"Srbija trenutno gradi najviše brzih pruga u Evropi"

Prema njegovim rečima, jedno od centralnih mesta u tom razvoju i investiranju u oblasti infrastrukture zauzima Kina.

On je na četvrtoj beogradskoj “Think-Tank” konferenciji, rekao da je politička i ekonomska stabilnost koju Srbija ima dovela do velikih javnih ulaganja prvestveno u razvoju infrastrukture i obezbedila veliki priliv stranih investicija.

“Kada smo planirali i pravili naš model ekonomskog razvoja, kada je predsednik Aleksandar Vučić odlučivao kako će se razvijati naša zemlja, mi smo pred sobom imali upravo rezultate Narodne Republike Kine”, rekao je Vesić i dodao da ga, kao ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, impresionira napredak koji je Kina postigla kada je u pitanju razvoj infrastrukture i njen iskorak ka visokotehnološkim i održivim vidovima transporta.

Naveo je da je Kina doživela neverovatan i u istoriji nezabeležen rast transportne mreže tokom poslednjih nekoliko decenija. Precizirao je da je ukupna mreža puteva Kine porasla sa 104.000 kilometara, koliko je iznosila 2004. godine, na 5,2 miliona kilometara, koliko iznosi danas.

“Zaključno sa 2022. godinom ukupna mreža i dužina auto-puteva i brzih saobraćajnica u Kini iznosila je neverovatnih 177.000 kilometara dok je pre samo 11 godina, 2011. godine, iznosila 85.000 kilometara”, rekao je Vesić.

Kada je reč o prugama, naveo je da je ukupna dužina pruga u Kini povećana sa 51.000 kilometara 2010. godine na 159.000 kilometara ove godine pri čemu je dužina brzih pruga impresivnih 45.000 kilometara, dok je u 2023. godini pušteno u rad 3.637 kilometara novih koloseka uključujući 2.776 kilometara brzih pruga.

“Srbija ima 3.400 kilometara pruga. Analizirajući investicionu politiku Kine utvrdili smo da upravo ulaganje u transportnu infrastrukturu, pre svega u železnice, ali i puteve ima ogroman potencijal na ekonomski razvoj jer to omogućava poboljšanu povezanost, pristup tržištu, naprednu saobraćajnu mrežu, naprednu industrijsku aglomeraciju, povećanu produktivnost i povezivanje različitih regiona”, rekao je Vesić.

Izrazio je zahvalnost Narodnoj Republici Kini za sve ono što radimo kada je u pitanju transport i razvoj naše saobracajne infrastrukture.

“Posebno smo ponosni jer to predstavlja naš najveći tehnološki iskorak i to je ono što čini prednost Srbije u odnosu na druge zemlje, ne samo zapadnog Balkana, kada je reč o izgradnji brzih pruga”, istakao je Vesić.

Naveo je da će ove godine u Srbiji biti pušteno u rad novih 108 kilometara brze pruge i dodao da smo mi zemlja koja trenutno gradi najviše kilometara brzih pruga u Evropi.

Istakao je da to ne bismo uspeli da ne radimo zajedno sa našim kineskim prijateljima.

“Do kraja ove, početkom sledeće godine počinjemo da gradimo 230 kilometara brze pruge prema Nišu, zatim do Skoplja, a u međuvremenu će naši mađarski prijatelji završiti svojih 166 kilometara brze pruge kroz Mađarsku tako da će se od Beograda do Budimpešte, zahvaljujući inicijativi ‘Pojas put’ i zajedničkom radu sa našim prijateljima iz Mađarske i Kine, putovati za manje od tri sata”, rekao je Vesić.

Kako je dodao, to je ono što nam daje prednost i omogućava da se istaknemo u odnosu na druge zemlje. Vesić je rekao da se sa našim kineskim prijateljima razgovara o tome kako da iskoristimo njihove tehnološke inovacije za našu postojeću mrežu.

“Pričamo o tome kako da naše postojeće puteve, a imamo skoro 1.000 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, pretvorimo u pametne, kako da proizvodimo struju na njima kroz solarne panele i sve ono drugo što se već radi u Kini”, rekao je Vesić i podsetio na reči predsednika Vučića da ćemo već za EXPO imati leteći taksi.

Ministar je zaključio da je prilika za Srbiju da nastavi saradnju sa Kinom ne samo kroz razvoj saobraćajne infrastrukture već upravo kroz razvoj pametne i tehnolosksi inovativne infrastrukture jer će to, dodao je, omogućiti da imamo novi tehnološki iskorak.

Na četvrtoj beogradskoj “Think-Tank” konferenciji su, osim ministra Vesića, govorili premijer Srbije Miloš Vučević, ambasador Kine u Srbiji Li Ming i predsednik Univerzitetskog saveta Univerziteta Đaotong u Pekingu i vodeći ekspert za Centar za inovacije u održivom transportu u Kini Vang Đaćiong.

Konferenciju su organizovali Institut za pojas i put u Beogradu i Centar za inovacije i održivi transport Univerziteta Đaotong u Pekingu.