Cene hercegovačkog krša eksplodirale: Ovo je razlog

Proces dekarbonizacije i zaokret prema obnovljivim izvorima, u kojem se solarna energija nametnula kao trend, od bezvrednog hercegovačkog krša napravili su atraktivno tlo za investicije.

Zbog toga već duže vremena vlada prava pomama za zemljištem u ovom delu BiH. Ono državno za sebe su obezbedili najmoćniji, dok se cena privatnog u poslednjih nekoliko godina utrostručila.

Podaci Republičke uprave za geodetske i imovinsko pravne poslove (RGURS) na to ukazuju.

Primera radi, prosečna cena građevinskog zemljišta u Ljubinju je 2021. godine bila 1,1 KM po kvadratu da bi njena vrednost u prošloj godini skočila na 27,6 maraka.

U Nevesinju se prošle godine kvadrat zemljišta plaćao 9,2 KM dok je samo pre dve godine ta cena bila 1,5 KM.

Vrednost zemlje u Bileći je sa 3,5 KM u 2021. godini u proseku naglo skočila na 16 KM u 2022. i tu cenu je zadržalo i u prošloj.

Najskuplje građevinsko zemljište prošle godine plaćalo se u ovoj lokalnoj zajednici po 40,7 KM, a najskuplja parcela je prodata u Nevesinju gdje je za 26,5 dunuma iskreširano 212.232 KM.

Direktor kompanije „Etmax“ iz Banjaluke koja ima veliko iskustvo u ovoj oblasti Siniša Maksimović svedoči kako je razvojem solarne energije rasla i potražnja, a time i cena zemlje.

"Na početku se zemlja kupovala po ceni za tri do četiri marke po kvadratu. Reč je o kršu i zadnjoj klasi zemlje. Međutim kako je interesovanje raslo, tako je rasla i cena pa ona sada ide i do osam maraka", kaže on.

Prema njegovim rečima cena se u zadnjih osam godina udvostručila.

"Na tom području smo već 13 godina i dosta dobro smo upoznali ljude i potencijalne površine za gradnju. Ljudi se često sami jave sa ponudama, a mi ih kada se ukaže potreba za zemljištem zovemo", zaključio je on.

U biznisu sa solarnim elektranama i ministri

Sa druge strane, brojni investitori, među kojima je dosta i političara stalo je u red za zemlju u svojini Republike Srpske. Jedan od poslednjih kojeg je uhvatila solarna groznica je ministar privrede i preduzetništva Republike Srpske Vojin Mitrović.

On je preko svoje supruge i njenog preduzeća “Energy of the future” iz Bijeljine tražio pod koncesiju 244 hektara zemljišta Republike Srpske na lokaciji Hadžibegovo brdo u Bileći, a Vlada, u kojoj i sam sedi, pre nekoliko sedmica mu je dala saglasnost.

Elektrana „Bileća – solar 1“ imaće instalisanu snagu od 140 megavata, a planirana je godišnja proizvodnja od nepunih 198 gigavat-časova struje.

Obaveza mu je da plati jednokratnu naknadu od 1,15 miliona KM te 0,0055 KM za svaki proizvedeni kilovat-sat struje. Koncesija je dodeljena na 50 godina, a kroz nekoliko dana se očekuje i potpisivanje ugovora.

Vrednost investicije je oko 230 miliona maraka, a sam ministar je ranije poručio da neće imati problema oko zatvaranja finansijske konstrukcije.

Državnu koncesiju, ali na privatnom zemljištu u bilećkom naselju Preraca traži i firma „Method energy RS“ iz ove lokalne zajednice.

Oni na pet parcela površine od 22,7 hektara žele da grade elektranu instalisane snage od 22,36 megavata, procenjene godišnje proizvodnje 33,3 gigavat časa, vredne 31,7 miliona KM.

Još pre četiri godine najveći trgovac struje u regionu Vuk Hamović dobio je 133 hektara državnog zemljišta na kojem je napravio 60 megavata snažnu solarnu elektranu vrednu 100 miliona maraka.

Jedan od najvećih projekata koji je u fazi razvoja je i solarni park „Nevesinje“ vredan čak 880 miliona maraka.

Potencijalni rizici

Profesor na Fakultetu elektronike u Tuzli Mirza Kušljugić ne može da predvidi do kada će trajati svojevrsna solaromanija. Pored dostupnog zemljišta investitorima ide na ruku i to što su cene kompletne opreme za fotonaponske elektrane u stalnom padu, a najviše su pale cene fotonaponskih panela.

U svakom slučaju upozorava na potencijalne rizike sa kojima će se suočiti investitori.

"Jedan od glavnih rizika je plasman struje pogotovo za veće elektrane. Moraće imati kvalitetne ugovore o otkupu, a na tržištu je zbog velike proizvodnje došlo do negativnih cena energije", kaže Kušljugić.

On kaže da na domaćem tržištu osim Elektroprivrede BiH, druge dve elektroprivrede nemaju previše potrebe za kupovinom struje, pa se izvoz nameće kao jedina opcija.

"Ostaje pitanje da li to možete prodati napolju, a to ide sve teže jer se velike količine solarnih panela i elektrana stavljaju u opticaj u Sloveniji i Hrvatskoj", rekao je on.

Prema njegovim riječima država je pustila da se ova oblast stihijski razvija bez puno kontrole, zbog čega upozorava na potencijalni balon koji bi u jednom momentu mogao da pukne.

"Podsjetiću vas na neuspešne priče oko smilja u Hercegovini i malina u Posavini. Ovo je na papiru jedan balon. Ipak mislim da će tek 10 do 15 odsto svih najavljenih komercijalnih projekata biti završeno", zaključio je Kušljugić.