"Prodala stan, ali nije stavila novac na račun, sad ne može da kupi drugi"

Banke naime, proveravaju poreklo novca, a u jednom dokumentu, o proceni rizika od pranja novca, izrađenom 2018. godine, konstatovano je da je tržište nekretnina najizloženiji sektor, gde se nelegalno stečeni novac mahom ulaže u izgradnju stambeno-poslovnih objekata i kupovinu nekretnina. Zbog toga i ne čudi što pojedini nailaze na poteškoće kada treba da unovče svoju ušteđevinu.

To pokazuju dva primera koja se šire društvenim mrežama, a koje opisuju različita iskustva u vezi sa kupoprodajom nekretnine.

Jedna korisnica na društvenoj mreži Tviter, naime, napisala je: "Drugarica prodala stan za vreme korone i nije stavila pare u banku. Ode sad sa ugovorom da dokaže poreklo novca, banka neće da primi jer je prošlo više od 6 meseci. Drug povukao pare iz banke pre više godina, hteo sad da kupi stan, notar neće da overi ugovor".

Imajući u vidu namenu i visinu planirane transakcije kao što je kupovina nepokretnosti u iznosu od više stotina hiljada evra, banka takvu transakciju, najverovatnije će oceniti visokim nivoom rizika, i onda pristupa primeni unapred navedenih propisanih radnji i mera koje se odnose na pribavljanje i procenu verodostojnosti informacija o poreklu imovine koja jeste ili će biti predmet planirane transakcije.

Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma propisane su radnje i mere koje preduzimaju obveznici (u koje spadaju i banke) radi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. To podrazumeva, između ostalog, radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, u koje spada i obaveza banke da pribavi i proceni verodostojnost informacija o poreklu imovine koja jeste ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije, u skladu sa procenom rizika. Zakonom je takođe i bliže definisano da se radnje i mere poznavanja i praćenja stranke sprovode, između ostalog, prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom, kao i u toku trajanja poslovnog odnosa u učestalosti i intenzitetu u skladu sa procenjenim rizikom i promenjenim okolnostima u vezi sa strankom.

Saglasno navedenom zakonu kao i Odluci o smernicama za primenu odredaba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma za obveznike nad kojima Narodna banka Srbije vrši nadzor, banka je dužna da usvoji i primeni odgovarajuća unutrašnja akta kojima će radi efikasnog upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma obuhvatiti radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, kojim, pored ostalog, definiše postupak pribavljanja i procene verodostojnosti informacija o poreklu imovine koja jeste ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije.