Kupujete nekretninu u Evropi? Evo gde su najviši i najniži porezi

Izveštaj je ispitao ključne elemente ulaganja u nekretnine u evropskim zemljama, uključujući stope poreza na imovinu, porez na dohodak od zakupnine i bruto prihod od zakupnine, a njihovi nalazi sugerišu da je Litvanija najbolji izbor za ulaganje u nekretnine.

Litvanija, i glavni grad Viljnus, obećava prosečan prinos od najma od 5,65%, prema poslednjim podacima Global Property Guidea. Cene zakupa su visoke u zemlji, više od 170% u odnosu na 2015. godinu, prema OECD-u. Porez na dohodak od zakupnine je umerenih 15%. Strancima nije zabranjeno da kupuju imovinu.

Cene skočile

Cene nekretnina skočile su više od 10% u drugom tromesečju 2024. u odnosu na prethodnu godinu, prema Evrostatu, a trend će se verovatno nastaviti, pružajući dobar povrat ulaganja.

Estonija je rangirana kao drugi najbolji izbor za investitore. Nerezidentima baltičke države takođe je dozvoljeno da kupuju imovinu. Troškovi kupovine, uključujući poreze, smatraju se niskim, oko 1,3%. U međuvremenu, cene zakupa su relativno visoke, sa godišnjim bruto prinosom od zakupnine od oko 4,5% i porezom na dohodak od zakupnine od 20%.

S obzirom da su cene nekretnina porasle 6,7% tokom godine do juna 2024, vrednost investicije bi mogla dodatno da naraste.

Rumunija je na trećem mestu u ovom izveštaju, gde prednosti uključuju relativno jeftine dodatne troškove kupovine, veoma nisku prosečnu stopu poreza na prihod od zakupnine od 10% i relativno visok bruto prinos od zakupa od 6,46% godišnje.

Irska obećava visoke prinose, uglavnom zbog visokih cena zakupa, ali bi povišeni porezi mogli da pojedu godišnji neto prihod. Zemlja se suočava sa stambenom krizom jer se ne gradi dovoljno domova za sve veći broj stanovnika a cene i dalje rastu.

Prema ovom izveštaju, postoje i dobre mogućnosti za ulaganje u nekretnine u zemljama Centralne i Istočne Evrope kao što su Mađarska, Slovenija i Poljska, gde su rente visoke (u Mađarskoj 180% od nivoa iz 2015), ali su porezi umereni.

Cene kuća u Poljskoj porasle su 17,7%, u Mađarskoj 9,8% i u Sloveniji 6,7% u periodu jun 2023-jun 2024, prema Evrostatu.

Najnepovoljnija mesta za ulaganje u nekretnine

U međuvremenu, najgore zemlje za razmatranje ulaganja u nekretnine prema ovom izveštaju su Belgija, a zatim Francuska i Grčka.

Belgija ima jedan od najvećih transakcionih troškova u Evropi, a porez na dohodak od zakupnine lako može dostići 50%. Prosečan prinos je oko 4,2%, ali u Briselu može biti i veći. Cene nekretnina porasle su 3,4% na godišnjem nivou u druga tri meseca 2024. godine.

Francuska se smatra drugom najgorom zemljom za ulaganje u nekretnine, navodi se u izveštaju, koji naglašava da su porezi i troškovi kupovine i iznajmljivanja relativno visoki. Na primer, prosječna stopa poreza na prihod od zakupa investitora u nekretnine iznosi 18,28%. Godišnji bruto prinos od zakupa je oko 4,5%. Prema Evrostatu, cene nekretnina u Francuskoj su ove godine zapravo pale, i to 4,6%.

Grčka je zauzela treće mesto na listi najgorih zemalja za ulaganje u nekretnine, zbog visokih troškova kupovine i povećanog nivoa poreza na dohodak s prosečnim stopama poreza na prihod od zakupa preko 33%, navodi se u izveštaju.

Šta Gugle može reći o trendovima

Izveštaj je ispitao koje su zemlje najpopularnije na osnovu Guglovih pretraga i otkrio da su Španija i Portugal bile top destinacije za kupovinu.

Globalne pretrage za kupovinu nekretnina dostigle su 279.000 između 2023. i 2024. za Španiju.

Zemlja nudi nerezidentne poreske olakšice stranim investitorima, standardnu ​​stopu od 19% za državljane EU/EEP ili 24% za državljane trećih zemalja na oporezivi prihod (kao što je iznajmljivanje nekretnine) u Španiji.

Druga najtraženija zemlja je Portugal sa više od 270.000 pretraga pojmova za pretragu koji se odnose na kupovinu nekretnina, gde stranci mogu da kupe nekretninu pod istim uslovima kao i domaći.

Međutim, popularnost ove dve zemlje rezultirala je hroničnim nedostatkom pristupačnih stanova za lokalno stanovništvo. Nominalne cene stanova porasle su skoro 70 odsto u Portugalu od 2015. godine, prema OECD-u.