je ukazao da je u Srbiji danas broj zaposlenih veći nego ikada, dodajući da je stopa zaposlenosti 51,4 odsto, a da je stopa nezaposlenosti 8,2 odsto.

"Prethodna vlast nam je ostavila stopu nezaposlenosti od 25,9 odsto, svaki četvrti građanin Srbije tada nije imao posao,  a sada smo na 8,2 odsto i idemo dalje. I upravo je cilj da dalje smanjujemo stopu nezaposlenosti i  otvaramo nova radna mesta. To je cilj koji se na neki način odslikava u rebalansu budžeta koji je pred vama", istakao je ministar.

Prema njegovim rečima, niža je stopa nezaposlenosti među mladima, te da je 2012. godine bila 52,3 odsto, a danas je 20,3 odsto.

Mali je naveo da je u prvoj dekadi nivo stranih investicija iznosio 3,2 milijarde evra, što je za 12, 1 odsto više u odnosu na isti period lane, kada je Srbija privukla rekordnih 4,5 milijardi evra.

TANJUG / RADE PRELIĆ /nr

"Veoma je važno da smo devizni kurs sačuvali i da je devizni kurs stabilan već 12 godina unazad. Imamo rekordno visoke devizne rezerve,  preko 28 milijardi evra, imamo 46 tona zlata u trezorima Narodne banke,  dakle potpuno smo stabilni i potpuno smo sigurni kada je naša finansijska pozicija u pitanju", rekao je Mali.

On je preneo da je od jutros na državnom računu 695 milijardi dinara i da je Srbija apsolutno likvidna.

"Mi smo sačuvali makroekonomsku stabilnost, nama je udeo javnog duga u BDP-u na današnji dan 49,8 odsto,  dakle, ispod nivoa Mastrihta koji je 60 odsto, a verovali ili ne 89 odsto je prosek Evrozone.  Sačuvali smo makroekonomsku stabilnost, imamo nikada veću stopu rasta, stabilnu stopu rasta našeg BDP-a,  nikada veći broj ljudi koji rade i nikada nižu nezaposlenost", rekao je Mali.

O platama i penzijama

Podsetio je da je dogovoreno da se podigne minimalna zaradu od 1. januara naredne godine za 13,7 odsto,  precizirajući da će ona biti 457 evra.

On je naveo da je prema poslednjem podatku, iz juna ove godine, prosečna plata bila 818 evra, a da se očekuje da ona do kraja godine bude 920 ili 922 evra.

"Potpuno smo u dinamici  da do kraja naredne godine,  kao što smo i obećali programom Srbija 2025, prosečna zarada bude u Srbiji. Kao što sam već nekoliko puta i pomenuo, apsolutno dolazimo do cilja  od prosečne zarade od 1.400 evra.

On je podsetio da je prosečna plata 2012. godine bila 329 evra.

Takođe, naveo je da se ide sa dodatnim povećanjem penzija mesec dana ranije, odnosno od 1. decembra čime je ispunjena molba predsednika Republike.

"Ono što mi je posebno važno je da smo potpuno promenili trajektoriju rasta penzija.  Umesto da iz budžeta izdvajamo sve više i više novca kao što je bilo do 2012. godine da se penzije isplaćaju, sada se izdvaja nikada manje. Upravo zahvaljujući rekordnom broju radnih mesta, porezima i doprinosima koji se uplaćuju u PIO fond", rekao je Mali.

Dodatna ulaganja za poljoprivredu

On je kazao da se rebalans radi zbog većih prihoda od 132, 5 miliajrdi dinara koji će biti usmereni ka više oblasti, među kojima je poljoprivreda.

"U rebalansu budžeta koji je pred vama idemo sa dodatnim ulaganjima za poljoprivredu negde 18 milijardi dinara dodatnih ulaganja. Imamo skoro 30 milijardi, tačnije 28,7 milijardi dodatnog ulaganja za zdravstvo. Najveći deo toga ide za lečenje retkih bolesti, za lečenje dece u inostranstvu. Imamo više novca za prosvetu, nekih 12 milijardi dinara, za nauku dve milijarde dinara, za kulturu, zatim za našu vojsku 48,6 milijarde dinara", rekao je Mali.

Podsetio je da je potpisan ugovor sa Francuskom o nabavci 12 aviona  Rafal i da se sada izdvaja prva rata za plaćanje.

"I ono što mi je posebno važno, što direktno doprinosi rastu našeg BDP-a, a to su kapitalne investicije, dodatnih 111 milijardi dinara u rebalansu budžeta. Ukupan budžet za kapitalne investicije time je 706 milijardi dinara, nikada veći nije bio. To je 7,9 odsto našeg BDP-a", rekao je Mali.

"Očekujem kvalitetnu raspravu. Takođe očekujem da građani Srbije, ali i vi narodni poslanici prepoznate rezultate, jer rebalans je samo nastavak uspešne ekonomske politike koje sprovodimo od reformi 2018. godine", poručio je.

Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da Srbija ima drugi najveći rast BDP-a u Evropi u prvoj polovini godini od 4,3 odsto rasta i da polako, ali sigurno ulazi u najbrže rastuće privrede u Evropi.

Obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona u budžetu za 2024. godinu na sednici Skupštine Srbije, Mali je rekao da taj predlog Zakona proizilazi iz stanja u kojem se naša privreda trenutno nalazi  i da je definisan ciljevima i opredeljenim ciljevima koje su definisani u programu Srbija 2027.

"Za ostvarenje tog programa  po kojem ne samo da treba da uložimo dodatan novac u infrastrukturu  po celoj našoj Srbiji, u 323 projekta koja treba da podignu kvalitet  infrastrukture u našoj zemlji, već nam je to cilj koji treba da dovede  do toga da nam prosječna zarada u Srbiji na kraju 2027. godine  bude 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra i minimalna zarada 650 evra", rekao je Mali.

On je naglasio da je stopa rasta BDP-a u prvoj polovini ove godine 4,3 odsto.

"Mi smo druga zemlja u Evropi po tom podatku  i po tom rezultatu, dakle odmah iza Malte. To znači da polako ali sigurno  ulazimo u taj krug najbrže rastućih ekonomija kada je Evropa u pitanju. Naša ekonomija je među top pet najbrže rastućih  ekonomije u Evropi. Dakle, osnovni cilj koji smo želeli, a to je da nam  ekonomija ubrzano raste, da se ubrzano približavamo standardima  Evropske unije, upravo na ovaj način to i ostvarujemo", poručio je Mali.

On je istakao da će Srbija ove godina imati oko 76 milijardi evra bruto domaćeg proizvoda.  

"Da vas podsetim, 2012. godine BDP, dakle vrednost svega što se proizvede u našoj ekonomiji bio je 33,4 milijardi evra. Do kraja godine očekujem stopu rasta od 3,7 ili 3,8, odsto, dakle i dalje ćemo biti među top dve ili tri ekonomije u Evropi. To je veoma, veoma važno, jer što brže rastemo, što više rastemo,  to nam je osnova i za podizanje plata, podizanje penzija, podizanje minimalne zarade i daljih investicija  i u poljoprivredu, i u kulturu, i u ekologiju, i u zdravstvo i sve ono što je na kraju kreva i deo ovog rebalansa budžeta", rekao je Mali.

Poslanici Skupštine Srbije danas su na početku sednice minutom ćutanja odali poštu stradalima u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u subotu na putu Ušće - Kraljevo.

Poslanik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Alekisć predložio je prethodno da se održi minut ćutanja povodom tragedije u kojoj je stradalo pet osoba, među kojima i četiti člana jedne porodice, otac i troje dece.

Na dnevnom redu su i izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i predlozi odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2024. godinu, kao i na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2024. godinu, koji je podnela vlada.

Vlada Srbije usvojila je prošlog četvrtka Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za ovu godinu  kojim je predviđeno da budžet Srbije zajedno sa rebalansom iznosi 2.173 milijarde dinara, odnosno da bude povećan za 132,5 milijarde dinara.

Predviđeno je i da se razmatra zakon o potvrđivanju Sporazuma o međusobnom priznavanju profesionalnih kvalifikacija za medicinske sestre, doktore veterinarske medicine i babice, u kontekstu Centralno-evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji, između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Pred poslanicima je i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekt ugradnje pametnih brojila u Srbiji) između Republike Srbije i Evropske investicione banke, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 2 Sporazuma između vlada Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o potvrđivanju Odluke broj 1/2023 Zajedničkog komiteta Regionalne Konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu od 7. decembra 2023. godine o izmenama i dopunama Regionalne Konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu.