Država izuzela svoje stanove iz poreza na nekretnine: Ne zna koliko ih ima

Od plaćanja su izuzete i opštine te gradovi, ali samo za nekretnine koje se nalaze na njihovoj vlastitoj teritoriji. Država je sasvim izuzeta od poreza na nekretnine iako ih ima nekoliko hiljada.

Oslobođenje opština i gradova od plaćanja poreza na nekretnine na vlastitoj teritoriji može se opravdati time što bi se proizveo efekt "iz šupljeg u prazno", tj. plaćali bi porez sami sebi. Ali država se ne može pozivati na to, jer bi porez na nekretnine trebalo da bude isključivo prihod jedinica lokalne samouprave (20 posto koje uzima država će se preraspodeliti prema načelu fiskalnog poravnanja). Državni stanovi i rezidencije su izuzeti, bez obzira na to koriste li se ili ne, dok će firme i građani plaćati porez i na prazne stanove.

Koliko bi država plaćala poreza na nekretnine?

Prema podacima hrvatske Državne nekretnine d.o.o, koja upravlja državnim nekretninama, Hrvatska ima više od 7.000 stanova u svom vlasništvu. Ukupna površina im iznosi 321.775 kvadrata. Hipotetički, kada bi svi bili pogodni za stanovanje i u potpunom vlasništvu države, godišnje bi država morala da plaća između 193 hiljade i 2,6 miliona eura poreza na nekretnine, zavisno od toga kolika će biti prosečna cena poreza na nekretnine.

Treba naglasiti da se radi o računu na temelju idealne situacije, potpunog vlasništva i dovoljnog nivoa uređenosti za stanovanje. U stvarnosti je situacija drugačija, jer je država zapravo samo suvlasnik u nekim od nekretnina, mnoge nisu useljive, a neke su u zakupu.

S obzirom na prihode državnog budžeta, par miliona evra godišnje ne bi bio prevelik izdatak. Ali radi se o principu pravednosti. Ako je građanima uveden porez na nekretnine da ih se podstakne na prodaju ili stavljanje u dugoročni najam, zašto se na isti način ne podstiče država?

Najveći deo nekretnina kojima upravljaju Državne nekretnine d.o.o. odnosi se na stanove. Osim stanovima, upravljaju i državnim rezidencijama, za koje bi se potencijalno moglo tvrditi da takođe treba da budu predmet oporezivanja.

Zapravo, država trenutno daleko više plaća održavanje za sve stanove koje poseduje nego što bi plaćala porez na nekretnine. Ali kada se govori o "državnim stanovima", to uključuje različite nekretnine. Stanovi sa zaštićenom najamninom, stanovi s pravom korišćenja, stanovi za službene potrebe, stanovi s ekonomskom najamninom, stanovi bez pravne osnove i stanovi za privremeno zbrinjavanje.

Neki od tih stanova se koriste, neki su prazni ili neuseljivi, a neki se koriste povremeno. Poenta je da među tim stanovima, kojih ima više od 7.000, sigurno postoje neki koji ispunjavaju uslove za plaćanje poreza na nekretnine, od kojeg se država izuzela.

Slab interes za kupovinu državnih stanova, većinom zapušteni

Prema podacima Ministarstva prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine, od početka 2021. je održano osam konkursa za prodaju 117 državnih stanova. Najčešće se radi o prodaji suvlasničkog udela, ali ima i celih stanova.

Na zadnjem, održanom u novembru prošle godine, pristiglo je 79 ponuda za 12 stanova, a za 7 nije iskazan interes. Od 19 prodaja, 15 ih se odnosilo na prodaju suvlasničkog udela s neodređenim udjelom. Primarno se radi o malim  stanovima kojima treba obnova, najviše u gradovima poput Osijeka, Rijeke, Karlovca i Zagreba.

Država ne zna koliko ima stanova pa ne može ni da razreže porez na njih

U stvarnosti država uopšte ne zna koliko nekretnina ima ni koliko vrede, zbog čega proces prodaje teče jako sporo. Pre nekoliko godina je broj navedenih stanova u državnom vlasništvu bio manji nego danas, pa se može dobiti dojam da država zapravo stalno kupuje nekretnine. U stvarnosti ih samo "pronalazi" i još se ne zna konačan broj.

Centralni registar državne imovine navodi 1.292 stana u vlasništvu Republike Hrvatske, nekoliko puta manje od Državnih nekretnina d.o.o, koje upravljaju tim stanovima. Prema registru, najviše ih se nalazi u Osječko-baranjskoj županiji (268), Sisačko-moslavačkoj županiji (169) i Zagrebu (138).

U većini županija još nije ni procenjena vrednost, ali tamo gde jeste iznosi su smešno mali. Tako prema Centralnom registru državne imovine 138 stanova u Zagrebu vredi ukupno 550 hiljada evra, 4 hiljade evra po stanu u proseku.

A 1.298 državnih stanova u Hrvatskoj se procenjuje na nešto više od milion evra, što je smešan iznos. Jedino objašnjenje može biti da se u registar stalno ubacuju nove procene i većina stanova još nema utvrđenu cenu, ali onda nije ništa trebalo ni objavljivati pre nego što je ceo posao gotov.

Sumirano, Hrvatska nema pojma koliko ima stanova, koliko vrede, u kakvom su stanju, a ponekad ni gde se nalaze. Različiti službeni izvori imaju različite podatke, a iz godine u godinu se "pronalaze" stanovi za koje se nije znalo da su u vlasništvu države. 

Država govori ljudima kako da koriste nekretnine, a sama je loš gazda

Razlog zašto je država izuzela samu sebe od plaćanja poreza na nekretnine nije finansijske, nego tehničke prirode. Jednostavno ni sama ne zna, niti različite državne institucije mogu međusobno da se dogovore, koliko nekretnina ima i gde se nalaze.

Zapravo je ironično da država, koja katastrofalno upravlja sa svojim nekretninama, poreskom politikom usmerava građane kako da koriste svoje nekretnine. Izuzećem same sebe iz poreza na nekretnine država želi da izbegne tužnu istinu, a to je da ne bi znala koliko ni na šta da plati porez koji sama uvodi.