I do 1.000 evra manje po kvadratu: Zbog ovoga pada vrednost stanova

To je karakteristična pojava na tržištu nekretnina u Srbiji, a procenitelji kažu da na poskupljenje ili pojeftinjenje nekretnine koja se prodaje utiče oko 20 faktora.

Među njima su i grejanje, struktura stana, stanje sanitarija i stolarije, postojanje terase, parkinga, blizina prevoza, pa čak i pristojan komšiluk. Lokacija je na svim destinacijama ključni faktor koji cenu može da uveća i do 25 odsto, a sledeći po značaju je sprat na kojem se nepokretnost nalazi, jer prizemlje i potkrovlje obaraju cenu. Skuplji kvadrat imaju mali stanovi do 35 kvadratnih metara, kao i veći od 135 kvadrata. Takođe, viša je cena nekretnine u zgradi koja poseduje lift u odnosu na onu koja ga nema.

Dok je u nekim svetskim metropolama, poput Njujorka, stvar prestiža živeti na poslednjem spratu, u gradovima u Srbiji kupci su prilično nepoverljivi prema ravnim pločama, koje neretko prokišnjavaju, pa izbegavaju ove nekretnine. Sanja Šćepanović, direktor jedne novosadske agencije navodi primer koji ilustruje tu razliku.

"U dva stana slične kvadrature na Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu cena metra kvadratnog na poslednjem, 18. spratu, iznosi 2.040 evra, dok je u stanu koji se nalazi među prvim spratovima zgrade 2.900 evra. Stan u suterenu je od 10 do 15 odsto jeftiniji od regularne cene nekretnine koja se nalazi između prvog i četvrtog sprata. Takođe, ako je na višim spratovima cena pada i po tome se naše tržište nepokretnosti razlikuje u odnosu na tržišta u razvijenim zemljama", kaže Šćepanovićeva.

I Aleksandra Mihajlović sa portala "4 zida" ističe da spratnost značajno utiče na cenu kvadrata.

"Stanovi na prvom spratu su najčešće skuplji od onih u potkrovlju", ukazuje Mihajlovićeva.

"Prvi sprat se smatra pristupačnijim i praktičnijim, dok potkrovlje može imati određene mane, poput lošije izolacije ili ograničenog prirodnog svetla, zbog čega je često manje atraktivno. U proseku, kvadrat u potkrovlju može biti jeftiniji od 10 do 15 odsto u poređenju sa stanovima na nižim spratovima", dodaje ona.

Kako Šćepanovićeva navodi, kupci obraćaju pažnju na to da li zgrada poseduje lift i to utiče sa oko tri odsto na cenu same nekretnine. Tako se, na primer, kvadrat dvosobnog stana u zgradi bez lifta na novosadskom Limanu prodaje za 2.400 evra, dok je onaj u višespratnici sa liftom čak 3.000 evra.

Starije zgrade kao i stanovi za renoviranje imaju nižu cenu u odnosu na nove stanove na istoj lokaciji. Luksuzna oprema takođe poskupljuje kvadrat u odnosu na stan koji je srednje opremljen. Struktura komšiluka i njihovo ponašanje, osobine, imaju veliki značaj.

"Faktor "čovek" je u principu najuticajniji i odražava se sa 10 odsto u proseku i najmanje je ekonomski opravdan", navodi Šćepanovićeva.

"Grejanje utiče na cenu oko sedam odsto, ali i tu ima razlike u zavisnosti od vrste i kvaliteta grejanja, da li je na struju, gas, solarno, daljinsko centralno ili etažno. Ranije su bili traženi stanovi sa centralnim grejanjem međutim, situacija se danas promenila. Postoje i druga rešenja koja se smatraju pametnijim, a koja omogućavaju uštedu energije i smanjenje troškova kao što su toplotne pumpe i solarni paneli", dodaje ona.

Prema  rečima Šćepanovićeve, stanje sanitarija u kupatilu i kuhinji utiče na cenu oko pet odsto, jer je za većinu adaptacija potrebno menjati kompletnu instalaciju, a u istom procentu se može podići ili spustiti cena u zavisnosti od kvaliteta stolarije i bravarije, jer upotrebna vrednost tokom godina opada.

"Uticaj telefona je oko oko tri odsto, pri čemu je intenzivnijim korišćenjem mobilne telefonije ovaj faktor drastično izgubio na značaju", navodi Šćepanovićeva.

"U istom procentu utiče i to da li stan ima terasu, lođu, verandu ili francuski balkon, kao i orjentacija stana, odnosno njegova osunčanost", rekla je ona.