Oko kamere zabeležilo je i one objekte čija je visina samo 30 centimetara, piše Blic.
Najnoviji snimci pokazuju da je za pet godina zaključno sa ovom, u Srbiji izgrađeno oko milion novih objekata, a od tog broja najviše građevina je niklo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, na magistralnim koridorima, ali i u turističkim centrima.
Stručnjaci kažu da se ovakvom ekspanzijom gradnje ne mogu pohvaliti ni mnogo razvijenije države, a da je to tako pokazuje i činjenica da je u periodu od od 2015. do 2020. godine izgrađeno čak 10 posto ukupno sazidanih objekata.
Ono što je važno, bar prema podacima RGZ, satelitski snimci su veoma visoke rezolucije koji pružaju efikasne informacije o prostornim promenama i od izuzetne su koristi za sve relevantne institucije. Uz pomoć njih se može ažurirati baze podataka katastra nepokretnosti kao i topografskih i kartografskih ali i drugih srodnih službenih registara u nadležnosti RGZ-a.
Snimci predstavljaju i valjan osnov za pokretanje postupaka pred državnim organima, organima lokalne samouprave i javnim preduzećima nadležnim za imovinsko-pravne odnose, urbanizam i građevinarstvo, poljoprivredu, šumarstvo, zaštitu životne sredine, upravljanje rizicima, socijalnu i fiskalnu politiku.
Direktor RGZ Borko Drašković kaže da je najviše objekata izgrađeno u velikim gradovima, ali i turističkim centrima.
"U ovom periodu najviše objekata izgrađeno je u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, ali i značajnim turističkim centrima poput Zlatibora, Kopaonika, i Vrnjačke Banje", navodi Drašković.
On ukazuje na značaj ovog posla u mnogim sferama, a na pitanje da li se ovim snimkom i novom tehnologijom mogu ustanoviti i razmere nelegalne gradnje kaže: "Satelitski snimak je tehnička stvar i sve što je iz domena inženjerske nauke RGZ će učiniti dostupnim. Satelitski sistemi koji su tokom 2020. i 2021. godine snimali teritoriju Srbije omogućili su nam prikaz svih objekata na površini koji su veći od 30 cntimetara. Satelitski snimci stoga mogu biti jedan od alata koji se koriste u utvrđivanju imovinsko-pravnih odnosa. Promene na površni zemlje za teritoriju Srbije, sa novim satelitskim snimcima, sada je moguće pratiti i kroz vreme, upoređivanjem sa snimcima koji su nastali 2015. godine. Na taj način dobili smo i četvrtu dimenziju, osim
X,
Y i
Z, sada imamo i
t - vreme".
Osim toga, ovaj novi snimak u značajnoj meri će podići pouzdanost podataka RGZ, a unapređenju rada doprineće i novi informacioni sistem, koji bi trebalo da zameni onaj koji je star 30 godina.
Za direktora Draškovića izuzetno je značajno što je počeo proces digitalizacije u RGZ, jer je to jedini validan način da se isprate dinamični procesi u izgradnji stanova, poslovnih ali i infrastrukturnih objekata.
"Praksa u svetu je da se satelitska snimanja sprovode permanentno, u skladu sa potrebama i finansijskim mogućnostima jedne zemlje. Novi informacioni sistem zameniće stari od pre 30 godina. Informacioni sistem čija je izrada u trećoj i finalnoj fazi realizacije, jedan je od najmodernijih i najsloženijih u svetu. Obezbediće za građane i privredu efikasno dokumentovanje vlasništva, evidentiranje i distribuciju podataka o vlasništvu, zakupu, vrednosti i mogućnosti korišćenja nepokretnosti", kaže Drašković.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 37
Pogledaj komentare