Zanati odlaze u zaborav? Mladi odbijaju dobro plaćene poslove

Građevinska škola Beograd je jedina škola u Srbiji takve vrste, kompletno građevinska, a jedna od tri najstarije u Evropi. Ove godine u odeljenje za dekoratere upisala je 20 đaka. Iz prethodne generacije, međutim, na tržište ih je izašlo svega pet. Ova molerska struka čak i nije najmanje tražena, piše Infostud.

Prema rečima direktora škole Radeta Zejaka, duže od pet godina nije upisan nijedan đak na smer zidar, tesar i armirač, iako se ove zanatlije plaćaju „suvim zlatom“ i kod nas i u inostranstvu. Najtraženiji smer je rukovalac građevinskom mehanizacijom, jer je u ovoj branši svakako najkomforniji posao.

Majstori sve bolje zarađuju

Školovanje za molere traje tri godine i ovaj smer za građevinske dekoratere za nijansu je traženiji u odnosu na ranije godine.

"Trudimo se da promovišemo ove poslove i važnost školovanja i za ove struke, jer su sve više cenjeni i odlično plaćeni. Operatere osnovnih građevinskih radova koji objedinjuju tri oblasti već godinama ne upisujemo, iako tesar koji zna posao, može da zaradi oko 2.000 evra mesečno i ovde i u svetu. I druge oblasti se dobro plaćaju, ali ostala je predrasuda da je majstor prljav i pocepan, bedan. Daleko je to od istine. Majstor je danas gospodin čovek", kaže Zejak.

Prema podacima APR u Srbiji je registrovano 534 aktivnih privrednih društava i 4.744 preduzetnika čija je pretežna delatnost završni građevinski radovi. Većina iskusnih molera u ovom poslu ipak nije školovana. U ovom pozivu našli su se slučajno, dopunjavajući budžet, pa se privremeno zaposlenje pretvorilo u trajni izvor prihoda. Sudeći po listama čekanja, potražnja za molerima je velika, a ponuda sve manja. Oni koji rade, priznaju da od četki i valjka mogu lepo da zarade.

Traže se najviše u Beogradu, dnevnice su oko 7.000 dinara, a plate od 100.000 dinara pa naviše. Samostalno, ipak, mogu mnogo više da zarade nego radeći kod nekog. Prema podacima Infostuda, prosečna plata za molere u 2023. je bila 120.772 dinara, a do avgusta meseca ove godine, prosečna zarada molera je iznosila 122.900 dinara.

Aleksandar Savić iz okoline Kragujevca, već 18 godina radi ovaj posao u prestonici u kojoj živi sa porodicom. Posla ima zakazanog nedeljama unapred, ima i stalne mušterije i to bez reklame, samo po preporuci.

Aleksandar kaže da dobar moler mora da poznaje ceo proces, a za to je potrebno barem 4 godine rada

Počeo je kao mladić, bez namere da mu to bude profesija, ali je vremenom kaže moleraj iskreno zavoleo, pa je danas vlasnik svoje firme i zadovoljan je kako mu ide. Okrečio je kaže na hiljade stanova u Beogradu, prebojio kilometre zidova, osvežio, ulepšao kuće i stanove, a osećaj sreće kada učini da prostor koji je bio zapušten i u lošem stanju, postane predivno mesto za život, najlepši je deo njegovog posla.

"Svrha je da mušterija bude zadovoljna, da se ispune očekivanja, a najčešća je reakcija kada dođu posle obavljenog posla, da ostaju bez daha. Iznenade se kada vide da nema ni jedne tačkice okolo, da je sve bilo perfektno zaštićeno, a sav nameštaj vraćen na svoje mesto", priča Aleksandar i dodaje da nema ništa protiv varijanti "uradi sam", ali da je u karijeri imao mnogo slučajeva da je ispravljao tuđe greške, što je za mušteriju najskuplje.

"Na prvi pogled može da deluje jednostavno, ali danas ima toliko raznovrsnih molerskih proizvoda, namenjenih za različite površine i isto toliko tehnika, pa je važno znati šta sa čim može, a šta nikako ne", priča. 

Krečenje u Beogradu u proseku o 3,5 do 10 evra po kvadratu

Cene krečenja u Beogradu u proseku su od 3,5 do 10 evra po kvadratu, a određuje je kvalitet proizvoda i zahtevnost tehnike. Postoje i dekorativne tehnike koje su sve modernije i traženije u glavnom gradu. Za krečenje nameštenog stana od 50 kvadrata, bez previše popravki, potrebno je dva do tri dana posla, a može da košta od 350 do 1.000 evra. 

"Pre nekoliko godina popularne su bile boje, pa pamtim slučaj da sam četiri zida krečio u osam različitih boja. Nema boje koju nisam mešao, ali je u poslednje vreme najtraženija bela, a tapete se vraćaju u modu na velika vrata. Dobar majstor mora da poznaje ceo proces, od priprema zidova, gletovanja, krečenja, dekorativne tehnike, gipsane radove, da shvati konkretan problem, sa recimo vlagom i kako da ga reši. Da stekne to iskustvo, potrebno je najmanje četiri godine rada", smatra Aleksandar i dodaje da najviše posla iziskuje kada prvo ide gletovanje pa krečenje, što podiže i cenu.

Aleksandar se 18 godina bavi ovim poslom, a nema veće sreće od zadovoljnog lica mušterije