Drastičan pad gradnje stanova u komšiluku: Šta se dešava?

U odnosu na kraj prošle godine, broj stanova planiranih za izgradnju manji je za 54 posto.

Tako se u ovim podacima navodi da je broj izdatih građevinskih dozvola u junu ove godine u odnosu na isto razdoblje prošle godine manji za 26,6 posto, au odnosu na kraj prošle godine za 29,3 posto.

Izdate su ukupno 293 građevinske dozvole, od čega 219 za novogradnju i 74 za niskogradnju. Ističe se da je u visokogradnji predviđena izgradnja 423 stana, i to 19 jednosobnih, 119 dvosobnih, 123 trosobna, 100 četvorosobnih i 71 peterosobni stan, prenosi Poslovni dnevnik.

Senka Gatarić Vasilić, vlasnica banjalučke agencije “Euro-agent”, izjavila je za "Nezavisne novine" da je glavni razlog smanjene stanogradnje u BiH zasićenost tržišta.

“Postoji još jedan razlog, a to su visoke cene. Domaće stanovništvo, ti mladi ljudi, teško mogu da priušte stanove po ovim cenama, odnosno rast njihovih plata ne prati rast cena nekretnina, odnosno stanova. Barem je tako u Banja Luci. Ljudi iz inostranstva koji su prethodnih godina kupovali tada su povećali rast stanogradnje, pa je došlo do zasićenja tržišta”, objasnila je Gatarić Vasilić.

Na pitanje može li niža cena stanova biti posledica slabije potražnje, odgovara da je to vrlo teško prognozirati.

“Cene trenutno stagniraju, ali hoće li rasti ili padati jako je teško prognozirati. Sve zavisi od interesa kupaca, ako je velika potražnja, cene će biti veće, ako se potražnja smanji, onda je normalno da cene stagniraju ili eventualno padaju. Investitori osete kolika je potražnja i interes, zato se manje gradi”, naglasila je Gatarić Vasilić.

Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu, istakao je da pri analizi ovih statističkih podataka treba voditi računa o dve stvari.

“Prvi se odnosi na činjenicu da je porast potražnje u prethodne dve godine doveo do većeg broja izdatih građevinskih dozvola, ali je zbog problema s radnom snagom probijen niz rokova, te da se objekti završavaju ove godine. Druga činjenica odnosi se na razdoblje visoke inflacije kada je štednja u bankama bila neisplativa zbog negativne realne kamatne stope, pa su bila forsirana ulaganja u nekretnine”, rekao je Mlinarević.

Prema njegovim rečima, s padom inflacije ovaj deo potražnje za nekretninama je opao. “Ono što je trenutno na sceni je sigurna gradnja, što podrazumeva unapred prodate stanove. Iz tog razloga ne možemo očekivati pad cena stanova, već njihovu stagnaciju”, objasnio je Mlinarević.