Da li Srbija može da obezbedi dovoljnu količinu struje ako se okrene suncu, vodi i vetru?

Da li ćemo je imati dovoljno u budućnosti i od čega ćemo je dobijati? Ugalj je označen kao glavni zagađivač klime, i to je razlog što će morati da ode u prošlost. Da li Srbija može da obezbedi dovoljnu količinu struje ako se odrekne tradicionalnih izvora energije i okrene se suncu, vodi i vetru?

Hiljade tona lignita ili smeđeg uglja svakodnevno se sagoreva u našim termoelektranama. I baš tako nastaje najveći deo struje koja se koristi u domaćinstvima, fabrikama, industrijama, svakodnevnom životu.

Te količine ni trenutno nisu dovoljne, a pitanje je kako će biti u budućnosti. Kako predviđa energetski bilans, u Srbiji će ove godine u termoelektranama biti proizvedeno više od 60 odsto struje.

Termoelektrana Nikola Tesla je najveća termoelektrana u Srbiji. Ujedno je i najveći proizvođač struje u našoj zemlji, ali i u čitavoj jugoistočnoj Evropi. TENT proizvede više od 50 odsto električne energije koja se
koristi u Srbiji. Međutim, u isto vreme je jedan od najvećih zagađivača ne samo kod nas, već i u čitavom svetu. Pre samo četiri godine TENT je zauzeo neslavno deveto mesto na crnoj listi najvećih zagađivača sumpor-dioksidom u svetu. Pre samo nekoliko meseci TENT je obeležen kao četvrti najveći emiter ugljen dioksida kada su u pitanju termoelektrane u Evropi. I upravo je Evropa ta koja se zalaže za prelazak na zelenu, čistu energiju. A Srbija je, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, pre nekoliko godina obavezala i potpisala da će do 2050. godine preći sa uglja na energiju sunca i vetra. I to onda znači da bi termoelektrane do tada trebalo u potpunosti da odu u prošlost.

"To nije nemoguće, ali je pitanje da li će uspeti. Dvadeset pet godina po pitanju energetike je veoma mali period", rekao je Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku.

Ne treba zaboraviti da zagađenjem vazduha, termoelektrane zagađuju i zemljište, pa se tako može dovesti u pitanje kvalitet onoga što u tom zemljištu raste. I onda dolazimo do toga da naše žitarice, povrće, voće,
možda neće tek tako moći da dođu na tržište Evropske unije koja zahteva da se emisija štetnih gasova ako ne u potpunosti, svede na zanemarljiv nivo. Ukoliko u tome ne uspemo, Evropska unija je smislila kazne.

"Mi možemo da potpadnemo pod takozvanu karbonsku taksu. To bi trebalo da se desi do 2026. godine. To znači da one države koje izvoze u Evropsku uniju, a koje koriste fosilna goriva za proizvodnju svojih roba podležu dodatnoj taksi. Tako da će naš izvoz za pojedine artikle postati skuplji nego što je do sada bio, a samim tim i manje konkurentniji. Dakle, to će da ide postepeno ta taksa i možda, ako neće uticati veoma negativno uticati na početku, svakako da će vremenom, ako mi ne budemo agresivno krenuli u našu energetsku tranziciju, to koštati našu ekonomiju i naravno naš životni standard", ispričao je Kapor.

To je samo jedna od posledica koja bi mogla da nas snađe ako ne pređemo na takozvane obnovljive izvore. U Srbiji je to pre svega voda uz pomoć koje, pre svega Đerdap, proizvede oko trećinu struje za domaće
potrebe. Nekada, Srbija je bila dalekovida i sagradila je prvu hidroelektranu, koja je sada samo turistička atrakcija.

Užički industrijalci pre više od 120 godina shvatili su da je voda odličan način za proizvodnju električne energije. Tako je 1900. godine na Đetinji, na njihovu ideju, izgrađena i puštena u rad prva u Evropi, a
druga u svetu, hidrocentrala po Teslinim principima polifaznih struja. Krajem 19. veka želeli su da izgrade tkačku fabriku, a potencijal reke Đetinje mogao je da pokrene turbine za proizvodnju električne energije koja bi im pokretala razboj. Strujom dobijenom u ovoj hidrocentrali osvetljen je ceo grad, pa su građani tada govorili da uživaju u moru svetlosti u kojoj se grad kupao. U centrali su instalirane dve turbine po
50 konjskih snaga, dva generatora za proizvodnju trofazne struje snage 32,8 kilovata, 50 herca i dve hiljade volti. Sa ovog mesta su razvučeni ulični vodovi do 1.554 sijalice i osam posebnih lampi. Užička hidrocentrala pod gradom radila je do 1974. godine kada je zbog izgradnje pruge Beograd-Bar njen rad prekinut. Centrala je obnovljena 2000. i sada je u funkciji, ali ne radi. A dostupna je isključivo najavljenim
turističkim posetama."

Sunce i vetar takođe su izvori zelene energije. Za sada, udeo količine struje dobijene u vetroparkovima i pomoću solarnih panela, u Srbiji je zanemarljiv. Ne rešava ništa a novac donosi samo trgovcima strujom, jer je Evropska unija u obavezi da otkupi svu zelenu struju, iako se ona prodaje po višestruko višim cenama, od one dobijene iz fosilnih izvora.

Primera radi, u Evropi je prošle godine uz pomoć vetra proizvedeno više struje nego iz gasnih elektrana. To su podaci nezavisnog instituta Ember.

Tokom 2023. u Evropskoj uniji je iz gasa proizvedeno 17 odsto struje, a iz uglja nešto više od 12 odsto. Za proizvodnju struje najviše se koristila nuklearna energija (oko 23 odsto), dok je solarna energija obezbedila
devet odsto električne energije. Čak 44 odsto struje proizvedeno je iz obnovljivih izvora.

Evropa sve više ulaže u energetski sektor, a cilj je da se emisije gasova smanje za najmanje 55 odsto do 2030. Pa se tako sve više novca izdvaja za energetsku efikasnost, niskougljenične i tehnologije za korišćenje obnovljivih izvora energije.

"Niskougljenične tehnologije ili tehnologije niskog karbonskog otiska su zapravo rešenje za spas planete i rešenje da dragi moji sugrađani ne udišu najlošiji vazduh ili među najlošijim vazduhom u Evropi. Takve tehnologije, kako samo ime kaže, ne emituju ili vrlo malo emituju ugljen-dioksid u atmosferu i time ne stvaraju efekat staklene bašte i ne utiču negativno na klimatske promene", rekao je dr Slavko Dimović, pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke

Srbija je kao obnovljive izvore prepoznala i biomasu, ali i zeleni vodonik. Ali dalje od prepoznavanja nismo otišli, sve je još na nivou ekspertskih razmišljanja i okruglih stolova. Mnogi upravo vodonik vide kao budućnost civilizacije i energetski oslonac zelene energije, jer sagorevanjem oslobodi tri puta više energije od tečnih goriva, ne zagađuje okolinu, a oslobađa samo vodenu paru.

U poslednje vreme dosta se govori i o prelasku na nuklearnu energiju koja se smatra za najčistiju.

"Ukoliko želimo da imamo zdravu životnu sredinu samo može biti odgovor nuklearna energija uz hidroenergiju i alternativne izvore energije, ali alternativni izvori energije mogu da zadovolje samo 30 odsto koliko može i hidropotencijal. Pored toga što ne emituje ugljen-dioksid u atmosferu,
u odnosu na termoelektrane, stvara jako malo otpada", dodao je Dimović.

Za sada se nuklearne energije nisu odrekli Amerikanci, Kinezi, Rusi, Južna Koreja, Kanada i Ukrajina i naravno Francuska koja od svih evropskih zemalja ima najviše reaktora - čak 56. U zemljama Evropske unije, koje koriste nuklearnu energiju, oko četvrtina dolazi iz nuklearnih elektrana, a polovina se proizvede upravo u Francuskoj. Srbiju okružuju nuklearna postrojenja u Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj koja je prošle godine potpisala saradnju sa Rusijom o izgradnji još jedne nuklearke. Srbija je daleko od toga, jer je to zakonom zabranjeno. Tri godine posle katastrofe u Černobilju uveden je moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i on je još na snazi.