Šta najviše uvozimo i izvozimo

Prema podacima RZS trgovinska razmena u dolarima u tom periodu pala je za 1,2 odsto i iznosi 17,71 milijardi.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 7,179 milijardi evra što čini pad od 1,6 odsto u poređenju sa januarom prethodne godine, dok je uvoz robe imao je vrednost od 9,126 milijardi evra što predstavlja smanjenje od 3,3 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz robe, izražen u dolarima, vredeo je 5,801 milijardi što čini pad od 0,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvezeno robe u vrednosti od 9,914 milijardi dolara, što je za dva odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Deficit Srbije izražen u dolarima iznosi 2,112 milijardi što čini smanjenje od osam odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok izražen u evrima, deficit iznosi 1,946 milijardi, što je smanjenje od 9,1 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,3 procenta.

Gde izvozimo i odakle uvozimo

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije po pitanju izvoza bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Kina i Mađarska, dok su glavni partneri kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Italija, Mađarska,  i Rusija.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 735,5 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, električne energije, drumskih vozila, pića i nafte i naftnih derivata.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je  region Vojvodine sa 34,4 odsto, sledi Beogradski region sa 23,4 procenata, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 20,8 procenata, region Južne i Istočne Srbije sa 20,2 odsto, a oko 1,2 procenata izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region sa 42,9 odsto, zatim slede region Vojvodine sa 34,5 odsto, Šumadije i Zapadne Srbije 13,4 odsto, region Južne i Istočne Srbije 7,8 procenata, dok oko 1,4 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 62,1 procenata (4,847 milijardi dolara), zatim sledi roba za široku potrošnju sa 24,6 procenata ( 1,921 milijardi dolara) i oprema 13,2 odsto ( 1,032 milijardi), a neklasifikovana roba po nameni je nula procenata.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,1 odsto (5,46 milijardi dolara), roba za široku potrošnju 20,6 procenata ( 2,03 milijardi) i oprema 12,3 procenata (1,22 milijardi), dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 12 odsto ili 1,19 miliona dolara.

EU – 61 odsto ukupne razmene

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, dok su zemlje članice Evropske unije činile 61 odsto ukupne razmene.

U martu 2024. godine je izvezeno robe u vrednosti od 2,702 milijardi dolara, što čini smanjenje od 8,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz iznosio 3,477 milijardi dolara, što je smanjenje od šest procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 2,486 milijarde, što čini smanjenje od 10,6 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine, a uvoz je iznosio 3,198 milijardi evra, što je smanjenje od 7,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks mart 2024/februar2024 2023. godine pokazuje pad izvoza za 5,8 odsto i pad uvoza za 2,2 procenata, a računato u evrima, desezonirani indeks u periodu mart2024/ februar 2024 pokazuje pad izvoza za 3,6 odsto i pad uvoza za 3,4 procenta.

Podaci RZS pokazuju i da na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (160 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (103 miliona dolara), a na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata sa 91 milion dolara, sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 52 miliona dolara, a poslednje mesto pripada  izvozu električne energije sa 49 miliona dolara.

Šta najviše uvozimo i izvozimo

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas (103 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod, dok je  drugi po značaju uvoz lekova za maloprodaju (93 mil.dolara), a na trećem mestu liste je uvoz gasnih ulja (72 miliona dolara), sledi uvoz ostalih električnih provodnika sa 50 miliona dolara, a poslednje mesto zauzima uvoz automobila dizel preko 1.500, ali ispod 2.500 cm kubnih sa 40 miliona dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).