Koliko košta med u Srbiji? Pčelar Stojan otkrio cene i dva načina da proverite da li je med ispravan

Prinosi meda najviše zavise od vremenskih uslova i stanja pčelinjih zajednica. Ovih dana u centru grada na Moravi postavljen je osmomartovski bazar gde je na svojoj tezgi između ostalih med i ostale pčelinje proizvode izložio i Stojan Ječmenić.

Stojan je seleći pčelar što znači da seli svoja plčelinja društva kada je u pitanju paša, što širom Dragačeva, što na Pešteri, odnosno čitave zapadne Srbije.

"Cena livadskog i bagremeovog meda je 1.200 dinara, pored toga u ponudi su propolis za imunitet, mleč propolis, mešavine sa medom sa korovom za krvnu sliku, sa cimetom, bronho med sa korenom od omana, med u saću koji košta 1.500 dinara, dok je sa koprivom 1.000. Trenutno je situacija dobra što se moje proizvodnje meda tiče, ja nemam gubitaka, posedujem više od 200 košnica, mada je prošla godina bila malo teža zbog suše", kazao je za RINU Stojan Ječmenić.

On je pojasnio kako da se prepozna prirodni med, naime, jedan o načina je da se kašačicom uzme med, potom treba podići kašičicu a da se nit meda ne bi smela prekidati i treba da otprilike izgleda kao svilen konac, i ako treba čak i 10 minuta ona se ne prekida. Naravno, ukoliko je med pravi.

"Pored tog poznatog načina postoji još jedan vredan pomena, potrebno je uzeti jedno palidrvce od šibice koje se zamoči u med obriše se palidrvce i onaj fosfor kada se upali po tome se prepoznaje ispravnost meda, a ako ne plane, to je znak da je veštački proizveden”, objasnio je pčelar.

S obzirom na to da je otoplilo, on je istakao da su pčele već počele sa prvim toplim danima da izlaze.

"Čim temperatura prelazi 13 podeok, pčele su počele da izlaze, već unose prah, sada im je hrana najpotrebnija sve dok ne dođe prirodni nektar da mogu da ga skupljaju iz prirode. Ja ih sada dohranjujem, a to je najbolje, ako može pola šećer, pola med”, zaključio je.

Inače, kada se govori o važnosti pčela, često se navodi citat koji se pripisuje Albertu Ajnštajnu: "Nestanu li pčele sa Zemljine površine, čovečanstvu ne bi preostalo više od četiri godine". Ovaj pseudo-citat se pojavljuje polovinom prve decenije 21. veka, u vreme koje se poklapa sa još uvek misterioznim nestankom pčela u Sjedinjenim Američkim Državama.

U svakom slučaju njihova važnost je neizmerna posebno zbog ekosistema naše planete Zemlje.