Skaču cene stanova

Ova suprotstavljenost otvara mnoga pitanja: Ko i kako diktira ponudu i potražnju na tržištu nekretnina u Srbiji? Zašto sve više naših građana ulaže u nekretnine u inostranstvu, posebno u Emiratima?

Cena kvadratnog metra najskupljeg stana u Beogradu dostigla je rekordnih 11.811 evra. Paralelno, kuća od 90 kvadrata u Bačkom Gradištu, uključujući i dvorište, prodaje se za svega 37.000 evra. Dok stanogradnja u Evropi opada, kod nas cene ne da ne padaju, već rastu. Šta se dešava na tržištu nekretnina?

Sandra Blažić, agent za nekretnine, ističe da potražnja za stanovima u Srbiji ne jenjava.

"U Nišu cena novih stanova ide od 1.600 do 2.500 evra po kvadratnom metru, dok je cena starijih, renoviranih stanova između 1.300 i 2.000 evra po kvadratu. Naročito nedostaju stanovi manjih kvadratura, do 55 kvadrata, kao i veći porodični stanovi", napominje Blažić.

Veoma je značajna i cena iznajmljivanja stanova.

• Za mikro-stan plaća 500 evra: Evo kako izgleda život u devet kvadrata VIDEO
• Zabrana: Stranci ovde više neće moći da kupuju nekretnine
• Kako onlajn da proverite dugovanje za porez za imovinu

"Za jednosobni stan sa odvojenom spavaćom sobom, od oko 45 kvadrata, u Nišu treba izdvojiti između 300 i 400 evra mesečno. Iako nisu nastupila velika poskupljenja kao u Beogradu i Novom Sadu, cene u Nišu drže nivo zbog konstantne tražnje", objašnjava Blažić.

Povoljan stan u Beogradu moguće naći samo na periferiji

Sa druge strane, cene nekretnina u Beogradu drastično variraju.

Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora udruženja Klaster nekretnine, pojašnjava da najskuplji kvadratni metar često privlači pažnju medija, ali da prosečna cena varira u zavisnosti od lokacije.

"Beograd pokriva veliku površinu, pa se kvadratni metar na periferiji može kupiti po relativno povoljnoj ceni. Samo je potrebna psihološka prilagodba da decenijama unazad centralne lokacije sada obuhvataju i prigradska naselja", kaže Đorđević.

Finansijski savetnik Uroš Đaković naglašava da je moguće pronaći stan sa jednom spavaćom sobom za 100.000 evra u naseljima poput Mirijeva, ali naglašava da je u centralnim delovima grada takva ponuda nezamisliva.

On dodaje da su ekstremno visoke cene nekretnina, koje mediji često ističu, delom rezultat marketinških taktika investitora.

• Garaže stižu cene stanova: Ovde je kvadrat najskuplji
• Ovde se mogu kupiti stanovi za 100.000 evra

"Imamo situaciju gde na Zapadu investitori namerno postavljaju najskuplje cene na listinzima kako bi privukli pažnju medija i generisali publicitet", objašnjava Đaković.

Pored toga, pominje i primer gde je garaža nedavno prodata za 80.000 evra, što samo dodatno naglašava koliko nerealno visoke cene nekretnina mogu biti u centralnim gradskim zonama. Uprkos tome, Đaković savetuje ozbiljne kupce da istraže mogućnosti u razvojno perspektivnim opštinama, gde se stambeni prostor može naći za prihvatljiviju cenu.

Predviđa se rast cena

Nenad Đorđević izdvaja 2021. i 2022. godinu kao periode značajnog rasta cena i prometa na tržištu nekretnina. On napominje da je tržište 2023. godine poraslo sa oko 6,5 na 7,2 milijarde evra, dok je 2020. godine taj iznos bio oko 4,1 milijardu evra.

Iako je rast cena u prethodnoj godini bio nešto sporiji u poređenju sa 2021. i 2022. godinom, Đorđević predviđa blagi rast cena i prometa i u budućnosti, verovatno za nekoliko procenata, ali bez naglog pada cena.

On objašnjava da za razliku od razvijenih zapadnih ekonomija, Srbija nema razvijeno tržište hartija od vrednosti, pa se velika količina kapitala ulaže u nekretnine. Na primer, u 2023. godini, promet na Beogradskoj berzi iznosio je samo 170 miliona evra, dok je promet na tržištu nekretnina bio oko 7 milijardi evra. Preko 70% kapitala u Srbiji uložen je u nekretnine, za razliku od Sjedinjenih Američkih Država gde se kapital ravnomerno raspoređuje između nekretnina, hartija od vrednosti i gotovine.

Đorđević ističe da je ovo delom zbog nedostatka drugih opcija, ali i zbog istorijskih trauma koje su oblikovale pristup investiranju.

"Inflacija, hiperinflacija i nacionalizacija nakon Drugog svetskog rata ostavile su dubok trag, pa su nekretnine postale sigurno utočište za kapital", kaže Đorđević.

Zahvaljujući dobrom iskustvu sa nekretninama kroz istoriju, mnogi ljudi i danas biraju da ulažu upravo u ovaj oblik imovine, jer veruju da je to najpouzdaniji način čuvanja i uvećavanja kapitala.