Srbija svetski rekorder po rastu prihoda od stranih turista

Kada je reč o Adria regionu, država u kojoj su turisti najviše odsedali bila je Hrvatska, a zatim Srbija, Slovenija i Crna Gora, piše Bloomberg.

U prva tri meseca u Srbiji je noćilo više turista nego u Lihtenštajnu, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Luksemburgu, Letoniji, Estoniji, Kipru, Litvaniji, Islandu, Malti i Sloveniji.

Srbiju je u prva tri meseca ove godine posetio ukupno 814.881 turista, dok je ukupno ostvareno 2.561.805 noćenja.

Srbija prva po rastu prihoda od stranih turista

Iako nije zemlja u kojoj se turisti dugo zadržavaju, Srbija je uspela da postane prva u svetu po stopi rasta prihoda od stranih turista.

Ministarstvo turizma i omladine nedavno je saopštilo da je Srbija u prvom kvartalu ove godine bila prva destinacija u svetu po stopi rasta prihoda od stranih turista, koji su za 127 odsto veći u odnosu na isti period 2019. godine.

U najnovijem barometru Svetske turističke organizacije (UN Tourism) navodi se da je nekoliko destinacija širom sveta ove godine postiglo odlične rezultate u turizmu, među kojima je Srbija na prvom mestu i jedina koja je dostigla trocifrenu stopu rasta prihoda od stranih turista.

Devizni priliv od turizma u prvom kvartalu ove godine iznosio je 575 miliona evra, što je za 127 odsto više nego u periodu januar–mart 2019. godine, kada su prihodi od stranih gostiju iznosili 252 miliona evra.

U prva četiri meseca ove godine nastavio se rast turističkog prometa u Srbiji, jer su strani gosti ostvarili povećanje dolazaka za 10 odsto, a noćenja za pet odsto, što zajedno sa projekcijama o popunjenosti smeštajnih kapaciteta u nastavku godine ukazuje da će 2024. godina biti rekordna godina za turizam Srbije, saopštilo je Ministarstvo.

Rastu cene ugostiteljskih usluga u Srbiji

Ovom rastu prihoda od stranih turista doprineo je, između ostalog, rast cena ugostiteljskih usluga. Poslednji podaci Repubičkog zavoda za statistiku za maj pokazali su da su cene ugostiteljskih usluga porasle 11 odsto u odnosu na maj prošle godine.

Najviše su porasle cene prenoćišta za 17,6 odsto, zatim bezalkoholnih pića za 11,4 odsto i hrane za 9,4 odsto.