Šta donose nove izmene Zakona o platnim uslugama?

Takođe je cilj da obezbede veću konkurenciju i transparentnost u oblasti pružanja platnih usluga, kao i veću zaštitu korisnika i sigurnost pri plaćanju, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kako se navodi, samostalni stručni saradnik NBS-a u Odeljenju za operativne poslove i upravljanje rizicima platnog sistema Aleksandar Aleksić kazao je da je ključna novina koju novi Zakon o platnim uslugama donosi otvoreno bankarstvo.

"Radi se o pravnom i tehnološkom okviru za razvoj i pružanje novih vrsta platnih usluga, kao što su usluga iniciranja plaćanja i usluga objedinjenog pregleda informacija o platnim računima korisnika, bez obzira na to kod kog pružaoca ima otvoren račun", rekao je on.

Aleksić je kazao da se pomenute usluge već uspešno pružaju u zemljama EU i drugim državama u kojima je koncept otvorenog bankarstva primenjen i da za cilj imaju povećanje konkurencije na tržištu plaćanja, povećanje obima i kvaliteta pruženih usluga i snižavanje cena usluga za krajnjeg korisnika.

Prema njegovim rečima, osnovna pretpostavka otvorenog bankarstva zasniva se na deljenju podataka između bankarskih i nebankarskih pružalaca platnih usluga, što podrazumeva da će banke imati obavezu da dele određeni, minimalni obim informacija o računima i transakcijama svojih klijenata kako bi bilo omogućeno pružanje navedenih usluga.

Aleksić je, kako se navodi u saopštenju NBS istakao i da će deljenje podataka korisnika između institucija moći da se obavlja samo uz izričitu saglasnost korisnika putem posebnih softverskih rešenja koja će biti uspostavljena za sigurnu razmenu tih podataka.

On navodi i da Zakon o platnim uslugama prepoznaje dva nova tipa pružalaca platnih usluga i da na taj način korisnik ima bolji pregled i kontrolu nad ličnim finansijama.

"U pitanju su pružaoci usluge pružanja informacija o računu, koji korisniku dostavljaju grupisane informacije o jednom ili više platnih računa koje korisnik platnih usluga ima otvorene kod drugog pružaoca platnih usluga. To znači da će korisnici moći da pregledaju sve svoje podatke o računima i drugim finansijskim aktivnostima na jednom mestu, bez obzira na broj banaka s kojima je u ugovornom odnosu", objasnio je Aleksić.

Dodaje da kada je u pitanju drugi tip, pod kojim spadaju tzv pružaoci usluge iniciranja plaćanja, te institucije u ime i za račun krajnjeg korisnika, izvršavaju plaćanje u elektronskoj trgovini odnosno kod internet kupovina s platnog računa koji taj korisnik ima kod druge banke.

"To znači da će korisnik u aplikaciji imati mogućnost da izabere instituciju preko koje hoće da realizuje neophodno plaćanje", rekao je samostalni stručni saradnik NBS-a.

Aleksić naglašava i da pružaoci usluge iniciranja plaćanja ne drže sredstva korisnika kod sebe, već na osnovu saglasnosti korisnika samo pružaju uslugu iniciranja prenosa novca s računa kod drugog pružaoca platnih usluga, odnosno banke.

Prema njegovim rečima, pomenuti pružaoci usluga mogu se baviti samo navedenim uslugama, ali te usluge, mogu da pružaju i postojeći učesnici na tržištu, odnosno banke, platne institucije, institucije elektronskog novca i javni poštanski operater.

Pored koncepta otvorenog bankarstva, Aleksić ističe i da novi zakonski okvir, radi dodatnog unapređenja sigurnosti pri obavljanju plaćanja, kao zahtev uvodi poštovanje "pouzdane autentifikacije korisnika" od strane svih pružalaca platnih usluga.

"Iako ovaj zahtev postoji i u važećim propisima, detaljnije uređenim pravilima uvode se dodatne bezbednosne provere u proces identifikacije korisnika kako bi se zaštitili od zlonamernih aktivnosti", kazao je on.

Ističe i da je novi zakonski okvir zasnovan na komponentama znanja, posedovanja ili svojstvenosti.

"Komponenta znanja jeste nešto što korisnik platnih usluga zna, na primer, lozinku ili PIN, dok se posedovanje odnosi na nešto što korisnik ima (mobilni telefon ili platnu karticu), a svojstvenost je ono što korisnik jeste i po čemu je jedinstven, poput otiska prsta ili prepoznavanja glasa" objasnio je Aleksić.

Prema njegovim rečima, pouzdana autentifikacija podrazumeva korišćenje barem dve od tri pomenute sigurnosne komponente prilikom iniciranja bezgotovinskog plaćanja.

Aleksić je, kako se dodaje u saopštenju NBS napomenuo da su određeni zahtevi u pogledu pouzdane autentifikacije korisnika postojali i u doskorašnjem Zakonu o platnim uslugama, ali se novim zakonskim okvirom obezbeđuje šire i sveobuhvatnije poštovanje zahteva koji se odnose na ovaj segment zaštite korisnika platnih usluga.

On je zaključio da će primena novog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama doneti mnogobrojne prilike za dalji razvoj već razvijenog tržišta platnih usluga i fintek sektora u Srbiji.

NBS podseća da je Zakon o platnim uslugama stupio na snagu 2014.i da je imao izmene i dopune 2018. godine, zahvaljujući čemu su stvorene pretpostavke za razvoj savremenog, sveobuhvatnog i efikasnog platnog sistema u Srbiji, u skladu sa standardima koje su u to vreme razvijene države prihvatile u ovoj oblasti.