Ova grupa ljudi se oslobađa akciza na gorivo

znos akcize na gorivo sada je od 33 do 44 centa po litru, a ona ulazi u osnovicu za obračun PDV-a, tako da će vlasnici luksuznih plovila gorivo ponovo plaćati značajno jeftinije u odnosu na građane.

Vlasnici ovih plovila bili su oslobođeni akciza do juna 2022. godine, kada su akcize za njih uvedene na predlog tadašnjeg ministra finansija Aleksandra Damjanovića. Ministarstvo je tada izračunalo da je državni budžet od 2018. godine do jula 2022. izgubio oko 59 miliona evra po osnovu nenaplaćenih akciza i poreza na dodatu vrednost (PDV) na promet goriva za jahte i brodove, pišu Vijesti.

Pravilnik je objavljen na sajtu Vlade, a stupa na snagu danom objave u Službenom listu. Iz Ministarstva nisu naveli koliko će ova mera uticati na smanjenje budžetskog prihoda.

U januaru stupa na snagu naknada od tri centa po litru goriva za građane i privredu koja je namenjena za stvaranje naftnih rezervi. Od Nove godine kroz program „Evropa sad 2“ povećavaju se akcize na vino, deo slatkiša i gaziranih pića, kao i stopa PDV-a na knjige, hotelski smeštaj.

Puni naziv novog pravilnika je – Pravilnik o načinu sprovođenja carinskog postupka za robu koja se koristi za snabdevanje prevoznih sredstava u međunarodnom saobraćaju, vrsti robe i količinskim ograničenjima kojim se detaljno propisuje način snabdevanja plovnih objekata i vazduhoplova robom, pod carinskim nadzorom, pre napuštanja carinskog područja Crne Gore.

• Ovo je cena goriva u Hrvatskoj
• Hoće li cene goriva u BiH ostati stabilne?
• Nove cene goriva: I benzin i dizel

On predviđa načine snabdevanja plovila gorivom, ali i drugim akciznim proizvodima poput alkohola i duvanskih proizvoda direktno iz akciznih skladišta u lukama i marinama bez plaćanja ove dažbine.

"Kada je u pitanju snabdevanje plovnih objekata gorivom i mazivom, ovim pravilnikom se propisuje način snabdevanja plovila ovom vrstom robe pre napuštanja teritorijalnih voda, nakon čega se podnosi odobrenje za slobodan saobraćaj, manifest, vinjeta ili spisak posade. Novina u odnosu na prethodno rešenje jeste mogućnost da se gorivom i mazivom pod carinskim nadzorom i bez plaćanja uvoznih dažbina, pre napuštanja teritorijalnih voda, snabdevaju i plovni objekti koji se koriste za privatne svrhe. Plovni objekti za privatne svrhe su plovni objekti koji se koriste od strane njihovih vlasnika ili po osnovu zakupa, za rekreaciju, odnosno prevoz putnika i robe bez naknade", saopštili su iz Ministarstva finansija.

Oni navode da se olakšica može ostvariti uz uslov da se plovni objekti za privatne svrhe moraju prethodno zadržati u teritorijalnim vodama Crne Gore najmanje 72 sata, računajući od sledećeg dana od dana ulaska u Crnu Goru. Plovila su nakon punjenja gorivom dužna da napuste teritorijalne vode Crne Gore, ali se zatim mogu vratiti.

"Ovo rešenje je u skladu sa politikom Vlade koja je usmerena na stvaranje dodatnog podstreka za razvoj nautičkog turizma, odnosno privlačenje većeg broja jahti, brodova i visokoplatežnih turista. Ovo rešenje će shodno odredbi člana 218 Carinskog zakona („Službeni lict Crne Gore 86/22“) biti u primeni do pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji", naveli su iz Ministarstva finansija.

• Sve više posla u Crnoj Gori
• Crna Gora i Hrvatska spajaju dva grada
• Opet tender za most na Tari: Rok izgradnje dve godine

Kada je Damjanović uveo akcizu na gorivo za ova plovila u junu 2022. godine, saopšteno je da je budžet u periodu od četiri godine (od 2018. do 2022) izgubio 59 miliona evra po osnovu nenaplaćenih akciza i poreza na dodatu vrednost (PDV) na promet goriva za jahte i brodove, bez obzira na to da li obavljaju komercijalnu delatnost ili se koriste za rekreaciju.

Od ove ukupne sume, kako je tada ocenjeno, oko 40 miliona evra odnosi se samo na jahte za rekreaciju. Bez akciza je u ovom periodu prodato 103,9 miliona litara goriva za jahte, brodove i ostala plovila u lukama i marinama, dok su nenaplaćene dažbine za akcize bile 40,97 miliona evra, a za PDV 18,6 miliona.

Tada su iz Ministarstva finansija kao razlog uvođenja akciza naveli potrebu za solidarnošću sa građanima i privredom koja plaća pune iznose dažbina.