Mali: Srbija na računu ima skoro 10 odsto BDP-a, prosečna plata prešla 100.000 dinara

Poslanici Skupštine Srbije završili su večeras rad, a raspravu o ukupno 60 tačaka dnevnog reda, među kojima je i Deklaracija, koja je usvojena na Svesrpskom saboru 8. juna u Beogradu, nastaviće u ponedeljak u 10.00 časova.

U parlamentu su danas od 16.00 do 19.00 časova premijer Miloš Vučević i ministri odgovarali na poslanička pitanja.

Premijer Miloš Vučević izjavio je večeras u Skupštini Srbije da je napravljen značajan iskorak u pregovorima sa poljoprivrednicima i istakao da je zadovoljan što je pet udruženja prihvatilo predlog koji je dogovoren sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom poljoprivrede, kao i u kontaktu sa predsednikom Republike.

"Ponuđeno je novih do 17.000 dinara regresa za sertifikovano seme po hektaru dok je 2021. godine subvencija iznosila 4.000 dinara po hektaru za seme", rekao je premijer odgovarajući na pitanje poslanika Jedisntvene Srbije Živote Starčevića o sastanku koji je 18. jula održan sa predstavnicima sedam poljoprivrednih udruženja i šta podrazumevaju najavljene izmene i  zakona o podsticajima u poljoprivredi.

Što se tiče stočarstva, Vučević je naveo da se izašlo sa predlogom da se na postojećih 40.000 dinara po grlu omogući, kroz izmene (zakona), dodatna subvencija od 60.000 dinara za junice od 12 do 24 meseca sa obavezom da budu u gazdinstvu najmanje tri laktacije, odnosno tri sezone.

Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović preneo je u parlamentu koji su bili zahtevi poljoprivrednika, kao i tačke oko kojih su se sporazumeli.

U pitanju su sledeća udruženja poljoprivrednika: Udruženje proizvođača mleka Naše mleko, Udruženje poljoprivrednika Stig Požarevac, Udruženje proizvođača mleka Kikinda, Udruženje za spas i opstanak stočara Zapadne Srbije, Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, Udruženje poljoprivrednika Složni Pidikanci, Udruženje Severni Banat Brestovački Ratari. Zahtevi ovih poljoprivrednih udruženja su bili sledeći.

Prema rečima ministra, oni su imali sedam zahteva, a prvi zahtev je bio da se izvrši raspisivanje javnog poziva i isplata 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme.

"Drugi zahtev je bio da se objavi javni poziv za parcele po drugom osnovu. To je ovo veoma složeno i komplikovano pravno pitanje o kome je govorio predsednik Vlade. Treći zahtev je bio da se objavi javni poziv za 100.000 dinara po junici. Četvrti zahtev je bio da se smanje kvote za uvoz mleka i mlečnih proizvoda", rekao je Martinović.

On je naveo da je peti zahtev bio zahtev za hitno ukidanje zabrane izvoza rafinisanog i nerafinisanog ulja, a šesti analiza tržišta uređenja berze i sedmi se odnosio na uključivanje predstavnika sedam gore navedenih udruženja u izradu desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja.

"Kao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 22. jula ove godine potpisao sam sporazum sa pet od ovih sedam udruženja, dva udruženja nisu se pojavila na potpisivanju sporazuma, ne znam iz kojih razloga, ali se pojavilo ovih pet udruženja i oni su ljudi potpisali sa nama sporazum", rekao je Martinović.

"Mi smo se usaglasili da će u najskorijem roku ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Zakon o izmenama i dopunama zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tako da najkasnije do 15. oktobra 2024. godine budu usvojene izmene ovog zakona i to tako što će biti uneta odredba koja će da glasi regres za sertifikovano seme isplaćuje se u iznosu do 17.000 dinara po hektaru", rekao je on.

Martinović je naveo da je postignut dogovor da se najkasnije do kraja oktobra ove godine raspisati javni poziv za regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru i koji će biti isplaćen do kraja 2024. godine.

"Tačka tri da će u saradnji sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika najkasnije do kraja septembra 2024. godine biti utvrđen modalitet za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, na kome nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, a u svrhu ostvarivanja prava na podsticaje u poljoprivredi", rekao je Martinović.

On je rekao da su se usaglasili da će se u ovoj godini isplatiti jednokratni podsticaj u iznosu od 40.000 dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne krave prvotelke.

Martinović je kazao i da će se u ovoj godini isplatiti jednokratni podsticaj u iznosu od 60 hiljada dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne junice starosti od 12 do 24 meseca, ali da će uslov za isplatu ovog podsticaja biti da proizvođač na gazdinstvu bude u obavezi da ovu junicu zadrži na poljoprivrednom gazdinstvu za period od minimum tri laktacije, odnosno do pet godina starosti.

"Mislimo da je ta mera važna zato što može da doprinese razvoju našeg stočnog fonda, što je za našu poljoprivredu od izuzetnog značaja", rekao je Martinović.

Takođe, preduzeće se sve mere da uvoz mleka do kraja godine bude u količinama koje su najviše do količina uvezenog mleka u prošloj godini, dakle u 2023. godini, za isti period ili u manjim količinama.

"Tačka sedam, da će se u naredna dva meseca, ali to pitanje je u međuvremenu već rešeno, preduzeti sve mere da se poboljša izvoz rafinisanog i nerafinisanog suncokretovog ulja, te da će se organizovati sastanak sa najvećim proizvođačima ulja najkasnije do kraja jula 2024. godine, na kojem će prisustvovati i predsednik vlade", zaključio je Martinović.

Takođe, najkasnije do kraja jula 2024. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede formiraće radnu grupu u kojoj će biti predstavnici ovih sedam poljoprivrednih udruženja za koordinaciju aktivnosti za unapređenje robno-tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima i nastaviće se sa redovnim održavanjem sednica radne grupe.

Predstavnici udruženja poljoprivrednika biće aktivno uključeni u izradu strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025-2032. godine.

Poslanica Srpske napredne stranke Milica Nikolić reagovala je nakon što je Bogdan Radovanović iz Zeleno-levog fronta izneo niz neistina o tome ko je i kada dao saglasnost za geološka istraživanja bora i litijuma na lokalitetima opštine Požega.

Nikolić je ukazala da su rešenja doneta 2010. godine, kada je vlast Demokratske stranke, koja je sada u koaliciji sa Zeleno-levim frontom, izdala dozvole.

"Preduzeće 'Rio Sava Eksplorejšen doo', lokalitet Ježevica, Požega, geološka istraživanja bora i litijuma 2010. godine. Preduzeće 'Rio Sava Eksplorejšen doo', lokalitet Dobrinje, mineralna sirovina bor i litijum, 2010. godine. Preduzeće 'Litijum Li Eksplorejšen doo', lokalitet Gorobilje, 2012. godine, mineralna sirovina bor i litijum. Zašto ovo čitam?

Zato što govornik kojeg smo prethodno čuli danas je u koaliciji sa Demokratskom strankom, čije je resorno ministarstvo tada izdavalo ove dozvole. Danas u koaliciji sa Demokratskom strankom govore ljudima kako će, kao što ste i malo pre čuli, maline i krompir da plivaju u sumpornoj kiselini. Toliko o borbi za zaštitu životne sredine," rekla je Nikolić.

Ona je dodala da je ovo primer licemerja koje stiže sa svih strana jer opozicija ovakve teme zloupotrebljava pokušavajući da izazove strah i paniku.

Srbija ne gradi auto-puteve i brze pruge zbog rudnika nego zbog ljudi – da bi građani bolje živeli i bili bolje povezani, poručio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i istakao da je gradnja brzih saobraćajnica na zapadu zemlje planirana odavno, ali se tek sa Aleksandrom Vučićem ti planovi i ostvaruju.

Na kritike poslanice „Srbija centar“ Tatjane Marković da se „infrastruktura pravi za litijum“, kao i da se zemlja zadužuje za izgradnju puteva, Vesić je uzvratio da se putevi grade za ljude i da je cilj Vlade Srbije da do 2027. godine izgradi 487 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica.

„A, ovde smo čuli kako nisu potrebni putevi i kako ne treba da se grade zato što neko drugi pre Aleksandra Vučića, odnosno oni, nisu umeli da ih izgradi. Čuli smo da 22 kilometra auto-puta Ruma – Šabac nikome nije potrebno. A, nekoliko godina ranije imali smo neleganu ponudu tadašnjeg gradonačelnika Šapca Zelenovića jednom kanadskom investitoru, koji mu je nudio koncesiju i predlagao da se naplaćuje 9,5 evra u jednom pravcu… Tako su oni zamišljali da grade puteve…“, rekao je Vesić.

Naveo je da će 54 kilometara brze saobraćajnice od Šapca do Loznie biti završeno do kraja godine šta god poslanici opozicije mislii o tome.

„Očigledno je neki poslanici opozicije smatraju da Loznica ne treba da ima brzu saobraćajnicu… Šta će to njima? Ali treba građankama i građanima Loznice. Po njima auto-putevi nisu potrebni ni Trsteniku, ni Vrnjačkoj banji, Kraljevu, Požegi… Neverovatno. Važno je samo da se ništa ne radi“, primetio je ministar.

Ponovio je da će do kraja godine biti završeno 166 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, pa će na mrežu autoputeva biti priključeno Valjevo, Loznica, Požarevac, Trstenik, Vrnjačka banja, Požega…

"Biće završeno 35 do 40 kilometara Dunavskog koridora, dok će ceo pravac biti završen godinu i po dana pre roka. Do kraja godine biće završena deonica Kuzmin – Sremska Rača, kao prvi deo autoputa Beograd – Sarajevo. Brza pruga Novi Sad – Subotica biće završena kraje novembra, godinu i po dana pre roka. Do 2027. biće zavšren Fruškogorski koridor, uradićemo 50 kilometara ’Osmeha Srbije’…“, nabrojao je Vesić.

Zamerio je i dnevnom listu Nova na objavljivaju netačnih informacija i o dužini puta „Osmeh Srbije“, i o vrednosti buduće brze saobraćajnice Karađorđe, s obzirom da će se vrednost radova na izgradnji tog putnog pravca znati tek kada se izradi projekat. Rekao je i da je novinar ovog lista napisao da je dužina brze saobraćajnice “Osmeh Srbije” 160 km a prava dužina je 186 km.

Najavio je i da će ove godine početi da se gradi brza pruga Beograd – Niš, odnosno prva deonica te pruge, i završen tender za drugu i treću deonicu, kako bi do polovine 2028. godine Srbija imala brzu prugu ka Nišu.

Vesić je ukazao i da kada se uzimaju krediti, na primer od Evoropske investicione banke, mora se dokazati da se izgradnjom puta ne narušava životna sredina.

"To je normalno i prirodno, to su standardne procedure godinama… Sad čujemo da to ima veze sa nalazištima jadarita. Nema sa tim, nego ima veze sa ljudima. Puteve i pruge gradimo za ljude. To je cilj ove vlade, da se izgradi 480 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica do 2027. Da ljudi budu povezani, da mogu od Čačka do Beograda i od Loznice do Beograda za sat i 10 minuta. Da prugom od Beograda do Subotice putuju 70 minuta, a od Niša do Beograda 100 minuta. To je naš cilj“, poručio je Vesić.

Dodao je da tamo gde ima puteva i pruga, dolaze nove investicije, razvijaju se lokalni biznisi i turizam, otvaraju nova radna mesta i ljudi mogu da ostaju u svom mestu, da u njemu žive od svog rada.

"Niko nije izmislio izgradnju ovih saobraćajnica, planovi postoje odavno, samo ih tek sada neko realizuje“, konstatovao je ministar.

Vesić je ponovio da će se rekonstruisati pruga Ruma – Šabac – Loznica, kao deo pruge Beograd – Sarajevo.

"Čekamo da u BiH okončaju procedure kako bismo mogli zajedno da apliciramo za sredstva kod EU. To će biti pruga brzine 120 kilometara na sat, a to je dobro za sve građane tog kraja", rekao je Vesić.

Naveo je da će biti produžena i brza saobraćajanica do od Loznica do Malog Zvornika, u dužini od dvadesetak kilometara.

"Radićemo i prugu Valjevo – Loznica, koja je počinjana tri ili četiri puta, a sada će konačno biti urađena. Probićemo i tunel ’Proslop’, vezu od Ljubovije prema Valjevu, koji će znatno ubrzati putovanje i izlazak Valjeva na Drinu, ali i približiti Ljuboviju, Bratunac, Srebrenicu, Skelane… Obnovićemo i prugu Valjevo – Vrbnica“, rekao je Vesić.

Podsetio je da se već radi železnička obilaznica oko Niša, koja je takođe odavno planirana, kao i deonice pruge Niš – Brestovac i Niš – Dimitrovgrad, dok će Beograd i Skoplje zajedno aplicirati za sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, da se brza pruga produži do Skoplja, preko Preševa.

"To su planovi koje ćemo ostvariti. Hajde da tome pričamo, gde da gradimo, a ne o tome da nam nisu potrebne pruge i putevi", zaključio je ministar Vesić.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Skupštini Srbije da je osnovni pokazatelj stepena zaduženosti jedne ekonomije odnos javnog duga u odnosu na BDP i kazao da je u Srbiji u ovom trenutku udeo javnog duga ispod 50 odsto iznosa BDP-a.

"Uprkos svojoj pomoći koju smo pružili i građanima i privredi, uprkos svim investicijama koje sprovodimo već godinama unazad, nama je udeo javnog duga u BDP-u ispod 50 odsto. I to je obećanje koje smo dali, da nikada neće preći 60 odsto", rekao je Mali u raspravi odgovarajući na kritike opozicionih poslanika o zaduženosti javnih finansija Srbije.

Podsetio je da maksimalan udeo javnog duga u BDP-u koji propisan sporazumom u Mastrihtu iznosi 60 odsto i naveo da je prosek u evrozoni 89 odsto. Mnoge evropske zemlje, uključujući i najjače evropske ekonomije, poput Francuske, Španije i Italije, imaju i više od 110 odsto, dodao je Mali.

Ako bi se javni dug gledao na apsolutni način, a ne na relativni, kaže Mali, to bi značilo da su neke od najjačih svetskih ekonomija zadužene i "hiljade milijardi evra".

Mali je naveo da Srbija na današnji dan na računu ima 744 milijardi dinara, što je, kako kaže, skoro 10 odsto BDP Srbije i ukazao je da je ekonomska politika države da želi da ima što više novca na računu.

Govoreći o sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima refinansiranju starog duga, Mali je naveo da bi Srbija platila taj kredit sa četiri odsto kamate, dok je trenutna referentna kamatna stopa u SAD, kako kaže, 5,5 odsto.

"Banke koje se zadužuju kod američke centralne banke plaćaju 5,5 odsto, a mi četiri odsto. Pa čekajte, zašto to ne bismo iskoristili?", upitao je Mali.

Objasnio je da će Srbija, kako budu kamatne stope padale, dodatno refinansirati javni dug.

"Ali ne možete da kažete da je Srbija prezadužena u uslovima kada nam je javni dug ispod 50 odsto u odnosu na BDP, a kada je prosek Evrozone 89 odsto. Kada na računu imate skoro sedam milijardi evra i kada biste taj novac iskoristili, da vratite deo duga, vama bi udeo javnog duga u BDP-u pao ispod 42 odsto", zaključio je Mali.

Očekuje da će Srbija do kraja godine prvi put u istoriji imati investicioni rejting.

"I to je ono što je Srbija uspela da uradi u poslednjih nekoliko godina i to uprkos globalnoj krizi, uprkos svim izazovima sa kojima se suočava ceo svet i cela globalna ekonomija još od 2020. godine i pandemije koronavirusa", ukazao je Mali.

Podsetio da danas Republički zavod za statistiku objavljuje zvaničnu statistiku sa prosečnim primanjima za maj i naveo da će prosečna plata prvi put biti veća od 100.000 dinara.