Mali u Skupštini: "Prosečna plata za maj 855 evra, prvi put preko 100.000 dinara"

Nastavak sutra u 10 časova.

View this post on Instagram

A post shared by Siniša Mali, PhD, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)

Mali je naveo da su u Beogradu u Đilasovo vreme isplate porodiljama kasnile devet meseci, a da je u junu 2012. godine na računu budžeta bilo tako malo para da to nije bilo dovoljno ni za isplatu penzija.

Istakao je da danas na tom računu ima sto puta više novca i da to garantuje sigurnost i bezbednost i pokazuje da se vodi odgovorna ekonomska politika.

"Hoću da vas podsetim da je pola miliona ljudi od 2008. do 2012. ostalo bez posla. Fabrike su zakatančene i to je rezultat rada ovog narodnog poslanika, dok je naravno sebi u džep, kao što je sam priznao, stavio 619 miliona evra", rekao je Mali.

Dodao je Mali da je u Đilasovo vreme stopa nezaposlenosti iznosila 25,9 odsto, što znači da je svaki četvrti građanin bio bez posla, dok je danas rekordno niska nezaposlenost i rekordno visoka zaposlenost.

"To se desilo upravo zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mi zajedno s njim. Pošto govorite da nam odlaze mladi, da vas podsetim da je tada stopa nezaposlenosti među mladima bila 53,2 odsto. Svaki drugi mladi čovek je bio bez posla i zbog toga bi trebalo da vas je sramota", poručio je on.

Naveo je i da je pre desetak godina kurs sa 80 dinara otišao na 120, da je minimalna zarada u vreme prethodne vlasti bila 15.700 dinara.

"To je slika i prilika Srbije u vaše vreme. Ne daj Bože da se ta slika vrati", istakao je Mali.

Naveo je da se sada vodi odgovorna ekonomska politika, da se grade saobraćajnice,  objekti za Ekspo 2027. da rastu plate i penzije pa je majska plata prešla 100.000 i iznosi 100.170 dinara ili 885 evra.

PALE MASKE: KUM VELIKOG EKOLOGA ĆUTE POSEKAO 461 STABLO DA BI SAGRADIO MONSTRUM ZGRADU!

Goran Vesić - ministar građevinarstva: "Slušamo od Ćute kako se bori za zaštitu životne sredine, kako će da blokira pruge i puteve...ali to sve dok ne pomenemo jednu zgradu u Beogradu koju je… pic.twitter.com/q0W9TWJtFW

— Detektor laži (@LaziDetektor) July 24, 2024

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je danas da se u Srbiji nikada više kilometara kanalizacije i postrojenja za preradu otpadnih voda nije gradilo i istakao da će kroz projekat Čista Srbija, čija je vrednost 3,5 milijardi evra, priključak na kanalizaciju ukupno dobiti oko 2.200.000 ljudi.

Vesić je na sednici republičkog parlamenta, odgovarajući na primedbe opozicije u vezi sa projektom “Čista Srbija”, poručio da, ako već kritikuju, barem ne lažu kako se kanalizacija u našoj zemlji ne gradi.

Naveo je da projekat “Čista Srbija” treba da pokrije 73 jedinice lokalne samouprave na 93 lokacije sa 159 postrojenja za preradu otpadnih voda ukupnog kapacitetqa od 2.291.300 ekvivalentnih stanovnika i 5.228.469,06 metara kanalizacione mreže.

Istakao je da zahvaljujući ovom projektu priključak na kanalizaciju treba da dobije ukupno oko 2.200.000 ljudi.

“Slušamo već nekoliko sati kako u Srbiji nema kanalizacije i da ju je neophodno graditi”, rekao je Vesić i dodao da je prva faza projekta “Čista Srbija” sukcesivno počela da se izvodi 2021. godine, a da se za drugu fazu čeka pribavljanje kreditnih sredstava.

Naveo je da je u toku izvođenje radova prve faze na 16 lokacija – Novi Sad (faza I), Novi Bečej, Kragujevac (faza I), Kučevo, Knić, Lazarevac, Obrenovac, Veliki Crljeni, Svrljig, Banja Vrujci, Vranje, Lajkovac, Varvarin, Krupanj, Kladovo i Mionica.

Naveo je da je ukupna vrednost prve faze 336,6 miliona evra, te da će u okviru te faze ukupno biti izgrađeno 680,3 kilometara kanalizacije i 25 postrojenja za preradu otpadnih voda ukupnog kapaciteta 195.100 ekvivalentnih stanovnika. Kako je dodao, do sada je izvedeno preko 70 odsto prve faze.

Vesić je naveo da je u drugoj fazi, čija je vrednost 216,40 miliona evra i naveo da je u toj fazi predviđeno izvođenje radova na devet lokacija. – Novi Sad (druga faza), Subotica, Inđija, Ada, Doljevac, Levlić (Valjevo), Kušiljevo (Svilajnac), Bezdan i Ćićevac.

“Drugom fazom pokrivamo ukupno 50.000 stanovnika”, rekao je Vesić.

Kada je reč o tehnologiji, podsetio je da je prošle godine promenjena uredba vlade koja je usklađena sa svim evropskim direktivama i uvedena obaveza da se kod svih postrojenja koja se grade za preradu otpadnih voda, izuzev onih malih jer kod njih za tim nema potrebe, uvede i tercijalna prerada što je u skladu sa direktivom EU. Dodao je da se sa izvođačem, koji je iz Kine, rade aneksi u okviru kojih imaju obavezu da prihvate tehnologiju i preradu u skladu sa direktivama EU.

“Tako se rade postrojenja i tako će se raditi sva druga postrojenja tako da bih voleo, istine radi, ako već govorimo o tome, a vidim da su pojedinima puna usta toga da kanalziacije nema, da onda makar kada se gradi kanalizacija, to priznamo, ali očigledno ovde imamo ljude koji ništa ne razumeju jer misle da je sve politika i da ne postoje stvari koje se rade i koje su važne za svaku građanku i građanina”, rekao je Vesić.

Naveo je da “Čista Srbija” nije jedini projekat u okviru kojeg se radi kanalizacija i zahvalio Nemačkoj razvojnoj banci KfV koja ima nekoliko veoma dobrih projekata, Banci Saveta Evrope, ali I gradovima I opštinama jer I sami ulažu kada je u pitanju kanalizacija.

“Na taj način ćemo konačno resiti problem kanalziacije. Nije kanalizacija postojala u Srbiji, pa je neko ukinuo, pa je sada nema nego je nikad nije bilo i nikada se više kilometara kanalizacije i postrojenja za preradu otpadnih voda nije gradilo. Da li je dovoljno brzo? Sigurno nije jer je potrebno da svaka kuća u Srbiji ima priključak na kanalizaciju, ali da li je više nego što se ikada gradilo? Jeste”, konstatovao je Vesić i dodao da bi bilo lepo da se makar priznaju te činjenice.

Vesić je naveo da je kao neko u čijem se ministarstvu nalazi projekat “Čista Srbija” spreman da čuje svaki predlog kako taj proces može da se ubrza.

“Spreman sam da čujem neki predlog ako neko zaista misli da direktive EU koje smo usvojili uredbom nisu dovoljne i da možda postoji još nešto što možemo da uradimo, ali da izmišljamo da projekat ne postoji je nešto što je zaista neprimereno… Imamo problem sa ljudima koji imaju problem sa realnošću, koji ne mogu da prihavte da se nešto radi. Slažem se sa time da možemo da pričamo o tome da li nešto može brže i bolje da se radi i ovo jeste mesto da se o tome priča, ali nemojte da izmišljate da se nešto ne radi”, zaključio je Vesić.
 

Poslanici u Skupštini Srbije i danas su, u nastavku rasprave o Deklaraciji usvojenoj na Svesrpskom saboru 8. juna, ponovo polemisali o litijumu i projektu "Jadar", a šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov naglasio je da eksploatacije litijuma neće biti, ukoliko ne bude zaštićena životna sredina.

Jovanov je, obraćajući se posle izlaganja poslanika Zeleno-levog fronta Radomira Lazovića, rekao da opozicija kaže da "ova vlast nije u stanju da organizuje eksploataciju litijuma" i da su i sada protiv tog projekta, kao što su bili i protiv drugih velikih projekata.

"Ovi ljudi su bili protiv izgradnje puteva, izgradnje pruga, ovaj čovek se tukao s policijom na nasipima, ovaj čovek je ometao izgradnju mosta u Novom Sadu, oni su protiv izgradnje brzih saobraćajnica i najzad oni su bili žestoko protiv izgradnje hrama Srpske Pravoslavne Crkve u Novom Sadu, zajedno sa ovim lažnim patriotama", rekao je Jovanov. Jovanov je rekao da su oni protiv svega, pa i protiv litijuma.

"Da vas pitam da li je moguće da ekološko zagađenje zahvati samo deo populacije? Da li je moguće da trovana voda i vazduh truju samo deo populacije? Pa nismo valjda nenormalni da trujemo svoju decu i njihovu decu i celu zemlju?", upitao je Jovanov. Prema tome, zaključio je Jovanov, sve što pričaju je brutalna laž.

"To o čemu govore je samo pokušaj da se ponovo okupe oko neke teme, kao što su se okupili oko ubijene dece prošle godine, kada smo isto ove tirade od istog ovog čoveka slušali skoro mesec dana. Dakle, njima je potrebna tema na kojoj će pokušati da kažu e, okupili smo se zato što smo tu protiv vlasti. To je sada tema litijuma, prošle godine je bila nažalost nešto drugo, sledeće godine će biti nešto treće, i to vam je to", rekao je Jovanov.

Jovanov je poručio da neće biti eksploatacije litijuma ukoliko ne bude u potpunosti zaštićena životna sredina i život građana u Srbiji.

View this post on Instagram

A post shared by Siniša Mali, PhD, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)