Srbija u vrhu Evrope po rastu BDP-a: Građevinarstvo ključni faktor

Građevinarstvo je postalo ključni faktor koji je tome doprineo, navodi se u analizi Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE) koja je objavljena danas.

Ističe se da je bržem privrednom rastu Srbije, ali i ublažavanju posledica pada prometa u trgovini, značajno doprinelo građevinarstvo koje poslednjih godina stvara između 5,5 i 6,4 odsto BDP-a.

Podseća se da je BDP Srbije počev od 2018. godine, prema zvaničnim podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), povećan ukupno za 26,5 odsto, dok je u EU povećan za 10,2 odsto.

Ističe se da je, pri tome, ta razlika značajno veća ukoliko se uporede samo ostvareni rezultati za prošlu i procene MMF-a za ovu godinu, jer će u te dve godine BDP Srbije realno biti povećan za više od šest odsto, a u EU samo za 1,7 odsto.

"Kako sada stoje stvari, ta razlika bi na kraju ove godine mogla biti i veća, jer je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost svega što se u Srbiji stvori u prva tri meseca ove godine realno bila za 4,7 odsto, a u drugom tromesečju za 4,2 odsto veća nego u istom periodu 2023. Istovremeno, prema podacima Evrostata, BDP Evropske unije i evrozone je u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti kvartal prošle povećan za samo 0,8 i 0,6 odsto", navodi se u analizi.

Ističe se da je u EU tempo rasta bio pet, a u evrozoni sedam puta sporiji nego u Srbiji i da čak i zemlje sa najbržim rastom u EU - Poljska sa 1,5 i Irska sa 1,2 odsto – bitno zaostaju za Srbijom.

"U najvećem problemu je, ipak, Letonija, u kojoj je registrovan pad od 1,1 odsto. Isti problem muči i Švedsku i Mađarsku, u kojima je BDP pao za 0,8 i 0,2 odsto, a u drugom kvartalu je, sa velikim razočaranjem, konstatovan pad privredne aktivnosti i u Nemačkoj za 0,1 odsto", ukazuje se u analizi.

Napominje se da je neznatno veći privredni rast od Srbije imala samo Turska, s tim što je u toj zemlji inflacija u julu bila gotovo 62 odsto, tako da je, kako se ukazuje, taj rast prilično skupo plaćen, ubedljivo najvišom stopom inflacije u Evropi.

U Srbiji je u prvom tromesečju 2024. zabeležen realni rast bruto dodate vrednosti u građevinarstvu od 14,2 odsto i bio gotovo duplo veći nego u trgovini na veliko i malo, saobraćaju i sektoru usluga (7,3 odsto) i gotovo pet puta veći nego u industriji (2,9 odsto).

U drugom kvartalu se ta razlika još više povećala u korist građevinarstva, koje je stvorilo bruto dodatu vrednost realno za 12,3 odsto veću nego u istom periodu 2023, dok se realni rast ostalih sektora kretao u rasponu od 0,8 odsto (poljoprivreda) do najviše 4,5 odsto (sektor usluga).

IPESE ističe da je s druge strane, u Srbiji inflacija u julu bila 4,3 odsto, što je u granicama ciljanog okvira od tri plus-minus 1,5 odsto, a da se očekuje njeno dalje obaranje, čemu će doprineti i nova akcija Vlade Srbije "Najbolja cena", u okviru koje su od 1. septembra značajno snižene cene velikog broja osnovnih proizvoda.

"Korist od bržeg realnog privrednog rasta, uz istovremenu stabilizaciju cena, imali su i građani. O tome svedoče najnoviji podaci Evrostata da je 2020. prosečna neto plata u Srbiji za prosekom EU zaostajala čak 55, a prošle godine je taj zaostatak smanjen na 46,4 odsto ili za 8,6 procentnih poena, jer je prosečna neto plata u Srbiji iznosila 733, a u EU 1.367 evra. Tim tempom, dakle, prosečna neto zarada u Srbiji bi se za 16-17 godina izjednačila sa evropskim prosekom, što je pre samo jedne decenije izgledalo kao nemoguća misija", naglašava IPESE.

Podseća se da je u prvoj polovini ove godine prosečna neto zarada u Srbiji već dostigla 826 evra, tako da je taj zaostatak, čak i uz pretpostavku da su u EU plate nominalno povećane za sedam odsto dodatno smanjen na oko 43,5 odsto ili za gotovo tri odsto.

"Ključni preduslov daljeg ubrzanog približavanja je da Srbija i u narednom periodu nastavi brže ekonomski da raste od EU, a upravo tome bi trebalo da doprinese i novi investicioni ciklus, koji uključuje i rekordna ulaganja. Programom "Skok u budućnost - Srbija 2027" u tri naredne godine planirane su investicije veće od 17 milijardi evra", navodi se u analizi.

Ukazuje se da je, za razliku od mnogih razvijenih zemalja, Srbija recesione tendencije, posebno izražene 2020. godine, na vrhuncu pandemije korone, ublažila povećanjem javnih, kapitalnih investicija.

"I upravo zahvaljujući pojačanom ulaganju države, u skladu sa preporukama čuvenog ekonomiste Džona Majnarda Kejnza, Srbija je uspela da ostane na putanji stabilnog rasta", napominje IPESE, podsećajući da su u poslednjih 12 godina plate povećane za 134 odsto, a da je zaposlenost u junu ove godine dostigla rekordni nivo sa više od 2.315.000 zaposlenih.

Za javne investicije se sada u Srbiji godišnje ulaže oko pet milijardi evra, što je oko sedam odsto BDP-a i više od 15 odsto ukupnih javnih rashoda, a Fiskalni savet je konstatovao da je to ubedljivo najveći udeo javnih investicija u centralnoj i istočnoj Evropi, što svedoči koliko su za Vladu Srbije važne kapitalne investicije, navodi se u analizi.

Ukazuje se da je to sasvim logično, jer bez kvalitetne saobraćajne i druge infastrukture teško da se i u narednom periodu može očekivati rekordan priliv direktnih stranih investicija, koje su se stabilizovale na nivou većem od četiri milijarde evra godišnje.

"Od 2022. investicije u saobraćajnu infrastrukturu premašile su tri procenta BDP-a, i Srbija sada raspolaže sa oko 1,1 kilometar autoputeva na 100 kvadratnih kilometara i po tome se približila proseku zemalja centralne i istočne Evrope, a kada svi započeti auto-putevi budu završeni, biće daleko ispred njih", ističe IPESE.

Napominje se da će zbog realizacije svih planiranih projekata u sklopu priprema za veliku svetsku izložbu Ekspo 2027, udeo javnih investicija biti i nešto veći od sedam odsto BDP-a, koliko je bio u prethodnih nekoliko godina.

Osim javnih investicija, na privredni rast uticaće i dalji rast domaće tražnje, baziran na snažnom rastu prosečnih neto plata, koje su u prvih šest meseci, prema podacima Ministarstva finansija, realno povećane za 9,4 odsto i penzija, koje su u istom periodu realno porasle čak za 15,2 odsto.

"Prosečne plate bi do 2027. godine trebalo da dostignu 1.400 evra, a penzije 650 evra, pa se sa velikom dozom izvesnosti može očekivati da će domaća tražnja i u narednih nekoliko godina biti snažna poluga privrednog rasta", ističe IPESE.

Ubrzanje rasta na četiri-pet odsto u 2025. i 2026, u skladu sa novim investicionim ciklusom, očekuje i Narodna banka Srbije, koja je nedavno korigovala i procenu rasta za ovu godinu, sa 3,5 na 3,8 odsto. I eksperti NBS su konstatovali da je dobrim delom do ubrzanja tempa privrednog rasta došlo zbog povećanih fiksnih investicija, usled početka realizacije projekta Ekspo 2027. i da će u narednih nekoliko godina zbog novog investicionog ciklusa biti povećane na oko 25 procenata BDP-a, zaključuje IPESE u analizi.