Mali o uspešno emitovanim održivim obveznicama: Srbija prikupila 1,5 milijardi dolara

To je danas izjavio prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.

On je ocenio da je veliko interesovanje investitora najbolji pokazatelj da je ekonomija Srbije stabilna i da nastavlja da raste.

"U prvom kvartalu ove godine smo imali stopu rasta od 4,7%, i želja nam je da dalje nastavimo da ostvarujemo ovako visoke stope rasta kako bismo uspešno sproveli program “Skok u budućnost - Srbija 2027“, koji obuhvata 323 projekta u celoj Srbiji. Pri tome, u potpunosti zadržavamo makroekonomsku stabilnost, s obzirom na to da nam je udeo javnog duga u BDP-u 47,6%, što je daleko ispod nivoa zaduženosti evrozone koja iznosi 89% BDP-a. Sa ovim prikupljenim sredstvima, na računu budžeta ćemo imati oko 5,4 milijardi evra, što građanima Srbije daje sigurnost, a nama veliku rezervu, ne samo da sprovedemo projekte koje smo definisali, nego i da budemo sposobni da reagujemo u slučaju neke nove svetske krize", rekao je prvi potpredsednik Vlade.

On je dodao da kada bismo, hipotetički, sav novac na računu iskoristili za vraćanje duga, bi udeo javnog duga u BDP-u bio 45,6 odsto.

Mali je rekao da je Srbija jedina zemlja van Evropske unije i ispod nivoa investicionog rejtinga koja je izdala socijalno održivu obveznicu. Prethodno su to učinile Rumunija, Mađarska i Slovenija, koje su članice EU i imaju investicioni rejting.

"Izdavanje ovakve obveznice je važan signal za investitore da smo posvećeni projektima koji imaju socijalnu komponentu, a sa druge strane imaćemo konkretne benefite za građane. Kada je reč o konkretnim projektima, tu je pomoć od 20.000 evra za kupovinu prvog stana ili kuće za roditelje koji dobiju dete u tekućoj godini, zatim projekat koji se tiče kupovine seoskih kuća sa okosnicom, dalje tu je projekat Moja prva plata,  imamo i povećanje budžeta za lečenje retkih bolesti, za završetak i opremanje bolnica, izgradnja Centra za rani razvoj dece i inkluziju. Kada je reč o obrazovanju, tu je i individualna podrška studentima, razvoj IT infrastrukture u obrazovnim ustanovama, izgradnja trening centra u Staroj Pazovi i Vranju... Pokazujemo posvećenost i brigu prema onima kojima je to najpotrebnije, i time se stavljamo u rang najrazvijenijih zemalja, jer brinemo o najranjivijima", rekao je Mali.

On je dodao da kada je reč o zelenoj komponenti, da su tu projekti poput izgradnje beogradskog metroa, pruge Beograd – Budimpešta, projekti vezani za reciklažu, poboljšanje energetske efikasnosti itd.

Istakao je da je Srbija već poslala važan signal investitorima kada je 2021. godine izdala prve zelene obveznice.

"Ovo je prva srpska dolarska obveznica za održivi razvoj koja obuhvata investitore koji ranije nisu imali prilike da investiraju u ovaj sektor u dolarima. To je iskorak dalje na tržištu kapitala nakon što smo 2021. godine prvi u regionu emitovali zelene obveznice. Pratimo svetske trendove razvijenih zemalja sa investicionim rejtingom i pokazujemo da smo apsolutno i sami spremni za taj sledeći korak", rekao je Mali.

Prvi potpredsednik Vlade je rekao da su obveznice ročnosti 10 godina emitovane po kuponskoj stopi od 6 odsto u dolarima, a da je nakon svop transakcije obezbeđena kamata od 4,754%, pri čemu je ostvarena ušteda od skoro 1 pp u odnosu na to da su obveznice emitovane u evrima.

On je rekao da smo tokom današnje aukcije uspeli da smanjimo cenu od inicijalne stope za 40 b.p. što je više nego zemlje u regionu, koje su pre Srbije izašle na tržište kapitala, a ukupna tražnja investitora  je iznosila čak 6,5 milijardi dolara.

"To nam pokazuje da smo u dobrom trenutku izašli na međunarodno tržište kapitala jer su ovo godine kada je novac skup. Svetske ekonomske nestabilnosti su podigle cene na svetskom tržištu i sada je najteže doći do jeftinih izvora finansiranja projekata. Srbija to uspeva uz dobro upravljanje i pozicioniranje na tom tržištu", rekao je ministar finansija.

On je naveo primer Rumunije koja ima investicioni kreditni rejting i već 20 godina je punopravna članica EU, a prošle nedelje se zadužila po kamatnoj stopi od 5,25 odsto na period koji je kraći za dve godine u odnosu na period novog zaduženja Srbije.

Mali je istakao da je interesovanje svetskih investitora za srpske hartije od vrednosti u stalnom porastu, te da je to značajno priznanje Srbiji imajući u vidu da su rejting agencije samo pre nekoliko dana snizile dugoročni kreditni rejting skupu zemalja iz Evropske unije.

Na drugoj strani, rejting agencija „S&P“ ističe snažne makroekonomske rezultate koje postiže Srbija, ističući očekivanja kontinuiranog popravljanja rezultata iz domena fiskalne politike.

"Nama je uspeh ove emisije još jedna međunarodna potvrda da vodimo dobru ekonomsku politiku koja nam daje kredibilitet u svetu međunarodnih finansijskih investitora i institucija. Ostajemo na putu daljeg razvoja, za Srbiju imamo velike planove i oni su u potpunosti ostvarivi", istakao je Mali.

On je dodao da dominantni uslovi na međunarodnom tržištu kapitala empirijski pokazaju da bi potencijalna obveznica u evro valuti rezultirala u povećanoj premiji za nova izdanja, što implicira veću kamatu i samim tim skuplje zaduženje.

"Prva ESG dolarska obveznica je značajno maksimizirala potražnju na međunarodnom tržištu kapitala s obzirom na širi opseg investitora, te takva potražnja dovodi do konkurentnijeg prinosa kao i celukopnog troška zaduživanja", objasnio je ministar finansija.

Mali dodaje i da je dominantnost dolarske obveznice na međunarodnom tržištu kapitala vidljiva na primerima država sa područja šireg regiona koje su izdale dolarske obveznice, poput Mađarske koja je izdala sedam tranši dolarskih obveznica u iznosu od 7,7 milijardi dolara, naspram samo dve evro tranše u iznosu od 3,25 milijardi evra, zatim Poljske koja je uspešno realizovala dolarsko izdanje od ukupno pet milijardi dolara u 2023, i Rumunije koja je realizovala sedam tranši dolarskih obveznica sa ukupnim obimom od 8 milijardi dolara za period 2023-2024, Crne Gore koja je realizovala  dolarsko izdanje od 750 miliona dolara u 2024, kao i Slovenije koja je izdala dolarsku obveznicu u iznosu od jedne milijarde dolara u septembru 2023.

Održive obveznice su vrsta dužničkih hartija od vrednosti kod kojih se sredstva koriste isključivo za finansiranje ili refinasiranje postojećih, budućih ili ranijih zelenih i socijalno održivih projekata.