Ovo je prosečna cena kvadrata stana u Beogradu

Evropski bankari trebalo bi narednih dana da donesu odluku, a domaći finansijski stručnjaci smatraju da nam predstoji period povoljnijeg zaduživanja, ali ne prognoziraju da će u narednom periodu doći i do pada cena kvadrata.

Prosečna cena trenutno oglašenih stanova za Beograd na sajtu 4zida je 2.640 evra i od početka godine beleži rast od oko 40 evra.

Očekuje se blagi pad kamate

Finansijski konsultant i nekadašnji sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže za 4zida da se definitivno očekuje dalji pad referentnih kamatnih stopa u Evropskoj uniji da bi se pospešila tražnja kod građana, jer je privreda veoma usporena.

„Na domaćem tržištu ne očekujemo ništa značajno do kraja godine, osim blagog spuštanja kamate, jer finansijska tržišta ne reaguju tako brzo, a s druge strane, inflatorni pritisak tinja i dalje, naročito na Balkanu. Tek sledeće godine u maju ili junu bi taj talas mogao da se prelije kod nas. Siguran sam da će Evropska centralna banka još nekoliko puta snižavati referentne kamatne stope. Kamate na stambene kredite kod nas su trenutno između 5 i 6 odsto, a iskreno se nadam da će sledeće godine pasti ispod 5 procenata“, kaže Vasić.

On napominje da se generalno ne očekuje pad cena kvadrata, ali da sve zavisi od ponude i potražnje.

„Pitanje je i gde kupujete, u kojem gradu ili delu grada. Negde se očekuje blagi pad cena, u nekim delovima Srbije, ali ne u Beogradu. Možda negde u naseljima na obodu grada, dok ovi centralni delovi drže cenu i videli smo da ona ne pada, da tu nema mnogo oscilacija“, kaže Vasić.

On napominje da su skupi kvadrati i visoke kamate dva elementa koja demotivišu kupovinu na kredit i da se to vidi i kroz statistiku, koja pokazuje da je udeo stambenih kredita u prodaji stanova pao sa 31,5 odsto u 2021. godini na 18,2 odsto na početku 2024. godine.

Pad kamatne stope od pola procenta za neke od velikog značaja

Profesor na Univerzitetu „Singidunum“ Nikola Stakić kaže da je tržište nekretnina u našoj zemlji investiciono i da kamatne stope zato nemaju toliki efekat na cene nekretnina.

„Kada su vam četiri petine obima tržišta u kešu, onda kamatne stope nemaju tako veliki značaj kao što bi imale da je udeo kredita veći. Dok postoji tražnja za različitim nekretninama, i potencijalni i postojeći investitori će nastaviti da ulažu u njih i to cene drži na visokom nivou. One su u nekom periodu stagnirale, ali ne padaju, jer potražnja i dalje postoji“, objašnjava profesor.

S druge strane, on napominje da pad kamatne stope od pola procenta nekome ko uzme kredit na 30 godina, može značajno da umanji mesečnu ratu i da je od velikog značaja za ljude kojima je bankarska pozajmica jedina šansa da sebi obezbede krov nad glavom.

„Nismo videli neki veliki pad za kupovinom nekretnina. Krediti jesu u nekom trenutku stagnirali i  bilo je slabije interesovanje, ali to nije ni približno ono što smo očekivali da će se desiti sa ovako velikim povećanjem kamatnih stopa.

Ako bude došlo do daljeg popuštanja, trebalo bi da dođe do rasta tražnje za kreditima.Važno je da se sada nazire period smanjenja kamatnih stopa i nadamo se da neće dolaziti do velikih geopolitičkih promena koje bi mogle da poremete taj trend. Eventualni novi rizici bi podstakli centralne banke da pauziraju sa popuštanjem tih mera“, objašnjava profesor Stakić.