Brnabićeva u Berlinu sa nemačkim privrednicima o litijumu i Ekspu

Brnabićeva je predstavila ekonomske pokazatelje Srbije i saradnju sa nemačkim kompanijama i dodala da će od Nemaca želeti da čuje i kako napreduju njihova dva velika projekta koja se tiču eksploatacije litijuma - Vulkan i Zinvald.

"Mi imamo kao i Nemačka rezerve litijuma. Nemačka je mnogo pametnija od Srbije i Nemačka će biti zemlja koja će proizvoditi litijum", rekla je Brnabićeva.

Istakla je da želi da vidi od Nemaca kako su oni to uradili u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine.

Brnabićeva je rekla da i srpska privreda beleži fantastičan uspeh u poslednjih 11 godina i da je jedan od razloga i odlična saradnja sa nemačkim preduzećima.

Prema njenim rečima, BDP Srbije se u poslednjih 11 godina više nego udvostručio, a naša stopa nezaposlenosti smanjena je sa 26 odsto u 2012. na devet odsto u 2023.

"Bili smo među samo 10 zemalja širom sveta koje su zabeležile povećanje zaposlenosti čak i tokom pandemije COVID-a", navela je  Brnabićeva.

Kako je istakla, svake godine, osim 2020. godine kada je bila pandemija korona virusa, Srbija od 2012. beleži sve veći broj stranih direktnih investicija.

Naglasila je da je 2023. godine taj iznos bio 4,5 milijardi evra.

Brnabićeva kaže da je do juna ove godine u odnosu na 2023. godinu iznos stranih direktnih investicija bio veći za 9,6 odsto.

"Nemačka je naš najvažniji trgovinski partner. U 2023. godini imali smo više od devet milijardi evra trgovinske razmene između Nemačke i Srbije. Ako pogledamo ukupan broj razmena roba i usluga, on je 2023. godine prešao 11 milijardi evra. Nemačka je najveći strani poslodavac u Srbiji. Nemačke kompanije trenutno zapošljavaju preko 80.000 ljudi u Srbiji”, ukazala je Brnabićeva.

Govoreći o budućnosti srpske ekonomije, rekla je da su to visokotehnološke i savremene tehnologije, podsetivši da je Srbija uvela programiranje kao obavezan predmet u osnovne škole.

IKT je, prema njenim rečima, postao najbrže rastući sektor srpske privrede.

"Privukli smo odeljenja za istraživanje i razvoj kompanija kao što su nemački Kontinental ili američki Majkrosoft, a Srbija je sada po mom mišljenju centar za nove tehnologije u centralnoj i jugoistočnoj Evropi”, istakla je Brnabićeva.

Ona je pozvala i druge nemačke kompanije da dođu i prate primer kompanije Kontinetal koja je izgradila istraživački centar, a potom je proširila proizvodnju.

"Treća stvar je biotehnologija. Već smo potpisali memorandume o razumevanju sa kompanijama da započnemo i ubrzamo klinička ispitivanja u Srbiji, omogućimo istraživanje i razvoj u biotehnologiji što će i našim građanima omogućiti da u budućnosti dobiju najsavremeniju medicinsku negu", rekla je Brnabićeva.

Poručila je da treba ući i u brzu tranziciju zelene energije.

"Želela bih da pozovem nemačke kompanije da razmisle o stvarima koje možemo zajedno da uradimo u pogledu obnovljivih izvora energije, velikih sistema za skladištenje energije i tehnologije, proizvodnji baterija", navela je Brnabić.