"Izmene Zakona o planiranju i izgradnji donose odlične rezultate"

Izmene zakona, između ostalog, donele su ukidanje konverzije građevinskog zemljišta uz naknadu.

"Vreme je najbolji pokazatelj kvaliteta odluka koje donosite, pa danas, godinu dana nakon ukidanja naknade za sprovođenje konverzije, sa zadovoljstvom konstatujem da je odluka bila više nego dobra", rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, u prethodnom periodu, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam primila je 3.848 zahteva, od čega je 2.087 rešeno pozitivno, a svega 389 negativno.

Кao rezultat oslobađanja zemljišta za investicije, došlo je do značajnog porasta građevinske aktivnosti u Srbiji, napomenuo je Vesić.

U trećem kvartalu 2023. godine vrednost izvedenih radova porasla je u tekućim cenama za 19,3 odsto u odnosu na treći kvartal 2022. godine. Posmatrano u stalnim cenama, rast je bio 15,8 procenata.

U četvrtom kvartalu prošle godine, vrednost izvedenih radova porasla je u tekućim cenama za 13,9 odsto u odnosu na četvrti kvartal 2022. godine, dok je u stalnim cenama rast iznosio 11,1 procenata.

"Ukupno gledano, 2023. godinu smo završili sa visokim rastom od 11,2 odsto - mereno u stalnim cenama. Pozitivni trendovi nastavljeni su i ove godine.
U prvom kvartalu, vrednost građevinskih radova porasla je za 22 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama zabeležen rast od 18,3 odsto, u odnosu na prvi kvartal 2023. godine. Prema najnovijim podacima, u drugom kvartalu ove godine, vrednost građevinskih radova porasla je za 14,9 odsto u tekućim cenama, odnosno 10,2 odsto u stalnim cenama, u odnosu na drugi kvartal prošle godine", precizirao je Vesić.

Istakao je i da je uspon građevinske industrije Srbije oslikan i u rastu broja i vrednosti izdatih građevinskih dozvola.

Dodao je da je na kraju prošle godine, ukupan broj dozvola izdatih u četvrtom kvartalu povećan je za 15,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je ukupna predviđena vrednost radova, prema izdatim dozvolama, porasla za 16,6 procenata u odnosu na isti kvartal lane.

Ministar je rekao i da je ukupna predviđena vrednost radova po građevinskim dozvolama iznosila 94,85 milijardi dinara, a da je u istom mesecu prošle godine iznosila je 64,93 milijardi dinara.

"To nas dovodi do toga da imamo porast od čak 46.08 odsto", podvukao je Vesić.

Posebno je istakao da su rezultati istraživanja o efektima ukidanja naknade za konverziju, koju je radila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), pokazali da čak 66 odsto onih koji su podneli zahtev za konverziju - planira da ulaže u širenje proizvodnih kapaciteta.

Zato očekuje da će broj novih radnih mesta nakon realizovanja investicije, u proseku biti oko 50 po investitoru.

Ministar navodi da je čak 9 od 10 privrednika zadovoljno usvojenim izmenama i dopunama i da se nada da će one imati pozitivan uticaj na njihovo poslovanje.

"Dakle, na osnovu svega navedenog, lako je doći do zaključka da pozitivni rezultati predstavljaju kontinuitetu koji je rezultat sistemskih promena koje smo sproveli. Srećan sam što je vreme demantovalo sve 'neverne Tome' koji su napadali predložene promene stavljajući jeftini populizam ispred potreba privrede i države", zaključio je Vesić.

Inače, na tri lokacije na kojima je sprovedena konverzija bez naknade u najskorijem roku biće izgrađene najmanje tri fabrike - kompanija "Filip Moris" se sprema da na jesen obeleži početak radova na izgradnji novih fabričkih kapaciteta za proizvodnju bezdimnih duvanskih proizvoda, investiccije vredne 100 miliona evra, najavljena prošle godine.

I "Atlantik grupa" planira da pokrene značajan investicioni ciklus u pogone "Atlantik Štarka" na lokaciji u Kumodražu. U proširenje kapaciteta "Atlantik Štarka" kompanija je već uložila 20 miliona evra, ako kako izvoz raste i zahteva izgradnju nove fabrike, što će i biti ishod novih ulaganja u Kumodražu. Pripreme radnje su pri kraju i u poslednjem kvartalu očekuje se početak radova na terenu.

I "Koka-kola" HBC na lokaciji u Zemun Polju priprema se za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta.

Ministar Vesić je u skupštinskoj raspravi prošlog jula rekao da je država za "četrnaest godina, od 2009. godine, od konverzije zaradila samo oko 30 miliona evra"

Rekao je da je taj zakon "zaključao oko 5.000 lokacija i potencijalnih 15 miliona kvadrata" a kakve su posledice tog rešenja koje je prošle godine ukinuto ilustrovao je primerom da "Beograd ima 1,2 miliona kvadrata poslovnog prostora, a Sofija 2,6 miliona, Bukurešt 2,7 miliona, a Budimpešta čak 4,8 miliona kvadrata poslovnog prostora jer su kod nas političari izmislili institut za sprečavanje gradnje i za zaustavljanje investicija a sve pod plaštom demagogije i jeftinog populizma".