Vesić: Izgradnja EXPO 2027 koštaće oko 2,5 milijardi evra

Procena je da će izgradnja sajma, izložbenog prostora i stambenog bloka za EXPO 2027 koštati oko 2,5 milijardi evra, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

"Kompleks je planiran kao multifunkcionalni prostor koji, pored izložbenog prostora u funkciji EXPO 2027, sadrži i prateće komercijalne i smeštajne kapacitete. Svi prateći sadržaji treba da obezbede logističku podršku kako bi čitavo ovo područje preraslo u značajan ekonomski i turistički centar Beograda i Srbije", rekao je on za Blic.

Vesić je naveo da prostorni plan lokaciju u Surčinu deli na tri celine od kojih je prva (E1), čija je površina oko 83,15 hektara, planirana kao izložbeni prostor za izložbu EXPO, odnosno sa paviljonima za zemlje izlagače, multifunkcionalnim halama, kao i kongresnim i konferencijskim salama, ali i površinama pod objektima linijske infrastrukture.

Za prateće smeštajne kapacitete, kako je dodao, planirana je druga celina (E2) orijentacione površine oko 9,2 heltara i u okviru nje nalaziće se predškolske ustanove za 270 korisnika, osnovna škola za 600 učenika i hotel.

"Za prateće komercijalne sadržaje definisana je građevinska parcela E3, površine oko 23,3 hektara", kazao je Vesić.

Prema njegovim rećima, u cifru od 2,5 milijardi evra uključen je i razvoj linijske infrastrukture koju će činiti mreža različitih vidova saobraćaja.

"Kompleks će biti povezan sa Vojvođanskom ulicom i denivelisanim priključcima na državnom putu E-75, Obilaznicu oko Beograda i planiranu deonicu Novi Beograd- Surčin kao dela auto puta E 763. Predviđena je i izgradnja biciklističkih staza povezanih sa onim u široj gradskoj mreži", rekao je Vesić.

Ministar je naveo i da se gradi i pruga od železničke stanice Zemun - Aerodrom "Nikola Tesla" - Nacionalni stadion i da je to prva deonica gradske železnice koja će se graditi uporedo sa metroom.

"Planom mesta za postavljanje plutajućih objekata na vodnom zemljištu Beograda data je mogućnost i povezivanja sa centrom grada putem vodnog saobraćaja. To je nadležnost grada i nadam se da će uspostaviti rečni javni prevoz", rekao je Vesić.

On je dodao da sve ovo prati i izgradnja vodovodne, kanalizacione, elektroenergetske, telekomunikacione, gasovodne i toplovodne mreže, kao i pratećih objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Govoreći o razvojnom planu "Skok u budućnost - EXPO 2027", Vesić je rekao da je on nastavak sveobuhvatnog razvoja infrastrukture u Srbiji, odnosno konkretno, kada je reč o drumskom saobraćaju, to je izgradnja brze saobraćajnice Osmeh Srbije - Bački Breg - Nakovo, zatim auto-puta Beograd - Zrenjanin - Novi Sad, Moravskog koridora, kao i Dunavskog koridora, Fruškogorsog koridora brze saobraćajnice Šabac- Loznica i Vožd Karađorđe.

"Samo u 2024. planiramo izgradnju 166,3 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, 68,27 kilometara u 2025. godini i 252,51 kilometara tokom 2026. godine, a jedan od naših prioriteta je i dalji razvoj železnica" rekao je Vesić.

On je najavio i da će do kraja godine biti završena pruga Novi Sad - Subotica, podsetivši da je u toku i rekonstrukcija pruge Niš - Dimitrovgrad, a radi se i obilaznica oko Niša.

"Tu je i jedan od najvećih poduhvata u istoriji Srbije, brza pruga Beograd - Niš, procenjene vrednosti 2,77 milijardi evra. Gradimo i rekonstruišemo železničke stanice, nabavljamo najsavremenije kompozicije vozova, tu je i dispečarski centar u kojem ćemo sa jednog mesta upravljati železničkim saobraćajem", naveo je Vesić.

Kako je naglasio, ukupno je u planu izgradnja i rekonstrukcija 2.017,8 kilometara pruga. Kada je reč o vodnom potencijalu, Vesić kaže da će se rekonstrisati luka u Prahovu i Bogojevu, a grade se i međunarodna putnička pristaništa i marine duž Save i Dunava.

Vesić je naglasio i da je "Skok u budućnost - Srbija 2027" najveći razvojni projekat u koji se ulaže 18 milijardi evra i da je veoma važan za naše međunarodne partnere.

On je dodao i da se očekuje da u 2024. godini priliv direktnih stranih direktnih investicija u Srbiji bude oko pet milijardi evra, podsetivši da je do 20. marta priliv stranih direktnih investicija bio 1,172 milijardi evra, što je, kako je istakao, apsolutni rekord svih vremena.