Suša desetkovala rod: Prinos neće pokriti izdatke

U poljoprivrednom gazdinstvo Jenea Šerfezea iz Horgoša i još nekolicine gazdinstava koja su na severu Bačke, od tropske žege i užarenog peskovitog tla spasa zovi nije bilo ni uz zalivanje sistemima kap po kap, jer je rod desetkovan.

Jene Šerfeze pod voćem i vinovom lozom ima 20 hektara, a pored jabuka, dunja, bresaka i šljiva ima zasade alternativnih voćki mušmule i japanske jabuke kako, a proizvodnjom zove bavi već skoro dve decenije. Prvi je na ovom području ušao u avanturu sa ovom alternativnom voćkom, a i prethodnih godina je iskrčene stare zasade jabuka zamenjivao novim zasadima zove, u očekujući da će donositi veći i izvesniji prihod, imajući u vidu da je u pitanju atraktivna proizvodnja sa manje ulaganja.

Dosadašnje iskustvo Šerfezea potvrdilo je da je bilo i uspešnih profitabilnih sezona, međutim, ali ove sezone znatno umanjen rod je doveo u pitanje rentabilnost proizvodnje, do te mere da prihod od prodaje bobica zove neće pokriti troškove.

- Ova sezona je užasno teška za sve voćke pa i za zovu, pa računica pokazuje se prinos neće pokriti ni izdatke za potrošenu struju za zalivanje i za berače. Beremo zovu tek onako iz časti, da ovo malo roda ne ostavimo na stablima. Računica je čist gubitak, a na tržištu za kilogram zove nekako se postiže cena od 80 dinara po kilogramu, mada neki kupci su razmišljali da će robu dobiit za 50 dinara po ceni koja je bila pre pet godina. Pogodila nas je supa a i svi troškovi su uvećani, tako da se mora racionalnije razmišljati kako da rentabilno poslujemo - kaže Šerfeze.

Pošto je rod zove znatno umanjen zbog suše, to se odražava i na učinak berača, čija je satnica 350 dinara. Berači Jožef Berenji i Laslo Horvat Katai iz Horgoša potvrđuju da je zovu lakše brati nego grožđe. Kada zova rodi onda jedan berač u toku dana može da ubere 300 do 350 kilograma ploda, a u sušnoj godini kakva je ova kada je znatno manje rodilo toliko dnevno ubere četiri-pet berača.

- Već petu godinu berem zovu, a za razliku od prethodnih godina zbog velike suše rod je slab, pa zbog toga i gazda ne može da plati veću satnicu. Zovu nije, nije teško brati, ne treba ni merdevine, samo sa zemlje makazama se seku grozdovi sa bobicama. Učinak zavisi od toga koliko je roda na drvetu, jer sada kada je rod slab nas četvoro ili petoro uberemo koliko sam u toku dana sam uspevam da uberem, kada je rod dobar - kaže Jožef Berenji.

Pod zasadima zove poljoprivrendo gazdinstvo Jenea Šerfezea ima oko pet hektara, od čega su polovina novih zasada podignuti pre dve-tri godine i tek stasavaju za rod. Kada su agroekološki uslovi bili povoljniji na platažama u punom rodu postizani su prinosi 10 do 12 tona po hektaru, što je pokazivalo da je uzgajanje zove na peskovitom području Subotičko horgoške peščare uz manja ulaganja i nege zasada, rentabilnije nego gajenja vinove loze i prodaja grožđa. U optimalnim agrotehničkim i agroekološkim uslovima, moguće je postići i prinos do 20 tona bobica zove po hektaru!

Da ne ide sve tako glatko i sa podizanjem zasada zove, koja nije toliko zahtevna, uverio se i Šerfeze, jer na jednoj od parcela i uz sistem za navodnjavanje kap po kap, mimo vlasnikovih očekivanja nije ispalo sjajno.

- Prethodno na ovoj parceli nisu uspeli ni zasadi breskve, ni jabuke, pa sam eksperimentisao sa zovom. Trebalo bi da nosim zemljište na analizu da se vidi šta je razlog. Zova se par godina dobro držala, ali je u ovoj sušnoj godini izgleda došla do kraja, jer i pored zalivanja nije bilo očekivanog efekta, pa je moramo iskrčiti - objašnjava Šerfeze.

Proizvodnja zove u Srbiji nije baš rasprostranjena, jer ono što je nekada kao izreka važilo da je "koza sirotinjska krava", za zovu je glasilo da je "voćka siromaha", ali Šerfeze priča da je oduvek sklon eksperimentisanju sa alternativnim voćkama, pa je tako ušao i u eksperimentisanje sa zasadom zove. Pre njega zovom se na području Subotičko-horgoške peščare niko nije bavio. Sadni materijal sa dozvolom resornog ministarstva uvezen je iz Mađarske, pa su se zasadi zove sorte Hazberg pokazali rentabilnim, mada je bilo i kriznih sezona, pa su neki voćari odustali već na početku eksperimenta i iskrčili podignute zasade.

Nekolicinu proizvođača iz Horgoša i okoline motivisalo je to što u proizvodnji zove je manje uloženog rada, nego kod vinove loze ili drugih voćnih vrsta. Orezivanje se obavlja u novembru, posle se samo održava međuredni prostor i može se reći da je skoro kao organska proizvodnja, jer se jedino u proleće eventualno prska nekim bakarnim preparatom. Zovu može da ugrožava još jedino fomopsis što je i bolest grožđa, ali i kod grožđa se eliminisa sa jednim ili dva prskanja bakarnim preparatima, a što se lisnih vaši tiče nema velike opasnosti. Peskovita zemlja u ataru Horgoša pogodna je za zovu kojoj po potrebi pogoduje zalivanje ili ona svojim korenovim sistemom nalazi vlagu, međutim ne vole da se nakon obilnih kiša nađe u bari, ali ove sezone se pokazalo da i uz zalivanje tropska suša može da značajno umanji rod.

Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambenoj industriji i kozmetici, ali i za pečenje rakije zovovače, koja je veoma na ceni. Prema rečima Šerfezea poznato je da ima 75 načina primene zove i u odnosu na druge vrste odmah je iza Aloe vere, za koju se zna da ima preko 150 načina primene. Otkupljivači i prerađivači su zainteresovani i za cvet zove, međutim, Jene Šerfeze i ostali proizvođači sa severa Bačke kažu, da kada je godina rodna, ako se sačeka kraj avgusta berba plodova zove donosi čak šest-sedam puta veći prihod.

Šerfeze podseća da je u vreme pandemije izazvane virusom korone i kod nas potražnja za zovom bila povećana, a ukazuje i da nema organizovanog otkupa i prerade. Zbog toga su proizvođači prinuđeni da se sami snalaze za plasman, što prema mišljenju Šerfezea itekako nedostaje. Već u susednoj Mađarskoj ove godine je naglo povećana potražnja i otkupljivači i prerađivači uz cenu nešto višu od jendog evra za kilogram, šalju gajbice za berbu i šlepere za prevoz.