Atanacković: Predlog Ministarstva finansija o povećanju minimalca odraz realnosti

To je realna finasijska pretpostavka za narednu godinu, u skladu sa inflacijom i rastom Bruto domaćeg proizvoda. Ako je BDP pretpostavka rasta, recimo četiri odsro, ne može opterećenje privrede da bude 15 odsto, rekao je Atanacković, koji je učesnik pregovora o minimalnoj ceni rada.

Atanacković je ocenio da sindikati u prvi plan uvek ističu socijalne zahteve, kao što su male plate, ne uvažavajući ostale parametre.

"Sindikati sa pravom, jer im je to posao, iznosi socijalne probleme. Povećanjem minimalca, sindikati predlažu i povećanje svih ostalih zarada. To je socijalni problem i nema nikakve veze sa poslodavcima. Na kraju, to je nemoguće i za ukupne mogućnosti države“, naveo je Atanacković.

On je izjavio da iz godine u godinu minimalac prima sve manje zaposlenih.

Godinama smo računali da je to nekih 350.000 zaposlenih. Sada je, prema realnim pokazateljima i papirima, to nekih 112.000. Ne mogu se ukupne mogućnosti života svoditi na taj broj, rekao je Atanacković.

On je dodao da je većina poslodavaca za povećanje minimalca, ali da je važno njihovo finansijsko rasterećenje u nekim drugim aspektima, poput poreza i doprinosa.

Država ne smanjuje doprinose, smatrajući da to nije dobro. Doprinosi su sada nešto ispod 60 odsto. Ipak se ide na povećanje neoporezovanog dela plate. Ove godine je ta neoporeziva granica 25.000 dinara, a kolika će biti 2025. videćemo tek kada se bude precizirala minimalna cena rada, izjavio je Atanacković.