Stevanović: Cilj da minimalna zarada bude 650 evra u 2027.

On je Tanjugu kazao da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo da je u okviru programa Srbija 2027. cilj da minimalna zarada u 2027. bude 650 evra.

"Vlada Srbije vodi odgovornu ekonomsku politiku, odlučno i onako, konzervativno i dobro pristupa svakom problemu, pa između ostalog i ovom današnjem i onome što nas očekuje u budućim danima. Mi smo posvećeni apsolutno očuvanju makroekonomske stabilnosti, a to se potvrdilo i prethodnim odlukama", rekao je Stevanović.

On je dodao i da je rezultat politike ove vlade i to što je u Srbiji trenutno rekordna visoka zaposlenost od 50,9 odsto i da danas 2,315 miliona ljudi radi, prima platu i uplaćuju doprinose.
    
Prema rečima Stevanovića, poslodavci su spremni na povećanje minimalne zarade u sledećoj godini od 7,6 odsto, što je  zapravo onoliko koliko su očekivali nominalni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Međutim, rezultati ankete među poslodavcima pokazuju da čak jedna trećina poslodavaca smatra da ukoliko dođe do bilo kakvog povećanja minimalne zarade, oni nisu spremni zapravo da to podnesu, a čak 47 odsto njih smatra da će bilo kakvo povećanje minimalne zarade dovesti do otpuštanja" , rekao je sagovornik Tanjuga.

On je dodao i da je u Srbiji realni rast privrede od 4,2 odsto, a nominalni rast od 7,6 odsto, pa tako zahtevi sindikata za povećanje minimalne zarade od 30 odsto, dobro zvuče , ali ništa dobro ne bi  doneli jer bi sledeći korak bilo ili značajno otpuštanje ili povećan inflatorni efekat, odnosno rast inflacije,  a to nikako nije nešto što bilo ko odgovoran i ko se odgovorno bavi ekonomskom politikom, može da prihvati i da podrži.

Stevanović je naveo i da je minimalna potrošačka korpa jedan od nekih šest kriterijuma koji se zapravo koristi prilikom utvrđivanja minimalne zarade.

Podsetio je i da je 2012. odnos minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade bio 60 odsto, dok se u ovoj godini taj odnos smanjao za 12 procentnih poena, jer je kako je naglasio 1. januara ove godine bilo povećanje minimalne zarade od 17,8 odsto, dok je realan rast bio 12,4 odsto, a to je ono što podrazumeva povećanje kupovne moći minimalne zarade i ljudi koji minimalnu zaradu primaju.

Stevanović je naglasio i da Vlada Srbije ne razmišlja o smanjenju doprinosa i da oni za penzijsko-invalidsko, za zdravstveno osiguranje, kao i za nezaposlenost ostaju na nivou na kom su i sada definisani.

"Ići ćemo sa poreskim rasterećenjem, naravno jer ne želimo da dodatno opteretimo zaradu porezima, već ćemo zadržati taj nivo koji je i sada, odnosno država će preuzeti značajan deo povećanja minimalne zarade na sebe", naglasio je on.

Stevanović je dodao i da je Vlada izašla danas sa predlogom da povećanje minimalne zarade bude u intervalu između osam i 10 odsto, rekavši da će videti kako će se stvari odvijati u narednim danima, podsetivši da je po zakonu vlada dužna da do 15. septembra  donese  odluku o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu.

On je pozvao sve učesnike u pregovorima o visini minimalne zarade za narednu godinu na konstruktivni dijalog do kraja samih pregovora.

Stevanović je podsetio i da je minimalna cena rada realno uvećana tokom poslednjih pet godina u Srbiji za oko 25,5 odsto.