Crnogorski uvoz hrane čak šesnaest puta veći od izvoza

Crnogorski izvoz energije beleži rast u prethodnom razdoblju, zahvaljujući novim infrastrukturnim projektima, što naglašava uticaj ulaganja u energetsku infrastrukturu na trgovinske kapacitete. Strateški geografski položaj Crne Gore i njeni rastući kapaciteti u sektoru obnovljivih izvora energije nude značajne mogućnosti da se država pozicionira kao ključni igrač u regionalnoj trgovini energijom – pokazalo je istraživanje ISSP-a o trgovini u regionu, prenosi Poslovni dnevnik.

Značajan deficit

Crna Gora je u periodu od 2018. do 2022. godine u proseku imala 16 puta veći uvoz hrane od izvoza, dok je pokrivenost uvoza izvozom hrane u Crnoj Gori u 2022. godini iznosila svega 6,8 posto, što jasno ukazuje na ozbiljnu neravnotežu, navodi se u studiji “ Regionalna trgovina hranom i energentima – činjenice iz Crne Gore i zemalja Zapadnog Balkana”, koju je pripremio Institut za strateške studije i projekcije (ISSP).

“Studija otkriva značajnu neravnotežu u trgovini hranom na Zapadnom Balkanu. Srbija se ističe kao jedina zemlja u regiji sa suficitom u trgovini hranom, dok se Crna Gora i Kosovo suočavaju sa značajnim deficitima. Na primer, Crna Gora je u periodu od 2018. do 2022. godine u proseku imala 16 puta veći uvoz hrane od izvoza, dok je u slučaju Kosova taj odnos bio deset puta veći. Ovaj trgovinski deficit uveliko je rezultat velike zavisnosti zemlje od uvoza hrane kako bi zadovoljila domaću potražnju, posebno tokom vrhunca turističke sezone. Uz strukturne izazove, studija naglašava upravo uticaj sektora turizma na uvoz hrane – stoji u studiji ISSP.

Navodi se da su koreni deficita u trgovini hranom u Crnoj Gori višestruki.

“Poljopriredni sektor zemlje karakteriše fragmentacija, s prosečno malim posedima i ograničenim kapacitetom za proizvodnju velikih razmera. Na primer, trajni zasadi i obradive površine čine samo 4,8 posto ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što dodatno ograničava produktivnost – stoji u studiji.

Analiza proizvodnje i trgovine energijom ukazuje na značajne regionalne razlike i potencijalne ranjivosti.

“Između 2018. i 2021. proizvodnja primarne energije u regionu pokazala je različite trendove. Proizvodnja primarne energije u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji bila je prilično stabilna tokom tog razdoblja s blagim fluktuacijama, dok se Albanija suočila sa značajnim padom proizvodnje energije, nakon čega je usledio oporavak 2021. Rast proizvodnje na Kosovu beleži se svake godine, pokazujući otpornost i potencijal za rast. S druge strane, Srbija i BiH beleže značajnija kolebanja – navodi se u studiji i dodaje da se podaci o trgovini energijom mogu povezati s navedenim razlikama u proizvodnji. Napominje se da je bilans trgovine energijom u regionu i dalje negativan, a ni jedna zemlja nije postigla status neto izvoznika. Stope rasta izvoza i uvoza energije tokom ovog perioda odražavaju osetljivost regiona na fluktuacije globalnog tržišta i unutarnje faktore, poput ulaganja u infrastrukturu obnovljivih izvora energije. Uz Bosnu i Hercegovinu, Srbija je vodeći izvoznik energije u regionu, održavajući snažan i rastući izvozni sektor, dok je učešće drugih zemalja, uključujući Crnu Goru, na nižim nivoima. Ipak, crnogorski energetski izvoz beleži rast u prethodnom razdoblju, zahvaljujući novim infrastrukturnim projektima, što naglašava uticaj ulaganja u energetsku infrastrukturu na trgovinske kapacitete – navodi se u studiji.

Zavisnost od uvoza

Ističe se da zavisnost od uvoza ostaje ključno pitanje za sve zemlje Zapadnog Balkana, što ukazuje na njihovu ranjivost na spoljne izvore energije.

“Srbija i Bosna i Hercegovina imaju velike količine uvoza energije, što pokazuje da domaća proizvodnja nije dovoljna da podmiri njihove energetske potrebe. Crna Gora, uprkos nižim količinama uvoza, ima značajan odnos zavisnosti, što sugeriše da ima prostora za povećanje domaće proizvodnje, posebno iz obnovljivih izvora – navodi se u studiji ISSP-a.