Posle invazije Rusa, sada oni podižu cene stanova u Beogradu

Tržište nekretnina trenutno balansira između velike potražnje, nepovoljnih uslova za kupovinu i visoke inflacije koja smanjuje platežnu moć građana, koji su primorani da odlože kupovinu. 

Iako se mnogi nadaju pucanju cenovnog balona na tržištu nekretnina tokom 2025. godine, što bi dovelo do korekcije cena nepokretnosti, finansijski konsultant i direktor BBS Capital Investment Groupa Vladimir Vasić za Mondo ističe da će cene nekretnina ostati na približno istom nivou. Iako prognoze stručnjaka ne idu na ruku mnogima koji planiraju da se stambeno obezbede, najavljene subvencije države, kao podrška mladima za kupovinu prve nekretnine, predstavljaju povoljniju opciju od uzimanja komercijalnih kredita.

"Neće biti nekih većih promena na tržištu nekretnina u 2025. godini, srpsko tržište dobija oko 25.000 stambenih zajednica godišnje, potražnja je značajna, jer svi koji imaju novca ulažu u nepokretnosti. Posedovanje nepokretnosti je utkano u naš DNK. To je s jedne strane dobro, a sa druge strane i nije, jer je velika koncetracija kapitala u velikim gradskim sredinama", smatra Vasić. 

Dijaspora pretekla Ruse

"Talas Rusa je prošao, ali sada imamo veliki broj naših ljudi u dijaspori koji su zainteresovani za kupovinu stanova u Srbiji. To su naši ljudi iz Amerike, Evrope, Kanade, koji planiraju u nekom periodu života da se vrate u Srbiju. Kao finansijski konsultant, u ovoj godini sam imao oko 80 zahteva iz inostranstva za kupovinu stana u Beogradu. Sada svi jure za stanovima, i pritisak je na urbanim sredinama, tako da verujem da nema popuštanja u budućnosti. Smatram da pad euribora može uticati na povoljnije uslove za kredit", kaže on.

Državni program namenjen mladima za kupovinu prve nekretnine u februaru naredne godine biće upućen u skupštinsku proceduru, a primena kreće od marta. Namenjen je mladima od 20 do 35 godina, a maksimalna vrednost nekretnine je 100.000 evra. Program je vredan 400 miliona evra, za taj novac obezbediće 5500 stambenih jedinica. Smanjenje učešća na jedan odsto i niže rate privlače pažnju, ali dug period otplate budi skepsu, piše portal.

"Stanovi za mlade imaju političku i ekonomsku dimenziju. Gledajući ekonomsku, ovakve modele imate u većini evropskih gradova, koji ciljaju na istu ciljnu grupu, a fokus im je na zadržavanju mladih. U Francuskoj na primer, za određene grupe građana kamata je nula, ali to naravno neće važiti za stanove u Parizu, već u manjim gradovima širom zemlje. Ceo taj paket subvencija iznosiće nekih 25-35.000 evra, kada se sve sabere. Svakako je povoljnije od komercijalnog kredita, jer fiksna margina će biti 2 plus šestomesečni euribor, a banke vole da margina bude na 3 posto plus Euribor. Ovi krediti bankama neće odgovarati. Na početku će u tom projektu učestvovati samo neke banke, kao što je Poštanska štedionica, ali mislim da će se kasnije uključiti i druge. Banke će na ovaj način imati klijente za narednih 40 godina, što nije mala stvar. U međuvremenu mogu da mu prodaju i druge usluge, tu je i novac od mesečnog održavanja i drugih naknada koje klijent plaća", kaže Vasić.

"Mnogi se pitaju kakav stan mogu da kupe za 100.000 evra, ali ne mora svima biti fokus na Beogradu, ima puno placeva, gde se za taj novac mogu izgraditi i kvalitetne kuće. Kada su stanovi u pitanju, kod mladih je najveći problem učešće, da li imate tih 10 ili 20 posto, koliko vam je potrebno i koliko ste kreditno sposobni. Učešće će kasnije odrediti i visinu rate, zato je dobro da ono bude što više, da bi vam kasnije rate bile manje. Iako vam banke ponude kredit, gde je plata 50 posto opterećena, pitanje je da li možete da živite sa tih preostalih 50 odsto", dodaje on.

"Takođe, mladi ne treba da se zaleću da kupe stan od 80 kvadrata. U početku je dovoljno da uzmete i stan od 40 kvadrata, pa kada se finansijski stabilizujete, nađete bolji posao, taj stan možete prodati, investirati u drugi veći. Mladi kada kupuju stan, treba da sagledaju i infrastrukturu samog grada. Metro će svakako biti izgrađen, tako da je savet mladima da gledaju i kuda će ići ta linija metroa, pa na tim trasama da uzimaju stanove. U Moskvi recimo, imate stanove gde je kvadrat 15.000 evra, ali imate i stanove gde je kvadrat 3-4.000 evra, na obodu grada, ali ste uz pomoć metroa, za 10-15 minuta u centru, što će i ovde biti budućnost", ističe Vasić.

"U Beogradu se dešava ono što je prisutno i u drugim gradovima Evrope, mnogi se iseljavaju iz gradske sredine u prigradska naselja, prodajući stanove po visokim cenama ili ih ostavljaju za izdavanje. Samim tim, vreme jeftinih stanova je prošlo, sada svi jure za nekretninama, a ubuduće će biti i popularno ulaganje u kvadrat, kao novi vid investiranja, te smatram da će se pomama za nekretninama, ubuduće nastaviti", zaključuje Vasić.