Mali: Srbija ima 10 puta veći rast BDP-a od EU

Srbija se nesumnjivo suočava sa nikada većim pritiscima koji direktno ili indirektno  utiču na našu zemlju i zato je veoma važno da u uslovima takve globalne krize, problema i izazova budemo jedinstveni i složni, a da se izborimo sa takvim izazovima možemo ukoliko nam je ekonomija jaka, izjavio je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.

„Što smo ekonomski jači i stabilniji, što nam je BDP veći, što imamo veći broj zaposlenih, veći broj fabrika tako smo jači da se odupremo raznim pritiscima. U prvom kvartalu ove godine BDP Srbije raste 4,6 odsto, potpuno smo stabilni. Ključna stvar u današnjoj globalnoj ekonomiji je naći izvore rasta“, rekao je Mali gostujući na TV Hepi.

On je poručio da Srbija ima u planu 323 projekta u celoj zemlji kroz program „Srbija 2027“ koje će iskoristiti kao razvojnu priliku da se podigne kvalitet života, kvalitet infrastrukture, da se podignu plate i penzije.

„Cilj nam je da 2027. prosečne plate iznose 1.400 evra, a penzije i minimalna zarada po 650 evra“, rekao je ministar i podsetio da je 2012. godine minimalna zarada iznosila 15.700 dinara dok je danas više od 400 evra te da je u junu te godine prosečna penzija iznosila 203 evra, ali da na računu nije bilo novca za isplatu jer je bilo oko 70 miliona evra, a za penzije je bilo neophodno 350 miliona.

On je istakao da je gradnja novih kilometara puteva i pruga posledica odgovorne politike te da rast koji Srbija beleži dolazi nakon teških mera fiskalne konsolidacije.

Mali je podsetio da je država snagu pokazala 2020. godine kada je teret krize preuzela na sebe, kada su za šest meseci izgrađene tri nove kovid bolnice, kada su građanima obezbeđene vakcine u trenucima nestašice, kada je pružena pomoć privredi da sačuva radna mesta i da opstanu mikro i mala preduzeća u teškim uslovima za poslovanje.

„Pokazali smo koliko smo odgovorni. Predsednik Aleksandar Vučić je ukazao da je prioritet čuvanje radnih mesta. U psihološkom smislu je bilo važno da građani osete da je država tu, da se nikada opet ne desi da država zaboravi građane“, rekao je Mali.

On je istakao da je Srbija tada sačuvala makroekonomsku stabilnost uprkos kovid krizi 2020, potom poremećajima u lancu snabdevanja, te energetskoj krizi i konfliktima u Ukrajini, potom i Gazi.

Uprkos svemu tome u poslednjih nekoliko godina, kako je rekao, Srbija danas ima deset puta veći rast BDP-a u odnosu na zemlje Evropske unije, a uz to je sačuvala radna mesta i nastavila da smanjuje nezaposlenost sa 25,9 odsto koliko je iznosila 2012. godine kada je svaki četvrti građanin bio bez posla, na sadašnjih 9,1 odsto.

Uz to, dodao je, dve godine zaredom beležimo rekordne prilive stranih direktnih investicija pa su one prošle godine iznosile 4,5 milijardi evra, odnosno 4,4 milijarde u 2022. godini.

„To nas čini atraktivnom, konkurentnom, transparentnom zemljom. Investitori vole stabilnost i što svako obećanje ispunjavamo, a za građane Srbije to znači nova radna mesta, veće plate, više novca u budžetu za nova ulaganja“, istakao je Mali.

On je podsetio da će obećanje programa „Srbija 2025“ koje je dato 2019. godine, da će prosek plata dostići 1.000 evra, biti ispunjeno sledeće godine, a da je kroz taj program započeta gradnja brze pruge Beograd-Subotica te da je deo do Novog Sada završen dok će ostatak biti pušten u rad do kraja godine.

Sve ovo je, istakao je, put za dalji rast koji 2027. treba da nas dovede do prosečnih plata od 1.400 evra.

„Projekti su simboli uspeha i razvoja Srbije, ali mi se njima bavimo zbog ljudi jer sve to doprinosi rastu ekonomije i razvoju. Ekonomija je kao slagalica i svi mali delići su bitni“, objasnio je ministar finansija.

On se osvrnuo i na javni dug Srbije rečima da u ovom trenutku on iznosi 47,6 odsto BDP-a te da nema govora o prevelikom zaduženju Srbije imajući u vidu činjenicu da je prosek zaduženosti evrozone 89, odnosno 93 odsto BDP-a iznosi zaduženost na svetskom nivou.

Mali je istakao da srpski BDP raste pa danas iznosi oko 70 milijardi dok je 2012. godine iznosio 33 milijarde evra dok je cilj da se dostigne 100 milijardi evra godišnje.

„Sve radimo kako treba, to potvrđuju i MMF i svetske kreditne agencije jer smo samo korak ispod investicionog rejtinga. Srbija ide dalje, usmereni smo na izvoz i na investicije i to je naša ekonomska politika“, poručio je Mali.

On je ocenio da sve to podiže konkurentnost Srbije, donosi nova radna mesta, ali da je važno da raste ceo region jer će onda i Srbija kao dominantna ekonomija u regionu najviše dobiti.

„Zato nam je potrebno jedinstvo, a ne razdvajanje. Zato nam treba zajednička ekonomska politika“, ocenio je Mali i poručio da će od ukupno sedam milijardi evra predviđenih Reformskom agendom Evropske komisije Srbija dobiti oko 1,7 milijardi evra.

On je poručio da se sve radi kako bi se okruženje učinilo atraktivnijim da bi ljudi živeli bolje, za šta je neophodna, rekao je, jaka ekonomija sa investicijama.

Mali je istakao da je jedan od važnih projekata izgradnja Nacionalnog stadiona na prostoru na kome se gradi EKSPO koji je, kako je rekao, najveće gradilište u Evropi na kome će na 160 hektara nići i stanovi, akvatik centar i tako dalje.

„To je čist primer kako jedna investicija otvara drugu pa tako stadion i EKSPO otvaraju 1.000 hektara prostora za dalji razvoj, tu ima prostora za izgradnju škola, bolnica. Otvaramo nove izvore rasta“, rekao je Mali.

On je poručio da je EKSPO najveća razvojna šansa za Srbiju, gde se očekuje oko tri miliona posetilaca i gde će nići i tematski parkovi.

„To je investicija koja je sidro“, zaključio je Mali.