Rio Tinto i naučnici traže povlačenje članka o projektu "Jadar"

Kako su naveli, Đorđević i saradnici iznose niz netačnih, nepreciznih ili nepotpunih činjenica ili podataka, koriste reference na način koji može biti obmanjujući jer pogrešno prikazuje sadržaj naučnih radova koji su referencirani, i donose zaključke bez striktne primene prihvaćene naučne metodologije putem koje je jedino moguće doći do naučno utemeljenih zaključaka.

U pismu su naveli nekoliko primera. Povlačenje članka traže zbog "netačnih, pogrešnih ili nepotpunih činjenica/podataka, uključujući, ali ne ograničavajući se samo na sledeće (pismo prenosimo u celosti):

Dva primera činjenica koje su pogrešno navedene, među mnogim drugima, su sledeća:

1. U radu D. Đorđević i saradnika navodi se da površina koju bi projekat zauzeo iznosi između 2.031 i 2.431 hektara. Međutim, objavljeni podaci o projektu pokazuju da bi on obuhvatio ukupno 388 hektara, što uključuje postrojenje za preradu rude i područje deponije industrijskog otpada u dolini Štavica. Osim toga, podaci o površini koju bi projekat zauzeo su javno dostupnii, a Rio Tinto poseduje zabeleženu korespodenciju između kompanije i autora kojima su tom prilikom ove informacije jasno predočene.
2. U radu se navodi da će se industrijski tečni otpad skladištiti u blizini reka Korenite i Jadra, koje su sklone plavljenju okolnog područja. Ovo je netačno. Predložena lokacija za formiranje deponije industrijskog otpada nalazila bi se u dolini Štavice izvan plavnih područja. Osim toga, predviđeno je da se otpad odlaže u suvom, a ne u tečnom obliku. Ovo je takođe deo javno dostupnih podataka.

Rad navodi reference koje ne podržavaju iznete tvrdnje:

1. Na primer, Đorđević i saradnici tvrde: „najmanje štetan metod eksploatacije litijuma po životnu sredinu je iz slanih rastvora, dok eksploatacija iz rudnih stena ima ozbiljne posledice po životnu sredinu.” Da bi podržali ovu tvrdnju, autori citiraju rad Liu, Agusdinata i Myint „Prostorno-vremenski obrasci eksploatacije litijuma i degradacije životne sredine u slanoj ravnici Atakama, Čile”. Međutim, rad Liu i saradnika se isključivo bavi uticajima eksploatacije litijuma iz slanih rastvora u Atakami i uopšte ne pominje druge metode rudarstva.
2. Dalji primer su reference koje se citiraju kako bi se podržala tvrdnja: „Prilikom incijalnih istražnih bušenja lokalno stanovništvo je iznelo tvrdnje o zapaženim značajnim negativnim uticajima podzemnih voda na kvalitet zemljišta i vode. Takve zabrinutosti su pojačane postojećim informacijama o negativnim uticajima eksploatacije litijuma na korišćenje voda, gubitak biodiverziteta i generisanje otpada na drugim mestima.” Tri citirane reference odnose se na probleme povezane sa eksploatacijom litijuma iz slanih rastvora ili potencijalnim dobijanjem litijuma iz slanih voda. Nijedan od referenciranih radova ne pominje eksploataciju litijuma iz rudnih stena, što je potpuno drugačiji metod eksploatacije.

Neubedljiva primena stritkne naučne metodologije:

1. Ne postoje podaci o zatečenom stanju zemljišta i vode pre početka geoloških istraživanja na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da su sprovedene istraživačke aktivnosti izazvale zagađenje zemljišta i vode iznad nivoa u zatečenom stanju životne sredine. Stoga, ne znamo da li njihova merenja jednostavno odražavaju prirodno prisustvo ovih elemenata u životnoj sredini ili su rezultat neke druge, ranije uzročne pojave. Naime, istorijski nalazi srpskih geologa iz 1990-ih potvrđuju povišene nivoe bora, litijuma i arsena u prirodnom okruženju.
2. Prikupljanje uzoraka i analize takođe nemaju potrebne pozadinske informacije koje su ključne za donošenje pouzdanih zaključaka. Na primer, nisu uzeti duplikatni uzorci zemljišta. Oni su neophodni za određivanje preciznosti merenja, koja varira sa koncentracijom (niža preciznost kako se analiza približava granici detekcije). Takođe, nema podataka o granicama detekcije korišćenih instrumenata.
3. U radu se navodi da će jedan referentni materijal (BCR701) pratiti odstupanja u koncentraciji elemenata za sertifikovani referentni materijal (CRM). Međutim, ne postoje detalji o koncentracijama za koje je CRM sertifikovan. Navodi se da je referentni materijal korišćen za određivanje tačnosti i preciznosti. Referentni materijali se koriste za praćenje tačnosti (odstupanja), a ne za preciznost, i rad na naučno nedosledan način koristi ta dva pojma. Međutim, naš najveći razlog za zabrinutost je to što je BCR701, sertifikovani referentni materijal prema Katalogu sertifikovanih referentnih materijala. Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, analitički referentni materijal za kadmijum, hrom, bakar, nikl, olovo i cink, a ne za bor, arsen i litijum, što su elementi na koje se rad odnosi

Dopunski materijali

1. Neki od dopunskih materijala koji su dostavljeni ili nisu korišćeni u radu ili su nedovoljno detaljni za naučnu upotrebu. Nekoliko uzoraka zemljišta i vode izostavljeno je iz glavnog dela rada bez ikakvog objašnjenja (MOESMS3, MOESM4 i uzorak vode iz potoka Korenita), dok su ograničene informacije o lokaciji, vremenu i tehnici uzorkovanja nedovoljne za pravilnu interpretaciju.

Jasno je da postoji značajna potreba da srpska i međunarodna naučna zajednica u širem diskursu da svoj doprinos kada je u pitanju potencijalna eksploatacija litijuma u dolini Jadra. Međutim, svaki takav doprinos mora pre svega biti činjenično tačan i podvrgnut striktnoj analizi kako bi se obezbedila objektivnost naučne rasprave o ovom projektu.

Na osnovu gore navedenih primera, verujemo da rad D. Đorđević i saradnika mora biti značajno korigovan ili povučen, u skladu sa politikom ispravki i povlačenja Nature.com.

Osim dr Stjuarda, zahtev za povlačenje članka potpisali su redovni profesor Mašinskog fakulteta dr Aleksandar Jovović, rukovodilac izrade studija o proceni uticaja postrojenja za preradu rude i deponije industrijskog otpada na životnu sredinu, i redovni profesori Rudarsko-geološkog fakulteta dr Aleksadar Cvjetić, član tima za izradu studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu i dr Nikola Lilić, rukovodilac izrade studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu.