Kinezi zainteresovani za rudnik u Beranama

Interes poznate kineske kompanije iz sektora rudarstva za moguću kupovinu Rudnika uglja Berane probudio je nadu da se ovaj jedini preostali privredni resurs iz nekadašnje industrijske zone Rudeš može spasiti.

Više izvora potvrdilo je da su predstavnici neimenovane kineske kompanije posetili rudnik, piše RTCG.

Vode se razgovori

I dok su pojedini sagovornici koji su prisustvovali obilasku govorili da je to gotovo gotova stvar, iz Rudnika uglja Berane kažu da postoji mogućnost da rudnik dobije novog vlasnika, ali da još ništa nije konkretizovano.

“Reč je o ozbiljnoj kompaniji koja je iskazala interes za naš rudnik. Nadamo se da će se u daljnjim razgovorima doći do rešenja”, rekao je direktor Rudnika Nikola Šćekić.

Iz lokalne uprave u Beranama takođe je potvrđeno da su predstavnici kineske kompanije došli na pregovore oko kupovine rudnika, ali dodaju da još ne znaju koliko je sve izvesno. Nada za beranski rudnik pojavila se, nakon dugo vremena, prvi put krajem prošle godine, kada je aktuelni ministar rudarstva i energetike Saša Mujović razgovarao s predstavnicima beranskog rudnika i izrazio interes za rešavanje dugogodišnjih problema.

Ozbiljne rezerve uglja

Ukupne rezerve uglja procenjuju se na 167 miliona tona. Reč je o geološkim rezervama, dok bilansne rezerve, odnosno ono što je raspoloživo, iznose 30 miliona tona.

Rudnik uglja Berane ni nakon više od godinu i po nije rešio pitanje snabdevanja električnom energijom, nakon havarije na staroj trafostanici 11. novembra 2022. godine, a podzemne vode potpuno su potopile jamu Petnjik na dubini od dve stotine metara.

Jedini preživeli kolektiv iz nekadašnje industrijske zone Rudeš u Beranama kroz proces tranzicije promenio je brojne vlasnike. Rudnik uglja Berane je 2001. godine prodat mešovitoj vojvođansko-slovačkoj tvrtki “Gradex HBP”, koju čine firme “Gradex” iz Kule i “HBP” iz slovačkog grada Providza.

Ta privatizacija nije uspela, a proizvodnja u rudniku Petnjik stala je već u novembru 2002. godine. Prodaja je nakon toga oglašavana devet puta prie nego što ju je kupila kompanija “Balkan Energy”. Ovo je epizoda kada je Petros Statis obećao gradnju termobloka i investiciju od 120 miliona evra, a od toga na kraju nije bilo ništa.

Početkom 2014. od tog grčkog biznismena u Crnoj Gori kupio ga je “Metalfer” iz Sremske Mitrovice. Metalfer je krenuo ambiciozno i ​​već nakon treće godine od početka privatizacije našao se na vrhuncu poslovanja, kada su imali tri smene i 157 zaposlenih. Tadašnja uprava čak je najavila zapošljavanje još stotinak radnika i proširenje proizvodnje.

Niko ne zna što se dogodilo u aprilu 2019. kada je došlo do prekida proizvodnje i priče o tome kako vlasnici iz Srbije više ne mogu da pokriju gubitke, prenosi Poslovni dnevnik.

Kako do revitalizacije?

Od tada traju pregovori kako bi se pronašao model da bi rudnik poslovao bez gubitaka i pokrenuo proizvodnju. Za to je, kako tvrde iz rudnika, bilo potrebno samo subvencionisati prevoz uglja iz Berana do Termolektrane u Pljevljima.

Ukupne rezerve uglja u tzv. Beranskom bazenu procjenjuju se na 167 milijuna tona. Riječ je o geološkim rezervama, dok bilansne rezerve, odnosno ono što je raspoloživo, iznose tridesetak miliona tona. Inženjeri rudarstva objašnjavaju da ukupni resursi nisu doslovno nedostupni, već da kopanje ispod samog grada, koje se u Evropi već dugo radi, u Beranama nije isplativo, s obzirom na to da su i tako velike rezerve lako dostupne.