Kako da spustite cenu kvadrata za 300 evra u Beogradu?

Dvostruke cene su česta pojava na tržištu nekretnina, a geneza "problema" pokazuje da je raskorak između želja i mogućnosti glavni problem.

"Oglašene odnosno tražene cene na portalima za oglašavanje se neretko razlikuju od prodajnih, koji se nalaze u kupoprodajnim ugovorima. Veoma često oglašena cena predstavlja potencijalnu želju prodavca nekretnine, dok realna realizovana cena nekretnine koju možete pogledati na portalu Republičkog geodetskog zavoda zapravo predstavlja cenu koja je više usklađena sa trenutnim stanjem na tržištu", za "Blic Biznis" objašnjava Jelena Dukić, urednica portala Nekretnine.rs.

Prema njenim rečima, viša oglašena cena stana se postavlja zbog mogućnosti pregovaranja sa potencijalnim kupcima, ali oglašene cene ne daju 100% precizne informacije, jer dolazi do odstupanja kada su kupoprodajni ugovori u pitanju, te dostupne informacije o realizovanim cenama se mogu naći na portalu RGZ.

Uobičajena praksa

Ova praksa zapravo nije neuobičajena ni nova, potvrđuje naša sagovornica i dodaje da ova odstupanja svakako češća kada je u pitanju prodaja nekretnina u starogradnji.

Na pitanje u kojoj meri je takva praksa zastupljena na tržištu nekretnina u Srbiji, odnosno u kolika je procentualna razlika u oglašenim i stvarnim cenama, ona kaže:

"Imamo primere razlika u ceni koje su nekad vise i od 20 odsto", precizira sagovornica.

"Ako za primer, recimo, uzmemo grad Niš, na portalu nekretnine.rs je prosečna oglašena cena na Medijani u 2024. godini iznosila je 1.751 evra, dok je prodajna cena većine stanova bila za 8% niža, ali ima zaključenih ugovora i po ceni od 1.244 evra po metru kvadratnom, što je dosta viša razlika".

Dotakla se i prestonice.

"Ako posmatramo grad Beograd, recimo opštinu Voždovac - deo grada Banjicu, prosečna cena stanova u 2024. na portalu nekretnine.rs iznosila je 2.472 evra po metru kvadratnom, dok je prodajna cena bila niža prosečno 300 evra po metru kvadratnom. Dakle, možemo videti da razlike u većoj ili manjoj meri postoji, zavisi od grada i dela grada", zaključuje ona.

Sme li vlasnik nekretnine da se cenjka?

Iako bi se na prvi pogled reklo da ova praksa nije legitimna, a i lični utisak kupaca nekretnine je neretko "odakle im pravo" ako ne bude po njihovom, sagovornica kaže kako vlasnik nekretnine svakako ima pravo cenkanja po pitanju cene, što nam razlika koja postoji to i pokazuje.

"Ukoliko se nekretnina oglasi po dosta višoj ceni od realne, postoji velika mogućnost da će se produžiti rok prodaje nepokretnosti, ali i postoji mogućnost da se kupcima dopadne stan, ali da ne žele da kontaktiraju vlasnika stana, jer će ih prvobitna cena koju vide na oglasima odbiti", objašnjava Jelena Dukić.

Ova situacija sa dvostrukim cenama se češće dešava u starogradnji, i u novogradnji nešto ređe, eventualno ako su stanovi predugo na tržištu.

Ništa bez profesionalaca

"Savet vlasnicima koji žele da prodaju nekretninu, jeste da angažuju profesionalce po pitanju formiranja cene, jer učesnici u prometu nepokretnosti najbolje poznaju aktuelne cene i prilike na tržištu nekretnina, sto ce im dosta pomoći u brzini realizacije prodaje", poručuje ona.

Takođe dodaje da, i kada govorimo o kupcima nekretnina, takođe je savet da pregovaranje prepuste profesionalcima i budu uvek dobro informisani o svim akutelnostima koje vladaju na tržištu.