Evropa na nogama: Moraćemo da se odreknemo slobode

Evropa mora da ulaže duplo više nego što je uložila u rekonstrukciju posle Drugog svetskog rata, mora da dozvoli da više tehnoloških i telekomunikacionih kompanija uđe na tržište i spoji ih i mora da preduzme drastične mere u pogledu izdvajanja za odbranu, rekao je Mario Dragi.

Ekonomski pad EU

U izveštaju o tome kako zaustaviti ekonomski pad kontinenta, bivši predsednik Evropske centralne banke (ECB) rekao je da Evropa treba da uloži dodatnih 800 milijardi evra godišnje da bi se izvukla iz niske produktivnosti i slabog rasta, koji je ostavio Sjedinjene Države i Kina zaostaju u međunarodnom poretku. On je to nazvao "egzistencijalnim izazovom".

Dok se EU priprema za narednih pet godina u okviru novoformirane Evropske komisije, Dragijev izveštaj od 400 stranica trebalo bi da posluži kao vodič za ponovo izabranu predsednicu EK Ursulu fon der Lajen. Mnoge od njegovih preporuka moraće da prihvate svih 27 vlada EU, što se ne čini realnim.

Problem je dodatno pogoršan poteškoćama u dve najveće zemlje EU. Nemačka ekonomija je u silaznoj putanji, a Francuska je usred političkih podela i opterećena visokim javnim dugom.

"Bićemo primorani da biramo između blagostanja, životne sredine ili naše slobode"

Dragi, koji je bio predsednik Evropske centralne banke (ECB) od 2011. do 2019. godine, rekao je da nema druge opcije osim da insistira na drastičnim reformama.

"Trebalo bi da napustimo iluziju da samo odugovlačenje može da sačuva konsenzus", rekao je Dragi.

"Došli smo do tačke u kojoj ćemo, bez akcije, morati da ugrozimo ili društveno blagostanje ili našu okolinu ili slobodu".

U središtu Dragijevog izveštaja je poziv na masovne privatne i javne investicije, kakve u Evropi nisu viđene od 1960-ih i 1970-ih. To bi značilo trošenje dodatnih 800 milijardi evra godišnje.

Povećanje investicija bi bilo "bez presedana", rekao je on.

"Ako Evropa ne može da postane produktivnija, bićemo primorani da biramo. Nećemo moći odjednom da postanemo lider u novim tehnologijama, lider u odgovornosti za klimu i nezavisni igrač na svetskoj sceni. Nećemo moći da finansiramo naš društveni model, moraćemo da smanjimo neke, ako ne i sve naše ambicije", rekao je on.

Reforma budžeta EU

Dragi se zalaže za izdavanje novog zajedničkog duga EU za finansiranje njenih industrijskih i odbrambenih potreba, čemu se protivi nekoliko vlada i već ga je dovelo u sukob sa Fon der Lajen. Priznao je da je tema "veoma osetljiva".
Ali izgleda da postoji sve veći konsenzus o potrebi reforme budžeta EU od 1,2 triliona evra, preusmeravajući sredstva iz siromašnijih regiona Evrope ka industrijskoj politici, politici digitalizacije i inovacijama. Time bi Dragija uskladio sa planovima koje Komisija već predstavlja i na koje se u Berlinu gleda pozitivno.

Izveštaj sadrži mnoge preporuke specifične za različite sektore. Posebno je ukazao na zaostajanje EU u savremenim tehnologijama i predložio spajanje velikih kompanija i njihov lakši ulazak na evropsko tržište.

Dragi je primetio da evropski cilj da smanji emisiju gasova staklene bašte na nulu do sredine veka nudi bloku priliku za izgradnju i izvoz čistih tehnologija širom sveta.

Nove tehnologije

On vidi veštačku inteligenciju kao priliku za Evropu "da ispravi svoje nedostatke u inovacijama i produktivnosti i da obnovi svoj proizvodni potencijal".

On je pozvao da se veštačka inteligencija integriše "u naše postojeće industrije kako bi one mogle da ostanu na čelu".

EU neće moći da obezbedi dovoljno bakra, litijuma i drugih sirovina ako ne sledi smer Kine u strategiji pronalaženja ovih važnih metala potrebnih za digitalnu i energetsku tranziciju, kaže Dragi.

"Evropi je potrebna koordinirana strategija koja pokriva ceo lanac vrednosti, od sirovina do finalnih proizvoda", rekao je Dragi.

Evropski farmaceutski sektor zaostaje za američkim zbog niskih investicija i nejednakih propisa, rekao je Dragi. Američki privatni sektor troši 0,45 odsto BDP-a na farmaceutska istraživanja u poređenju sa 0,11 odsto u EU. SAD takođe mnogo brže dobijaju odobrenje za nove lekove, sa prosečnim vremenom odobrenja od 334 dana u poređenju sa 430 dana u Evropi.

Dragi takođe želi da se Evropa posveti "novim inovacijama svetske klase", poput istraživanja u genetici i medicini.