Cene otišle u nebo: Većina Slovenaca ne može da priušti stan

Ipak, cene nekretnina su nastavile da rastu, napominje Geodetska uprava Republike Slovenije, Gurs.

U prvih šest meseci, prema podacima Gursa, sklopljeno je oko 12.000 kupoprodajnih ugovora ukupne vrednosti 1,2 milijarde evra sa svim kategorijama nekretnina, podaci su Gursa prezentovani u polugodišnjem izveštaju o tržištu nekretnina.

U odnosu na drugu polovinu 2023. broj i vrednost sklopljenih poslova manji su za oko 15 i deset odsto, u odnosu na prvo polugodište prošle godine za 20 do 25 odsto, a u odnosu na prvo polugodište 2022. godine broj sklopljenih ugovora manji je za 35 do 40 odsto, a vrednost između 25 i 30 odsto.

Nakon rekordnog rasta cena stambenih nekretnina i zemljišta za njihovu izgradnju u prvoj polovini 2022. i usporavanja njihovog rasta u prvoj polovini 2023, kada se već činilo da se bliži cenovni preokret na slovenačkom realu na tržištu nekretnina cene su ponovno počele osetnije da rastu.

U prošloj godini, prema Gursu, cene stanova u višestambenim zgradama porasle su deset odsto, cene stambenih kuća šest odsto, a cene zemljišta za izgradnju stambenih zgrada 24 odsto.

U poslednjih pet polugodišta, odnosno u odnosu na drugo polugodište 2021. godine, stanovi su poskupeli 30 odsto, kuće 25 odsto, a građevinska zemljišta 52 odsto.

U prvoj polovini prošle godine cene su stagnirale ili čak blago padale u gotovo svim većim gradovima, dok su u poslednja dva polugodišta cene kuća značajno porasle u svim posmatranim područjima. Svuda su cene u odnosu na prvo polugodište 2023. rasle iznad proseka, odnosno više od 10 odsto. Izuzetak je Kranj s tri odsto rasta.

Cene stanova u Ljubljani od 5.000 do 7.000 evra po kvadratu

Najviše novih stanova u Ljubljani prodato je u prvoj polovini ove godine po ceni od 5.000 do 7.000 evra po kvadratnom metru. U Kopru je kvadratni metar stajao između 4.500 i 6.000 evra, u Kranju između 3.200 i 4.100 evra, a u Mariboru i Celju između 3.000 i 3.500 evra.

Uprkos za sada još privremenim podacima, prema saznanjima Gursa, vidljivo je da se nastavlja trend pada broja transakcija stambenim nekretninama, koji je zabeležen u prvoj polovini 2022. godine, četvrti su stambeni objekti.

U odnosu na drugu polovinu 2021. godine, kada je broj transakcija nekretninama bio na vrhuncu nakon epidemije, broj kupoprodaja stambenih nekretnina već u prvoj polovini ove godine bio je oko 45 odsto manji.

Smanjenje broja kupoprodaja zemljišta za izgradnju zgrada, već šestih šest meseci zaredom, beleže i na Gursu. U prvom polugodištu ove godine njihov broj bio je gotovo upola manji nego u prvom polugodištu 2021. godine.

U prvom polugodištu ove godine 28 odsto svih kupoprodaja stanova u državi sklopljeno je u Ljubljani, 12 odsto u Mariboru, sedam odsto u Celju, šest posto u slovenačkoj Istri, pet odsto u severnoj okolini Ljubljane, u Kranju te okolina i južna okolina Ljubljane četiri odsto te u ostatku Slovenije 33 odsto.

U poslednje dve godine u ostatku Slovenije najviše se smanjio broj transakcija sa stanovima u višestambenim zgradama. Prema neslužbenim podacima Gursa, u prvom polugodištu ove godine u odnosu na drugo polugodište lane broj prodaja bio je oko 25 odsto manji.

U Ljubljani je broj transakcija stanova u prvoj polovini 2024. godine pao 20 do 25 odsto u odnosu na drugu i prvu polovinu 2023. godine. Slično je i u Kranju. U Mariboru se broj transakcija na polugodišnjem nivou smanjio oko pet odsto, dok se u Celju broj transakcija sa stanovima više nego udvostručio, što Gurs pripisuje prodaji oko 90 novoizgrađenih stanova u projektu Sončni Golovec.

Do sada je ove godine na tržište izašlo više od 900 novih stambenih jedinica, najviše u Štajerskoj, dok je u Mariboru i Celju izgrađeno po oko 230 jedinica. Slede Ljubljana s približno 150 i Kranj s približno 130 stambenih jedinica, navode na Gursu i dodaju da se, sudeći prema podacima, do kraja ove i iduće godine na tržištu očekuje veći broj dovršenih stanova, jer je u izgradnji na nacionalnom nivou najmanje 5.700 stambenih jedinica. Ljubljana prednjači s oko 2500 stambenih jedinica.

Dalji pad broja transakcija Gurs je pripisao, s jedne strane, nedovoljnoj ponudi novih stanova i korišćenih stanova na boljim lokacijama, as druge strane, precenjenosti korišćenih stanova na lošijim lokacijama ili lošijeg kvaliteta. Iznad svega, utvrdili su da veći dio stanovništva, odnosno onih koji rešavaju svoje stambeno pitanje, više ne mogu da sebi priušte kupovinu stana ili kuće na tržištu.