Mali odgovorio Nikeziću: Je l' vas nije sramota da toliko lažete?!

Objavu prenosimo u celosti:

Šteta je što je Dušan Nikezić u toj meri promašio profesiju. Nije bio baš uzoran đak da bi se uspešno bavio javnim finansijama Srbije, za to je potrebno znanje, ali je, svakako, kreativan sa zavidnim nivoom razvoja fikcije, što bi odgovaralo nekom rediteljskom usmerenju. Šteta.

Da ponovmo još jednom, pošto mu je teško da zapamti – niko nikada nije planirao, niti pominjao privatizaciju EPS-a, Nikeziću. Jel vas nije sramota da toliko lažete?!

To bi bila kvalitetna naučna fantastika. Lako mi je da zamislim njegovo ostvarenje pod nazivom, “Večera sa investitorima”, gde se on u krupnom kadru znoji više nego na tv duelu i sa velikom mašnom donosi Srbiju umotanu ispod pazuha uz reči  - “Poklanjam vam ovo parče zemlje i EPS”.

Dalje smo, nažalost, već videli pre 12 godina. Jer u tom filmu je glavni glumac, paradoksalno, negativac i profitiraju njegove firme i firme njegovog oca, konsultanstski biznis “Ces Mekon” cveta - dok Srbija vene. I dok se na račune njegovog šefa Dragana Đilasa sliva 619 miliona evra, do kraja tog filma, Srbija tone u bankrot jer te 2012. u kojoj je smeštena radnja Nikezićevog filma, nema na računu ni dovoljno novca za isplatu penzija, nema investitora koji bi otvorili radna mesta i fabrike, pa građani grcaju u nezaposlenosti koja dotiže 25,9 odsto, a penzije prosečne jedva prebacuju 200 evra dok su plate neznatno “bolje” sa oko 300 evra. Nije čak to ni naučna fantastika, više jedan horor.
Sve u svemu, mučan jedan film, gledali ga građani Srbije i sećaju ga se odlično i, najvažnije – taj film više nećemo gledati, Nikeziću!

Ali, u ovim godinama kada se Nikezić opet bori da nešto snima, pošto je izbačen iz režiserske fotelje pre 12 godina, daje filmske kritike svega što je uspešno u Srbiji u prethodnoj deceniji.

Srbija, Nikeziću, nije više zemlja iz tog filma. To je danas zemlja koja se od vaših 33 milijarde evra BDP-a u 2012. popela na gotovo 70 milijardi evra svega proizvedenog u jednoj godini, na prosek plata od skoro 820 evra i penzija od 390, sa realno ostvarivim ciljem da do 2027. dodjemo do prosečnih 1.400 evra plata i 650 evra penzija i minimalne zarade. Mi ne pravimo filmske zaokrete u kojima publika plače, na kraju. Ne, nego vodimo Srbiju kroz ekonomski preporod koji traje već 12 godina i koji nam privlači investitore, 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija u prošloj godini, koje su nam dalje otvorile više od 500.000 novih radnih mesta čime smo nezaposlenost spustili na oko devet odsto, uz tendenciju daljeg pada i nastavka razvoja.

Ne, nećemo stati sada kada smo pronašli model razvoja i izvor rasta, a to znači da imamo i predsednika države koji je ugledan državnik koga poštuju predsednici drugih zemalja, uvažavaju sve relevantne međunarodne institucije i organizacije jer ima o čemu sa njima da razgovara, jer vide želju da njegovoj zemlji donese dobre vesti, jer se bori za dalji rast.

Ako vam smeta i poseta Francuskoj i njegov susret sa predsednikom te zemlje Emanuelom Makronom, morate pre bilo kakve neosnovane kritike bar znati da je Srbija danas na korak od investicionog rejtinga i da su svi investitori dobrodošli, pa i francuski. Svako ko doprinosi rastu i otvara nova radna mesta, donosi nove tehnologije je dobrodošao u Srbiju, koja će sa izgradnjom EXPO kompleksa postati najveće gradilište u Evropi i u kojoj će se 2027. godine predstaviti celom svetu.

Sa francuskim investitorima sarađujemo na nekim od najvažnijih srpskih projekata kao što su izgradnja metroa u Beogradu, upravljanje srpskim aerodromom “Nikola Tesla”, izgradnja energane i saniranje deponije u Vinči, i tako dalje.
Planovi ulaganja u Aerodrom “Nikola Tesla” dostižu 1,5 milijardi evra, a do kraja 2023. već je uloženo 285,6 miliona evra.

A, sa partnerima hvalimo uspehe, a probleme, ako nastanu, rešavamo, ne tapkamo u mestu.

Deponija Vinča je, pre ugovora o javno - privatnom partnerstvu bila crna tačka na evropskom kontinentu. Danas se taj problem, koji ste mogli i vi da rešite ali niste, rešava. Napravljeno je postrojenje koje omogućava da iz otpada nastaje energija, a deponija se sanira. I to je možda dobra metafora za ovu našu “filmsku” priču.

I tako dalje, ali je prijateljstvo dve zemlje rezultiralo projektima korisnim po Srbiju.

A vašu politiku smo, zajedno sa vašim mučnim filmovima, ostavili na deponiji istorije.