Srbija godišnje izvozi 15.000 tona ove namirnice

Značajne količine mleka odlaze za proizvodnju sireva, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) godišnje se proizvede oko 70 vrsta raznih vrsta sireva u količini od 60.000 tona.

Inače, iz Srbije se u svet godišnje izvozi oko 15.000 tona raznih sireva, dok se uvozi više od 12.000 tona.

Privredna komora Vojvodine potpisala je partnerski ugovor sa Osiječko-baranjskom županijom za realizaciju evropskog projekta koji za cilј ima unapređenje zanatske proizvodnje sira.

Privredna komora Vojvodine ovim ugovorom obavezuje se da realizuje program unapređenja proizvodnje sira u okviru programa Evropske unije "Interreg VI- A Hrvatska – Srbija 2021 - 2027." Partner na projektu je Osiječko-baranjska županija. Vrednost projekta čije je trajanje 18 meseci je oko 450.000 evra.

U okviru potpisanog projekta planirano je formiranje Udruženja malih proizvođača sira u Republici Srbiji i Republici Hrvatskoj, uz uspostavljanje regionalne saradnje u okviru edukacije, razmene iskustava i primena inovativnih tehnologija u proizvodnji.

Cilј ovog programa je institucionalna i tehnološka pomoć proizvođačima i dostizanje kvaliteta i standarda za izvoz sira.

Mali proizvođači sira u Vojvodini suočavaju se sa brojnim problemima, kao što su smanjenje stočnog fonda, tehnologije, standardi, konkurencija u industrijskoj proizvodnji.

Ti problemi produblјuju mogućnost nestajanja autohtonih vrsta proizvodnje vojvođanskih sireva poput rolovanog sira poznatijeg kao "vojvođanska mocarela".

Projekat se upravo fokusira na očuvanje i unapređenje zanatske proizvodnje sira uvođenjem novih tehnologija i saradnjom sa regionalnim udruženjima.

U okviru programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija za perod 2021- 2027. ukupno je obezbeđeno oko 450.000 evra, od kojih je 348.000 evra obezbeđeno kroz IPA fondove evropske unije, a preostali iznos obezbeđuje se kroz nacionalno sufinansiranje preko institucija koje sprovode projekte u okviru programa.

Prioriteti programa su istraživanje i inovacije, obnovlјivi izvori energije, adaptacija na klimatske promene, zdravstvena i socijalna zaštita, turizam i kultura.

Problemi stočara u Srbiji

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da stočarstvo u Srbiji ima velike negativne posledice.

"Potrošnja mleka je svedena na 200 litara po stanovniku godišnje. Najteže je to što se iz godine u godinu snižava kvalitet najboljeg poljoprivrednog zemljišta. Za održavanje kvaliteta potrebno je godišnje upotrebiti najmanje 15 tona stajnjaka po hektaru. Opada proizvodnja i potrošnja mleka, a time i sira. Ugroženo je oko 150.000 porodica koje se bave ovim poslom", isitiče Gulan.

Sve manje je stoke u oborima, smanjuje se i proizvodnja junećeg mesa koje se kreće oko 78.000 tona godišnje (potrošnja po stanovniku je oko 3,5 kilograma godišnje).

"Proizvodnja mleka se stabilizovala na oko 1,4 milijarde litara zahvaljujući povećanju proizvodnje po jednom grlu. Međutim, pošto je smanjen i broj grla počela je da opada i proizvodnja 'bele reke'. Samo u 2021. godini manja je proizvodnja za 100 miliona litara. U legalnim tokovima je manje od 800 miliona litara mleka. Razlog su loše mere agropolitike i skupa stočna hrana. Jer, vlasnici stoke ponekad mlekom hrane i prasiće u oborima. Jer, im je to jeftinije nego da kupuju skupu stočnu hranu", navodi agroanalitičar.

Razlog smanjivanja proizvodnje i pada broja grla je što je cena litra mleka manja od cene litra vode.

"Vlada povremeno reaguje, pa kroz subvencije poveća, recimo cenu za tri dinara, pa ona stigne do 37 ili ponegde 40 dinara po litru. To ne rešava probleme i predstavlja samo 'gašenje požara'", zaključuje Branislav Gulan.