Rasprava o rebalansu budžeta; Mali precizirao koliko se izdvaja za rafale i EXPO

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je večeras da je 72,8 odsto ukupnog javnog duga u fiksnim kamatnim stopama i dodao da je to veliki bafer za bilo kakvo skakanje kamatnih stopa u budućnosti.

"Kada pogledate ponderisanu kamatnu stopu na naš javni dug, ona se povećala u ovom periodu od 2020. pa do danas, u periodu te globalne krize koju oseća ceo svet, dakle, sa 3,3 odsto na 3,8 odsto, upravo zbog toga, samo za 0,5 odsto poena, zato što imamo najveći deo u fiksnim kamatnim stopama, a to su kamatne stope 2 - 2,5 odsto i do 3 odsto", rekao je Mali odgovarajući na kritike opozicionih poslanika u Skupštini Srbije na sednici na kojoj se raspravlja o rebalansu budžeta za 2024.

On je istakao da se veoma pažljivo upravlja javnim dugom i da nije slučajno što kreditni rejting agencije unapređuje kreditni rejting iz meseca u mesec.

"Rekao sam više puta, sada smo po prvi put samo na korak od investicijskog kreditnog ratinga. Ne bismo bili tu da imamo bilo kakav problem", rekao je ministar.

Kada govorite o investicijama koje su vezane za Srbija 2027 i za EXPO, iznos, ponovio je Mali, neće preći 1,2 milijarde evra.

"Ali kada govorimo o 1,2 milijarde evra, nije tu samo EXPO, tu je i hiljadu i po stanova, tu je i akvatik centar, tu je i cela linijska infrastruktura koja je vezana za taj deo grada", rekao je Mali i dodao da će troškovi samog EXPO biti manji.

Mali je istakao da se radi na najbolji način i da se vodi računa o svakom dinaru građana Srbije, ali da se istovremeno Srbija predstavi na pravi način i da to bude pravi motor rasta i razvoja naše ekonomije u budućnosti.

Na komentare da Srbija uvozi hranu, Mali je rekao da je i guverner NBS Jorgovanka Tabaković rekla da u prvih sedam meseci ove godine imamo uvoz hrane od 150 miliona evra, ali i da je povećan izvoza hrane od 250 miliona evra.

"Uvek imate nešto što uvozite, imate nešto što izvozite, ali očigledno kada je hrana u pitanju, izvozimo više nego što uvozimo i to vam je pogrešan podatak koju ste pomenuli", rekao je ministar finansija.

"Druga smo rastuća ekonomija u Evropi u drugoj polovini ove godine. Dva podatka su veoma važna, naša zemlja ima veću naplatu svih poreza, upravo zbog toga što nam ekonomija raste. Rast nam je određen domačom tražnjom jer su nam veće plate i penzije. Više se troši. Druga stvar, prošle godine rekordna profutabilnost srpske pruvrede. Okruženje, investicije, atraktivnost tržišta, dovelo je do toga da nam ulazi više novca u budžet", rekao je ministar Mali.

Kako je dodao, kada je javni dug u pitanju, o čemu su mnogi poslanici opoziciji govorili, njegov udeo je 49,8 odsto u BDP, što je odraz makroekonomske stabilnosti.

"Nije dovoljno to što je Srbija bila druga po stopi rasta BDP u prvoj polovini ove godine, a kada je to bila? Nikada. Možda to govori u prilog ispravnosti ekonosmke politike koju vodimo. Srbija se promenila, naš kredibilitet se promenio, postali smo atraktivna i stabilna zemlja za ulaganje", poručio je Mali.

Mali je reagovao na tvrdnje da rebalansom budžeta za ovu godinu nisu povećana sredstva za kulturu i istakao da takve izjave predstavljaju neznanje ili zlu nameru.

Mali je na sednici Skupštine Srbije rekao da se jasno vidi da su izdvajanja za kulturu rebalansom povećana sa 15,1 milijarde na 15,6 milijardi dinara.

"Pri čemu imate i 4,1 milijona evra koji se nalazi kod Ministarstva za javne ulaganja i koji se onda iz tog budžeta izdvajaju za pet projekata koji su za kulturu važni, a to su gradovi u fokusu, istraživanje, zaštite i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči,  konzervacija, restauracija i prezentacija nalazišta Caričin grad u opštini Lebane i takođe imate 350 miliona dinara za muzej istorije Srbije koji se gradi u staroj železničkoj stanici u Beogradu", rekao je Mali.

A.K./ATAImages

Osvrnuo se i na izveštaj Fiskalnog saveta Srbije i rekao da i njihov izveštaj kaže da povećanje deficita ne ugrožava fiskalnu i makroekonomsku stabilnost države.

Mali je, čitajući izveštaj, rekao i da je primetno povećanje u rebalansu u budžetima u oblasti poljoprivrede, socijalne politike i zdravstva,

"Sve ono što smo mi definisali da su prioriteti i naše ekonomske politike i ono što direktno doprinosi rastu kvaliteta života građana u Srbiji", rekao je Mali.

On je naveo da je apsolutno laž da se ne izdava sve više za kulturu.

"Imali smo nekoliko događaja, ali niste pratili, oko izgradnje novih muzeja i u Beogradu, muzej istorije Srbije i muzej Nikole Tesle, Prirodnjački muzej i svi ostali muzeji koji će biti završeni do tog Ekspa koji vas strašno brine", rekao je Mali.

On je dodao i da se danas povećava minimalna zarada i da sada iznosi 53.592 dinara, a da je u vreme bivše vlasti bila 15.700 dinara.

"Hoćete da kažete da stopa rasta našeg budećeg bruto domaćnjeg proizvoda nije razvoj ili da pak da rekordan broj radnih mesta nije razvoj, ili da nove fabrike nisu razvoj i da novi klinički centri i bolnice nisu razvoj.  Nove škole nisu razvoj? Novi energetski objekti nisu razvoj? Najveća moguća ulaganja u oblast poljoprivrede nisu razvoj?  A šta li je po vama razvoj? Šta li biste vi onda uradili kada biste se ponovo vratili na vlast", upitao je Siniša Mali deo opozicije koji su ocenili da rebalans nije razvojni.

Kako je rekao odgovarajući opoziciji, nemoguće je da imate najpozitivnije moguće izveštaje Međunarodnog monetarnog fonda,  Evropske agencije za obnovu i razvoj, Svetske banke, svih mogućih međunarodnih finansijskih institucija koji objektivno sagledavaju poziciju Srbije i da oni kažu upravo suprotno od onoga što vi govorite.  

"Stabilni smo, jaki smo, imamo jasnu strategiju šta i kako želimo da uradimo, hoćemo da investiramo više i u autoputeve, i u brze saobraćajnice  i sve one projekte koji menjaju kvalitet života građana Srbije", naveo je Mali.

Navodeći da je opozicija istakla da Ekspo nije razvoj, Mali je objasnio da jeste imajući u vidu da će se na taj način dodatno zaposliti građevinska industrija i dodatno otvoriti nova radna mesta.

Ekspo će, zaključio je Mali, promeniti imidž zemlje i učiniti Srbiju još atraktivnijom.

Mali: Obavljeno čak 26.157 preventivnih pregleda – da li je to moglo bez nove opreme?

Mali rekao je da su izdvajanja za zdravstvo u ovom trenutku rekordna, i da ona iznose više od pet milijardi evra.

"Mnogo toga smo uložili u infrastrukturu, plate zdravstvenih radnika, opremu... Možda se neki rezultati ne vide, i hoćemo to da promenimo", poručio je on.

Podsetio je da je za vikend više od 26.000 građana imalo preventivne preglede, da je urađeno više od 128.000 analiza, i da je rešen problem liste čekanja za skenere. Ništa od toga ne bi bilo moguće da nije nabavljena nova oprema, naglasio je on.

Mali je odbacio kritike opozicije na račun izgradnje Nacionalnog stadiona ističući da to nije običan projekat, već tzv. "anchor" (sidro) investicija koja će dovesti nova ulaganja u taj deo grada.

"To vam je nova mašina, motor rasta i razvoja", rekao je Mali istučići da sport odadvno više nije samo sport, već ozbiljan biznis.

Rekao je i da će Srbija 2027, kada u Beogradu bude organizovan EXPO, biti "centar sveta", i da će u zemlju doći tri miliona turista.

View this post on Instagram

A post shared by Siniša Mali, PhD, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)

Mali je izjavio danas tokom polemike u Skupštini Srbije sa predstavnicima opozicije da Ekspo 2027. neće koštati 17 milijardi evra, već 1,2 milijardi evra i da će to biti istorijska prilika da se Srbija predstavi svetu.

Na sednici parlamenta na kojoj se raspravlja o rebalansu budžeta za 2024. godinu, Mali je demantovao navode narodnog poslanika Aleksandra Jovanovića Ćute koji je rekao da 52 odsto budžeta Srbije ide za nabavku francuskih borbenih aviona Rafal i Ekspo 2027.

"Iz budžeta je namenjeno 48,6 milijardi dinara, što je 3,1 odsto za nabavku Rafala, a 20,4 milijardi dinara za Ekspo, dok je budžet Srbije 2.173,3 milijardi dinara", naveo je Mali.

On je istakao da Program Srbija 2027 podrazumeva 323 projekta u celoj Srbiji, koji uključuju razvoj infrastrukture, gradnju autoputeva, saobraćajnica, brzih pruga, škola, bolnica i ulaganja u energetici.

"Sve to je Srbija 2027. I da, imamo dovoljno novca, deo tih projekata je naravno i u ovom rebalansu koji je danas pred vama. Dakle, hoćemo da nam Srbija potpuno drugačije izgleda 2027. godine. Hoćemo da dočekamo preko tri miliona ljudi koji će posetiti našu zemlju, ali i da iskoristimo ovu istorijsku priliku", poručio je Mali.

On je istakao da je cilj da ulažemo što više u infrastrukturu, da otvaramo nove fabrike i da dođemo do tog cilja od 1.400 evra prosečne zarade, 650 evra penzije i 650 evra minimalna zarada.

"Dakle, to su ulaganje u Srbija 2027. Što se samog Ekspa tiče, on neće izaći na više od milijardu ili 1,2 milijarde evra. Pri čemu, kada govorim o tim ulaganjima, tu podrazumevam, recimo, i izgradnju brze pruge od Zemun polja pa do Ekspa, odnosno Nacionalnog stadiona. Nakon toga, ta pruga ide i do Obrenovca", naveo je ministar.

Dodao je da tu spada i veliki broj ulaganja u kanalizacionu mrežu, vodovodnu mrežu, u trafostanice, energetski sistem, celog tog dela Beograda.

"Tako podižete i dajete šansu za podizanje dalje BDP-a kroz aktivaciju vaše građevinske industrije. Da vas podsetim, mi ćemo tamo izgraditi i jedan tematski park, izgradćemo i 1.500 stanova i novi centar za vodene sportove. To će sve, ne samo da direktno utiče na nas, rast našeg BDP-a, nego utiče i na zapošljavanje građevinske industrije i na sve ove ciljeve koje smo definisali, a to je da i dalje budemo jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi", rekao je Mali.

On je konstatovao da je Ekspo istorijski naša najveća šansa da se predstavimo svetu 2027. godine i da iskoristimo ceo period koji je pred nama za dalje unapređenju zemlje.