Mere za podstanare: U pripremi program jeftinog najma

Njime bi se uvela tržišna i priuštiva cena podstanarstva. S obzirom na to da je reč o svojevrsnom subvencionisanju najma - stručanjaci su podeljeni, a građani očekivano - zadovoljni.

Pogledaju li se oglasi, u Zagrebu se za 30-ak kvadrata mora izdvojiti najmanje 500 evra, za 50-ak, u zavisnosti od lokacije i uređenosti, od 700 naviše.

"Cene najma rastu iz godine u godinu. Prošlu godinu smo imali prosečni rast od 11 posto, ali kad gledamo na tržištu, to je i više", kaže Jasminka Biliškov, vlasnica agencije za nekretnine za Dnevnik HTV-a. A nije drugačije ni u drugim hrvatskim gradovima, prenosi Tportal.

"Skoro isto kao i na moru, tako da mislim da su previsoke cene. Cena najma i cena neke rate kredita su tu negde, ali budući da su poslovne prilike takve kakve jesu, nije moguće ni ostvariti neki kredit".

Čak su i stanodavci svesni situacije, ali cene svoje.

"Skupo je. Primer Beča, gde se grad ili država pobrine za ljude kojima treba pomoć, ne može se baš sve svaliti na ljude koji su radili, zaradili i nešto kupili", kaže najmodavka Željka iz Zagreba.

Država to i planira. Samo u Zagrebu 50-ak hiljada stanova zjapi prazno, na nivou države više od pola miliona, pa Vlada želi da ih stavi u funkciju. Prema najavama, vlasnicima koji bi svoje stanove dali u najam država bi plaćala razliku između priuštive i tržišne cene najma.

"To je ustvari prva stambena strategija u 34 godina hrvatske državnosti. Ona je posebno sada važna i nužna s obzirom na to da je u RH došlo do enormnog povećanja cena stanova, a posledično i cene najma," rekao je Branko Bačić, ministar prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine.

Građani bi takvu mjeru - pozdravili, znaju koliko mogu izdvojiti.

U teoriji više stanova na tržištu spustilo bi i cene najma, ali struka je podeljena.

"Već smo imali jednu politiku koja se bavila subvencijama, to je bio APN gde mislim da je postignut konsenzus da to nije bila toliko uspešna mera budući da je pogurala cene stanova prema gore i bojim se da bi subvencionisanje najma moglo dati isti efekat", ističe Maja Grbavac, analitičarka za nekretnine.

Jer pitanje je ko bi od vlasnika takvih stanova pristao na najam. Takođe, stručnjaci složni - treba zaštititi i stanodavce i podstanare.

"Svaku ideju, intervenciju, pomoć, treba pozdraviti, ali ako gledamo dugoročno bilo bi bolje da se grade stambene zgrade za najam na državnom zemljištu, kao što je model Nemačke, tu porodice žive celi život, jer ovde će opet biti neizvesnost", kaže Jasminka Biliškov, vlasnica agencije za nekretnine.

Program bi, bar u radnoj verziji, svetlo dana mogao da ugleda pred kraj meseca.