MMF traži obuzdavanje rasta plata u BiH

Ekonomski rast pokazao se otpornim uprkos kontinuiranim negativnim uticajima rata u Ukrajini. Rast se u 2023. godini usporio i dostigao vrednost od 1,7 posto, sa nivoa od 4,2 posto, koliko je iznosio u 2022. godini, ali će se, prema projekcijama, ove godine uvećati na 2,5 posto, te će u srednjoročnom periodu ostati prigušen na nivou od približno 3 posto.

Inflacija je, sa rekordne vrednosti od 17,4 posto, koju je dostigla u oktobru 2022. godine, postepeno opadala i u 2023. godini je u proseku iznosila 6 posto, a u 2024. godini se očekuje njen daljnji pad na 3 posto.

Međutim, inflacija u koju nisu uključene cene hrane i energije pokazuje se upornijom, odražavajući kontinuirane pritiske izazvane povećanjem plata.

Neizvesnost u pogledu ekonomske perspektive je visoka i preovladavaju negativni rizici, uključujući naglo usporavanje rasta u Evropi, povećanu volatilnost cena roba, te rastuće političke napetosti unutar zemlje.

S druge strane, napredak na putu pristupanja Evropskoj uniji mogao bi dati poticaj reformama i rezultirati širim pozitivnim uticajem. Fiskalni bilans se pogoršao i, poslije suficita od 0,9 posto iz 2022. godine, u 2023. godini je zabeležio deficit od 1,7 posto, što je odraz akumuliranog učinka nekoliko trajnih povećanja plata u javnom sektoru i socijalnih davanja.

Povećani deficiti i velike otplate duga doveli su do velikog povlačenja vladinih depozita, što je rezultiralo umanjenjem rezervi. Ukupni javni dug je u 2023. godini porastao na 32,2 posto, a potrebe za finansiranjem su velike u oba entiteta.

Procena Izvršnog odbora

Ekonomija BiH pokazala se otpornom u teškom okruženju. Ekonomski rast će, prema projekcijama, ojačati počevši od ove godine, iako neće dostići nivo koji bi doveo do konvergencije s EU. Inflacija će nastaviti trend opadanja, ali se pritisci izazvani povećanjem plata zadržavaju.

Rizici su i dalje povišeni, uključujući kako rizike od intenziviranja regionalnih sukoba i naglog usporavanja rasta u Evropi tako i rizike na domaćem planu, od rasta političkih napetosti i veće zastupljenosti ekspanzivnih makroekonomskih politika.

S druge strane, otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom moglo bi podupreti reformski zamah i povećati poverenje.

U fokusu fiskalne politike trebalo bi da bude obuzdavanje tekuće potrošnje, uz istovremeno očuvanje investicionih izdvajanja koja će podstaći rast. Prema projekcijama, fiskalni bilans će u 2024. godini porasti na 2,4 posto BDP-a s vrednosti od 1,7 posto, koju je zabeležio u 2023. godini, što je odraz akumuliranog učinka nekoliko trajnih povećanja plata u javnom sektoru i socijalnih davanja.

Vlasti bi trebalo da preduzme mere za obuzdavanje deficita ograničavanjem potrošnje na plate u javnom sektoru, izbegavanjem diskrecionih povećanja socijalnih davanja i novih mera pomoći, te preispitivanjem ostale tekuće potrošnje. Istovremeno, treba očuvati potrošnju na javne investicije koje potiču rast.

Potrebno je ublažiti fiskalne rizike koji proističu iz povećanja minimalne plate i ograničavanja rasta cena električne energije.

Vlasti treba da smanje potrebe za finansiranjem i pripreme planove za slučaj da ne budu u mogućnosti da osiguraju finansijska sredstva. Fiskalne rezerve smanjene su zbog povećanih budžetskih deficita, velikih otplata duga i povlačenja vladinih depozita. Oba entiteta ove se godine suočavaju s velikim potrebama za finansiranjem, koje se verovatno neće moći podmiriti samo na domaćem tržištu. Budžeti entiteta predviđaju značajne emisije dužničkih instrumenata, od kojih neke tek treba precizno odrediti. Vlasti treba da smanje deficite s ciljem ograničavanja potreba za finansiranjem, preciziraju planove zaduživanja i utvrde dodatne mogućnosti smanjenja tekuće potrošnje kako bi se pripremile za potencijalni manjak finansijskih sredstava.

Kako bi se ponovno izgradile fiskalne rezerve, uz istovremeno poboljšanje kvaliteta potrošnje, potrebno je sprovesti reforme. Reforme, uključujući pregled zaposlenosti u javnom sektoru, plata i socijalnih davanja, potrebne su s ciljem povratka u zonu fiskalnog suficita u srednjoročnom periodu. Potrebno je izvršiti preraspodelu resursa sa tekuće na kapitalnu potrošnju, prvenstveno za infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju. Naposletku je neophodno mobilizirati dodatne prihode, između ostalog pomoću smanjenja poreznih olakšica.

Aranžman valutnog odbora i dalje je uporište stabilnosti i potrebno ga je očuvati. Treba se snažno odupreti pritiscima na Centralnu banku (CBBiH) usmerenim na finansiranje budžeta vlada ili kreditiranje banaka.

CBBiH treba dodatno ojačati okvir obavezne rezerve, između ostalog putem povećanja stopa naknade za rezerve koje komercijalne banke drže kod CBBiH. Potrebno je nastaviti s primenom pravila o ispunjavanju obavezne rezerve na devizne depozite u devizama, te nakon prelaznog perioda preći s delimičnog na potpuno ispunjavanje obavezne rezerve na ovaj način. Redukovanje jaza između stopa naknade CBBiH i kamatnih stopa u Evrozoni smanjilo bi podsticaj da banke sredstva plasiraju u inostranstvu, čime bi se obuzdao odliv kapitala. Ako bi se povećanje naknade prenelo na kamatne stope na kredite, to bi moglo doprineti daljem smanjenju inflacije.

Potrebno je nastaviti pažljivo pratiti rizike u finansijskom sektoru, te poboljšati pripravnost za krizu. Treba osigurati da klasifikacija aktive banaka i rezervisanja za kreditne gubitke tačno odražavaju kreditni rizik i gubitke. Vlasti treba da puste da privremene mere usmjerene na kontrolisanje povećanja kamatnih stopa na kredite ove godine isteknu prema planu. Uvođenje zaštitnih slojeva kapitala za sistemski rizik je dobrodošla mera.

Uvođenje dodatnih zaštitnih slojeva kapitala, te mera usmerenih na zajmoprimce, dodatno bi unapredilo paket makroprudencijalnih instrumenata. Uspostavljanje fonda za finansijsku stabilnost za celu BiH, koji bi mogao olakšati restrukturiranje banaka i osigurati likvidnost u izuzetnim slučajevima, značajno bi ojačalo mrežu finansijske sigurnosti. Podstičemo vlasti da zatraže FSAP misiju, koja bi pomogla u proceni otpornosti sistema u okruženju rastućih rizika i proizvela mapu puta za reforme u finansijskom sektoru, uključujući one povezane s putem pristupanja EU, kažu iz MMF-a.

Tranzicija ka zelenoj energiji i pripreme za uvođenje poreza na ugljenik EU oblasti su koje zahtevaju hitno delovanje. Vlasti bi što je pre moguće trebalo da uvedu mehanizam određivanja cene ugljenika. Treba postepeno da ukinu subvencije za električnu energiju i uspostaviti sistem trgovanja emisijama (ETS) usklađen sa sistemom u EU, sa privremenim alternativama uvođenja cena ugljenika, kao što su porez ili akciza kao moguće mere, budući da bi sprovođenja sistema trgovanja emisijama mogla zahtevati period od nekoliko godina.

S ciljem pospešivanja rasta, treba ubrzati reforme usmerene na unapređenje upravljanja, zaštitu finansijskog integriteta, borbu protiv korupcije i ubrzanje procesa digitalizacije.

Potrebno je unaprediti nadzor, transparentnost i poslovanje javnih preduzeća, rešiti nedostatke u javnim nabavkama i ojačati upravljanje javnim investicijama. Nedavno usvajanje zakona o sprečavanju pranja novca i sukobu interesa dobrodošli su koraci, a vlasti bi trebale krenuti s odlučnom i delotvornom provedbom novih zakona. Potičemo vlasti da zatraže MMF-ovu sveobuhvatnu dijagnostičku procjenu upravljanja, koja bi pomogla u identifikovanju i utvrđivanju prioritetnih reformi. Postavljanje BiH na putanju većeg rasta i osiguranje većih mogućnosti njenim građanima najzad će smanjiti iseljavanje stanovništva.