Šta sme, a šta ne sme da se plaća poslovnom karticom?

Prema opštem pravilu, sredstvima firme treba plaćati samo poslovne rashode, a pod njima se podrazumeva samo potrošnja koja nastaje u svrhu obavljanja delatnosti.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević objašnjava u razgovoru za Biznis.rs da u poslovne rashode spadaju sva ona trošenja koja su neophodna da bi firma funkcionisala. Zakon o računovodstvu troškove i rashode definiše kao: "svi oni izdaci koji služe za očuvanje prihoda", što upravo upućuje da sve ono što je neophodno za funkcionisanje firme predstavlja rashode.

"To su na prvom mestu zarade zaposlenih, zatim materijal za proizvodnju i trošak nabavke robe za dalju prodaju. Troškovi mogu biti i materijalni – gorivo, kancelarijski materijal, zakup, popravka osnovnih sredstava i slično, a mogu biti i nematerijalni – provizije, kamate, konsultantske i druge usluge", navodi Pisarević.

Karticom se može platiti i ručak u restoranu, hemija za održavanje poslovnog prostora ili inventar, ali ne bi trebalo plaćati dečje igračke, novine, cigarete, obuću – osim ako nije HTZ, parfeme, šminku, konfekciju za ličnu upotrebu i slično.

Kako je preduzetnik definisan kao fizičko lice koje obavlja određenu delatnost, za sve obaveze iz poslovanja odgovara ličnom imovinom. Zbog toga je unos lične imovine u poslovne knjige, kao i isplata poslovnih sredstava za lične potrebe, moguća uz poštovanje određenih pravila.

To znači da preduzetnik koji vodi poslovne knjige može poslovnu karticu da koristi i za plaćanje ličnih rashoda, ali ona ne smeju da se knjiže kao poslovnih rashodi.

Kada je u pritanju privredno društvo, situacija je drugačija. Zakonom o privrednim društvma zabranjeno je korišćenje sredstava firme od strane osnivača kao da su njegova lična.

"U praksi se dešava da se poslovnom karticom plate lični rashodi, bilo upotrebom pogrešne kartice, bilo zbog nerazumevanja suštine. Ponekad sam imala problem da osnivaču firme objasnim da firma nije njegova, već je odvojeni entitet kao pravno lice, a da je osnivač fizičko lice koje upravlja tom firmom i ima pravo da podigne dobit koju ta firma ostvari poslovanjem na tržištu", kaže Pisarević.

Ona navodi da ukoliko se neki rashod plati poslovnom karticom, a takav vid trošenja nije za potrebe poslovanja firme, na raspolaganju stoji nekoliko mogućnosti.

Jedna je da se takvo trošenje definiše kao dividenda, odnosno trošenje dobiti, i da se porez plati na dividende, ukoliko je trošak napravio osnivač firme.

Pisarević kao drugu mogućnost da se reši situacija predlaže da se trošenje definiše kao lični rashod zaposlenog i da se taj iznos obustavi od zarade, kao bilo koja drugu obustava.

"U ovom slučaju je potrebno da imamo saglasnost zaposlenog da bismo mogli potrošeni iznos da odbijemo od plate, pa čak i kada je osnivač u radnom odnosu u svojoj firmi, najčešće na funkciji direktora. Ovo je definisano članom 123. Zakona o radu, pa tako poslodavac može novčano potraživanje od zaposlenog naplatiti obustavljanjem od njegove zarade, između ostalog, samo uz pristanak zaposlenog. Ukoliko je osnivač u radnom odnosu u svom preduzeću onda on ima tretman bilo kog zaposlenog radnika", objašnjava Pisarević.