Kako da ulažete u nekretnine sa samo 1.500 evra? Postoji model koji to omogućava

Na žalost, većinu iz ovog sanjatrenja prene surova realnost, a to je da nemaju minimum 50.000 evra u šteku kako bi se upustili u ovu avanturu.

Dušan Uzelac, poznat svima kao urednik portala Kamatica i čest analitičar finansijskih prilika u Srbiji i svetu, odlučio je da svoje znanje primeni i u praksi. On je osmislio model ulaganja u nekretnine dostupan svima, a pojednostavljena poenta je da je moguće ulaganje u samo jedan metar kvadratni, što znači da uz njega investitor može da postane svako ko ima 1.500 evra.

"Ovaj oblik investiranja je namenjen ljudima koji ne znaju šta da rade sa svojih 1.500, 2.000 evra, ljudima koji se pitaju da li da ih čuvam u banci, da li da investiram, da li da ih stavim u slamaricu…?", priča on.

Ušteđevina propada u bankama

Uzelac objašnjava da je investiranje kod nas mlada disciplina, da su ljudi savladali sve prethodne korake i da sada postoji ušteđevina koja ordinira u narodu.

"To nije mala ušteđevina. U pitanju je 15 milijardi evra koji stoje na računima banaka i pretpostavlja se još toliko u slamarici. To su mrtve pare, ne proizvode nikakav profit, sa njima se trguje u bankama pod malim kamatama, a ljudi shvataju da je inflacija veća od tih kamata i da im novac propada. Oni žele da investiraju, ali su izgubili poverenje, a kako i ne bi – ovde si imao i Jugoskandik i Dafinu, Zajam za preporod Srbije, hiperinflaciju, staru deviznu štednju, slom Agrobanke, tužbe po pitanju švajcaraca i obrade kredita, oštećene male akcionare na berzi…spisak je sramotno dugačak, a to nije daleka prošlost i sve je to i dalje je u svesti građana", priča naš sagovornik.

To je razlog zašto su se ljudi povukli u slamarice i zašto danas u Beogradu nema slobodnog sefa.

Cigla i beton nisu izneverili ljude

"Iz tog razloga je eksplodiralo tržište neketnina, jer jedino cigla i beton nisu izneverili ljude. Sa druge strane, tom tržištu su mogli da priđu samo oni koji imaju za celu garažu, ceo lokal, a to je reda veličina 50.000 evra. A tu onda ostaju oštećeni oni koji imaju manje iznose. Upravo takva situacija je i rezultirala ovim projektom, da se onima koji žele da investiraju 2.000 evra ponudi investicija od 2.000 evra. Ovaj model ne može biti direktniji. Cela ideja je krenula od te priče, a poenta ideje je – hade da se skupimo i napravimo zgradu. Ja investiram 200 kvadrata u zgradu od 2.000 kvadrata i zovem ljude koji žele da ulože novac u ostale kvadrate. Imaćemo neku vrstu investicionog butika i ljudi će moći da biraju projekte i da procenjuju da li im se to sviđa ili ne", priča Uzelac.

On pojašnjava da postoje tri vrste investicija u nekretnine – aktivna, pasivna i dinamična.

"Pasivna je kada se kupi plac pored novog stadiona koji će biti sagrađen za tri godine i pre 2027. godine ništa ne možeš da napraviš sa njom. Plac sada vredi 200.000 evra, a za tri godine će vredeti 600.000 evra. Aktivna je kada se kupi već gotova nekretnina koja generiše prihod i to su sve nekretnine koje se izdaju. I treća je dinamična – daj da skupimo pare, sazidamo zgradu, prodamo stanove i delimo profit", priča.

On je u ovom projektu odgovrni projekt manadžer za ceo ciklus – od kupovine placa, projektovanja, sive faze, završnih radova i prodaje.

Kako funkcioniše investiranje na kvadrat?

"Svako ko želi da investira investira u jedan kvadrat daje, recimo, 1.500 evra po kvadratu. Taj kvadrat se prodaje za 2.500 evra, profit koji se generiše tu je 1.000 evra, taj profit delimo pola pola, što znači da na 1.500 investiranih investitor dobija 500 evra profita, što je u reklativnim iznosima na nivou od 25 odsto za dve godine, odnosno 1 odsto mesečno. To je biznis. Važno je razumeti da je investiranje zajedničko verovanje da će priuzvod u koji se investira proizvesti profit kojim će svi biti zadovoljni", priča sagovornik BIZLife-a.

Projekat je javno prezentovan u NBS krajem maja i od tada mu se javio veliki broj ljudi.

"Dinamika je sledeća – ja dobijam informaciju o slobodnom placu koji je na prodaju, nju prrosleđujem stručnjacima da procene sve što treba, nakon toga objavljujem javni poziv za konkretnu lokaciju, konkretan projekat i kokretnu računicu. I tu će biti poziv ljudima da investiraju. Svako može da pogleda i da kaže – to nije za mene, čekam sledeći. Neko kaže – ja hoću 5 kvadrata, a kada se skupi dovoljno inevstitora da se pokrije cena izgradnje, projekat ima smisla, potpisuju se ugovori i ti ljudi postaju naši partneri i suinvestitori koji redovno dobijaju izveštaje o trošenju sredstava i građevinski izveštaj kako zgrada raste po fazama, plus će biti i kamera na lokaciji, pa će sve moći direktno da prate", zaključuje Uzelac.