Parkinsonov zakon objašnjava zašto je većina ljudi siromašna

Плата 48000, (у златно доба) жена 35000, двоје деце школског узраста, у Београду, реците ми где да закинем?!? Таман кад уштедим 10-ак хиљада
дођу на ред ципеле, јакнице или нешто сл.

Kao prvo da pohvalim redakciju zbog sve učestalijih tekstova o finansijama.
Otkad sam pre desetak godina otišao vani uz dnevnu štampu sam u slobodno vreme počeo čitati i stranice o novcu a zatim i knjige na tu temu.

I u srbiji sam pristojno zarađivao, sad zaradjujem i više ali bih rekao da mi se život promenio otkad sam se finansijski opismenio.

Nažalost, u srbiji toga nema, politika, žutilo i sport a jedne od najbitnijih stavki u životu svakog pojedinca ni u tragovima.

Kao posledicu imamo totalno finansijski nepismeno stanovništvo.
Stoga, čak i kada odu vani većina se i dalje muči, koliko god da zarađuju toliko i potroše na dokazivanje i statusne simbole.

Relativno često sam i u srbiji, a tu je situacija još i gora jer su manja i primanja.
Da stvar bude i gora, niko nema veće ciljeve i planove nego najviše troše na imidž i neku lažnu sliku samih sebe.

Sve mora biti original, najskuplje moguće, 5x je jači uticaj medija i reklama gde ako nemaš vrhunsku stvar onda si niko i ništa.
Ja. Imidž. Stil. Trend.

Takođe, svako ima nekog 'prijatelja' sa kojim se nesvesno takmici te ako je on/ona kupio novi ajfon, cipele, šminku onda se mora kupiti isti ili bolji pa ispada sramota kupiti jeftinije.

Kao što neko reče bolje je imati pantalone od 20 eura i 280 eura u džepu nego pantalone od 300 eura praznih džepova.

Ovo je sve tacno, ali je sve ovo usavrsio i unapredio jedan moj poznanik. Covek ima stalan posao, i uspeo je da pokrene jos 10 sitnih poslica kao sto su autici za decu na trgu, aparat za kokice, aparat za igracke, trambolina, pa je kasnije dosao do aparata za kocku, bilijara, pikado, otvorio kafic. Za to vreme zena je sedela kuci, deca mu iz skole donosila fiskalni da on vidi na sta su dzeparac potrosili, ako je neka glupost ukida se dzeparac (a za njega je sok glupost), posto voli druzenja, u svakom momentu ima 3,4 raspolozene benetine da nesto kuvaju i da piju, a on obezbedi samo ambijent (vikendicu). Posto u zadnje vreme hara kancer po Srbiji, sve vise je sahrana, a on bas poznaje dosta ljudi i cesto se nadje na sahrani i naravno podusju, na kojem pojede 2 cinije gulasa koje su postavljene za 5 osoba, i on je danas vec prebio troskove u kuci, toalet papir krade iz firme naravno. Jednom se kao salio da se kod njega u kuci tek posle druge nuzde pusta voda, mada ja sumnjam da se salio znajuci njega. Elem, on je tom svojom ciganijom uspeo da skupi pravo malo bogatstvo, ali je i uspeo sebi da nabaci titulu profesionalnog skrtca, kojeg niko ziv ne voli u gradu, jer je u zivotu mozda 2 ture pica platio, a 30 godina pio na tudji racun, pojavi se nepozvan na tudjoj zurci jer zna nekoga od prisutnih, i samo ce 5 minuta ostati, a naravno ostane do fajronta, pojede i popije sve sto je ispred njega. Zato, bolje biti covek sa manje novca, nego seljober sa novcem kojeg niko ziv ne ceni.

Nije sve tako crno ili belo. Parkinsonov zakon važi za budžete kada postoji teoretska šansa da se uštedi. Problem velike većine siromašnih ljudi (finansijski siromašnih) je što ne zarađuju dovoljno da bi mogli da pokriju realne životne troškove. Uvlače se u začarani krug, gde moraju da rade slabo plaćene poslove a onda da idu izmoreni kući i da preostalo vreme troše na porodicu. Zbog svega toga, ne uspevaju da izdvoje vreme za unapređivanje svojih sposobnosti kojima bi mogli da zarađuju više. Jednostavno upadnu u mašinu života iz koje je potrebna nadljudska snaga da se izvuku. Zato je od presudnog značaja da se potrebne veštine i osnove za bolje zarađivanje steknu pre nego što se zasnuje porodica i krenu ozbiljne teme.

" Naučite da živite sa preostalih 50 odsto. Radite to tokom svog aktivnog života."

Primer iz Srbije,plata 28.000 din.Naucite da zivite sa 14.000 odnosno manje od 500 din/dnevno.Sa tih 500 din trebalo bi platiti rezije drzavi za taj dan i kupiti hranu.Kojom metodom doci do resenja?

Previše ljudi troši novac koji nisu zaradili, da bi kupili stvari koje im ne trebaju kako bi zadivili ljude koje ne vole.

Vil Rodžers

Znam mnoge koji imaju pristojne prihode za naše uslove a nikad,ama baš nikad nemaju para,stalno kukaju,refinansiraju kredite,itd.To je zato što uporno troše više nego što zarađuju.Tako rade decenijama.To su ljudi kod kojih se novac ne zadržava.Nema šanse da bilo šta uštede.I kad bi zarađivali 5000€ mesečno,opet bi sve potrošili.Strašno!

Zamka jeste svakako, ali iz nje se ne moze izaci na predlozeni nacin. Ako si sa 40 godina na primer postigao nesto vise u karijeri i direktor si, ne mozes trositi kao sa 25 kad si bio pripravnik. Neces ici jugom na vazan sastanak, neces poslovnom partneru predloziti da pregovarate milionski ugovor uz picu na ulici nego cete ici u skup restoran, necete se oblaciti kod kineza jer ne mozete tako da odrzite svoju poziciji, sistem bi vas instant istosnuo. Tako da sto vise zaradjujete moracete vise i da trosite da biste ostali tu gde jeste ili isli dalje. Nema pomoci

Izmislili toplu vodu... Samo to nije primenljivo u Srbiji, tj ovde veci deo stanovnistva jedva izgura mesec jer primanja jedva da pokriju osnovnu potrosacku korpu koja vise nije navedena za cetvoroclanu vec za troclanu porodicu. Prvih par godina od kad sam se zaposlila (u struci, sa fakultetom) jedva sam uspevala da pokrijem troskove stanarine i rezija, kuvala sam hranu kuci da bih imala novca da kupim sebi nesto, eventualno izadjem na pice par puta. Da mi nije bilo roditelja da uskoce ponekad sa kojim dinarom zivot bi mi bukvalno bio kuca posao jer ne bih imala novca za vise od kokica. Cim su prihodi poceli da rastu, kad sam mogla sebi da obezbedim pristojan zivot (ne zivotarenje) nije mi bio problem da krenem i sa stednjom jer nisam tip koji mora da potrosi sve pare, ali prosto neka minimalna granica prihoda je neophodna da bi se uopste moglo krenuti sa krsenjem ovog "zakona".

Ako imas platu od 300 evra možeš da štediš koliko hoćeš. Nikad nećeš ništa uštedeti.

Ja sam to naučio na lični i malo teži način - ostao bez posla u dobroj firmi i bio nezaposlen. Trošio minimalno. Onda našao posao, sličan prethodnom po plati - ali trošio sam malo preko onoga što me je nezaposlenost naučila. I zapravo se da lepo živeti i lepo uštedeti.

Postoji tu i druga stran medalje.
Prvo: Stedeti novac ustvari nije preterano pametno. Drustvo je napravilo tako da vam novac propada ako ga cuvate, jer u proseku 3% godisnje opadne njegova realna vrednost. Nasli su "oni" nacin da vam ga krckaju i do kraja oduzmu. Secate li se hiperinflacije 90'-tih? Savrsen zlocin za koji niko nije odgovarao.
Drugo: Placanje kojekakvih osiguranja, ukljucujuci i penziono, bi trebalo da nam garantuje sigurniju buducnost. Medjutim, to se bas i ne dogadja na opste cudo, jer i te pare vremenom propadnu. Sa penzijom smo videli sta sve mogu, od protivustavnog smanjenja do povecanje starosne granice za koriscenje iste, sto nam obecava da je u buducnosti nece ni biti, a pare koje smo davali za to ce jednostavno nestati u nekoj dimnoj zavesi koju ce da napravi tadasnja vlast.
Trece: Zivimo samo jedan zivot. Sve sto zelimo i treba da imamo u tom zivotu, nazalost moramo da kupimo. Ostavljanje novca pokolenjima njima nece nesto pomoci jer opet, novac propadne, a i njih nece bas stimulisati da se trude za sebe u svom zivotu. Na zapadu su vec napravili da vam prosto bude zlo jer ste nasledili nesto od roditelja ili rodbine. Jednostavno vam oduzmu sve stecene pare koje ste kao cuvali, ili vam oduzmu nekretninu jer nemate da platite takse. To dolazi i kod nas, pitanje je samo vremena...

Tako da, neka Mr. Parkinson teoretise sa svojim parama, a mi cemo sa nasim. Njemu je sigurno lakse da mu trule milioni nego nama nase stotine.

Većina ljudi ostaje siromašna zato što veliki deo ekonomske vrednosti koju tokom života proizvedu svojim radom biva na različite perfidne načine prisvojena od strane bogatih. Zapitajte se samo kako neko ko radi celog života ima jedva jednu ili ni jednu kuću, dok neko drugi ima dve, pet ili deset.

Kako neko sa 30000 da ustedi da bi ulozio? Ovo je model za bogate da se jos vise bogate, a sirotinja ce ostati sirotinja...

Da citiram slavnog komicara Dzordza Karlina.

"Zamislite koliko je glupa prosecna osoba. E pa polovina ljudi je gluplja od toga!"


Vi ovde predlazete da neko stavi sve troskove na papir, da ih analizira, da izvuce zakljucke, da ima disciplinu u trosenju. Srecno. Nego, posto pakla cigara?

Сјајан текст! Видим, пљуште коментари о висини плата у Србији, што уопште нема везе са поентом текста која глси да што људи више зарађују, углавном више и троше. Знам неколико примера из окружења којима се почетна плата у фирмама дуплирала после неколико година рада и напредовања, и они и даље немају ни динар уштеђевине, нису купили некретнине, једноставно све што зараде, потроше на гардеробу (скупљу него ону пре), скупе телефоне, храну...
Аутори коментари о платама нижим од законског минимлца требало би, уместо читања оваквих текстова, да размисле о разлозима тако ниских примања и да раде на побољшању свога положаја. Одбијам да поверујем да је у данашње време просечној особи немогуће зарадити знатно више од тога.
Лично, поштујем тзв. Паркинсонов закон, први пут чујем за њега, али по простој логици ствари, од оног тренутка када су ми се приходили повећали, највећи део те суме склањам са стране, тако да апсолутно верујем да је то могуће.

Parkinson izgleda nije bio obavesten da ljudj ovde rade za 300 evra.

Bravo. Dobri saveti. Nisam ni znao za ovaj zakon ali sam se uvek pridrzavao ovih pravila.

ovo je sjajno, uskoro ću na doručak sa milijarderima. extra

Ovde većina nije shvatila poentu - 50% od svake dodatne zarade, a ne da odmah otrcite i kupite nešto. Drugo, valjda svako živi sa onim što ima pa nece onaj od 30000 da kupi jaknu/patike od 20000...

Većina je lenja.

Neko stručan neka nam objasni da li ovo pravilo važi i za nas u Srbiji?!

Prvo, zamislite da vam je finansijska situacija blizu urušavanja i treba da preduzmete mere da se situacija ispravi.

Klasicna zamka siromastva, na cega god da se fokusiramo ono jos samo moze da raste, u ovom slucaju na propast;)

Lenjost.

Ima smisla...

U Srbiji, sa srpskim platama???

Сјајан текст! Видим, пљуште коментари о висини плата у Србији, што уопште нема везе са поентом текста која глси да што људи више зарађују, углавном више и троше. Знам неколико примера из окружења којима се почетна плата у фирмама дуплирала после неколико година рада и напредовања, и они и даље немају ни динар уштеђевине, нису купили некретнине, једноставно све што зараде, потроше на гардеробу (скупљу него ону пре), скупе телефоне, храну...
Аутори коментари о платама нижим од законског минимлца требало би, уместо читања оваквих текстова, да размисле о разлозима тако ниских примања и да раде на побољшању свога положаја. Одбијам да поверујем да је у данашње време просечној особи немогуће зарадити знатно више од тога.
Лично, поштујем тзв. Паркинсонов закон, први пут чујем за њега, али по простој логици ствари, од оног тренутка када су ми се приходили повећали, највећи део те суме склањам са стране, тако да апсолутно верујем да је то могуће.

Ima smisla...

Zamka jeste svakako, ali iz nje se ne moze izaci na predlozeni nacin. Ako si sa 40 godina na primer postigao nesto vise u karijeri i direktor si, ne mozes trositi kao sa 25 kad si bio pripravnik. Neces ici jugom na vazan sastanak, neces poslovnom partneru predloziti da pregovarate milionski ugovor uz picu na ulici nego cete ici u skup restoran, necete se oblaciti kod kineza jer ne mozete tako da odrzite svoju poziciji, sistem bi vas instant istosnuo. Tako da sto vise zaradjujete moracete vise i da trosite da biste ostali tu gde jeste ili isli dalje. Nema pomoci

Postoji tu i druga stran medalje.
Prvo: Stedeti novac ustvari nije preterano pametno. Drustvo je napravilo tako da vam novac propada ako ga cuvate, jer u proseku 3% godisnje opadne njegova realna vrednost. Nasli su "oni" nacin da vam ga krckaju i do kraja oduzmu. Secate li se hiperinflacije 90'-tih? Savrsen zlocin za koji niko nije odgovarao.
Drugo: Placanje kojekakvih osiguranja, ukljucujuci i penziono, bi trebalo da nam garantuje sigurniju buducnost. Medjutim, to se bas i ne dogadja na opste cudo, jer i te pare vremenom propadnu. Sa penzijom smo videli sta sve mogu, od protivustavnog smanjenja do povecanje starosne granice za koriscenje iste, sto nam obecava da je u buducnosti nece ni biti, a pare koje smo davali za to ce jednostavno nestati u nekoj dimnoj zavesi koju ce da napravi tadasnja vlast.
Trece: Zivimo samo jedan zivot. Sve sto zelimo i treba da imamo u tom zivotu, nazalost moramo da kupimo. Ostavljanje novca pokolenjima njima nece nesto pomoci jer opet, novac propadne, a i njih nece bas stimulisati da se trude za sebe u svom zivotu. Na zapadu su vec napravili da vam prosto bude zlo jer ste nasledili nesto od roditelja ili rodbine. Jednostavno vam oduzmu sve stecene pare koje ste kao cuvali, ili vam oduzmu nekretninu jer nemate da platite takse. To dolazi i kod nas, pitanje je samo vremena...

Tako da, neka Mr. Parkinson teoretise sa svojim parama, a mi cemo sa nasim. Njemu je sigurno lakse da mu trule milioni nego nama nase stotine.

Većina je lenja.

U Srbiji, sa srpskim platama???

Bravo. Dobri saveti. Nisam ni znao za ovaj zakon ali sam se uvek pridrzavao ovih pravila.

Lenjost.

Znam mnoge koji imaju pristojne prihode za naše uslove a nikad,ama baš nikad nemaju para,stalno kukaju,refinansiraju kredite,itd.To je zato što uporno troše više nego što zarađuju.Tako rade decenijama.To su ljudi kod kojih se novac ne zadržava.Nema šanse da bilo šta uštede.I kad bi zarađivali 5000€ mesečno,opet bi sve potrošili.Strašno!

Ovo je sve tacno, ali je sve ovo usavrsio i unapredio jedan moj poznanik. Covek ima stalan posao, i uspeo je da pokrene jos 10 sitnih poslica kao sto su autici za decu na trgu, aparat za kokice, aparat za igracke, trambolina, pa je kasnije dosao do aparata za kocku, bilijara, pikado, otvorio kafic. Za to vreme zena je sedela kuci, deca mu iz skole donosila fiskalni da on vidi na sta su dzeparac potrosili, ako je neka glupost ukida se dzeparac (a za njega je sok glupost), posto voli druzenja, u svakom momentu ima 3,4 raspolozene benetine da nesto kuvaju i da piju, a on obezbedi samo ambijent (vikendicu). Posto u zadnje vreme hara kancer po Srbiji, sve vise je sahrana, a on bas poznaje dosta ljudi i cesto se nadje na sahrani i naravno podusju, na kojem pojede 2 cinije gulasa koje su postavljene za 5 osoba, i on je danas vec prebio troskove u kuci, toalet papir krade iz firme naravno. Jednom se kao salio da se kod njega u kuci tek posle druge nuzde pusta voda, mada ja sumnjam da se salio znajuci njega. Elem, on je tom svojom ciganijom uspeo da skupi pravo malo bogatstvo, ali je i uspeo sebi da nabaci titulu profesionalnog skrtca, kojeg niko ziv ne voli u gradu, jer je u zivotu mozda 2 ture pica platio, a 30 godina pio na tudji racun, pojavi se nepozvan na tudjoj zurci jer zna nekoga od prisutnih, i samo ce 5 minuta ostati, a naravno ostane do fajronta, pojede i popije sve sto je ispred njega. Zato, bolje biti covek sa manje novca, nego seljober sa novcem kojeg niko ziv ne ceni.

Parkinson izgleda nije bio obavesten da ljudj ovde rade za 300 evra.

Neko stručan neka nam objasni da li ovo pravilo važi i za nas u Srbiji?!

Da citiram slavnog komicara Dzordza Karlina.

"Zamislite koliko je glupa prosecna osoba. E pa polovina ljudi je gluplja od toga!"


Vi ovde predlazete da neko stavi sve troskove na papir, da ih analizira, da izvuce zakljucke, da ima disciplinu u trosenju. Srecno. Nego, posto pakla cigara?

" Naučite da živite sa preostalih 50 odsto. Radite to tokom svog aktivnog života."

Primer iz Srbije,plata 28.000 din.Naucite da zivite sa 14.000 odnosno manje od 500 din/dnevno.Sa tih 500 din trebalo bi platiti rezije drzavi za taj dan i kupiti hranu.Kojom metodom doci do resenja?

Većina ljudi ostaje siromašna zato što veliki deo ekonomske vrednosti koju tokom života proizvedu svojim radom biva na različite perfidne načine prisvojena od strane bogatih. Zapitajte se samo kako neko ko radi celog života ima jedva jednu ili ni jednu kuću, dok neko drugi ima dve, pet ili deset.

Плата 48000, (у златно доба) жена 35000, двоје деце школског узраста, у Београду, реците ми где да закинем?!? Таман кад уштедим 10-ак хиљада
дођу на ред ципеле, јакнице или нешто сл.

Nije sve tako crno ili belo. Parkinsonov zakon važi za budžete kada postoji teoretska šansa da se uštedi. Problem velike većine siromašnih ljudi (finansijski siromašnih) je što ne zarađuju dovoljno da bi mogli da pokriju realne životne troškove. Uvlače se u začarani krug, gde moraju da rade slabo plaćene poslove a onda da idu izmoreni kući i da preostalo vreme troše na porodicu. Zbog svega toga, ne uspevaju da izdvoje vreme za unapređivanje svojih sposobnosti kojima bi mogli da zarađuju više. Jednostavno upadnu u mašinu života iz koje je potrebna nadljudska snaga da se izvuku. Zato je od presudnog značaja da se potrebne veštine i osnove za bolje zarađivanje steknu pre nego što se zasnuje porodica i krenu ozbiljne teme.

Ako imas platu od 300 evra možeš da štediš koliko hoćeš. Nikad nećeš ništa uštedeti.

Kako neko sa 30000 da ustedi da bi ulozio? Ovo je model za bogate da se jos vise bogate, a sirotinja ce ostati sirotinja...

Kao prvo da pohvalim redakciju zbog sve učestalijih tekstova o finansijama.
Otkad sam pre desetak godina otišao vani uz dnevnu štampu sam u slobodno vreme počeo čitati i stranice o novcu a zatim i knjige na tu temu.

I u srbiji sam pristojno zarađivao, sad zaradjujem i više ali bih rekao da mi se život promenio otkad sam se finansijski opismenio.

Nažalost, u srbiji toga nema, politika, žutilo i sport a jedne od najbitnijih stavki u životu svakog pojedinca ni u tragovima.

Kao posledicu imamo totalno finansijski nepismeno stanovništvo.
Stoga, čak i kada odu vani većina se i dalje muči, koliko god da zarađuju toliko i potroše na dokazivanje i statusne simbole.

Relativno često sam i u srbiji, a tu je situacija još i gora jer su manja i primanja.
Da stvar bude i gora, niko nema veće ciljeve i planove nego najviše troše na imidž i neku lažnu sliku samih sebe.

Sve mora biti original, najskuplje moguće, 5x je jači uticaj medija i reklama gde ako nemaš vrhunsku stvar onda si niko i ništa.
Ja. Imidž. Stil. Trend.

Takođe, svako ima nekog 'prijatelja' sa kojim se nesvesno takmici te ako je on/ona kupio novi ajfon, cipele, šminku onda se mora kupiti isti ili bolji pa ispada sramota kupiti jeftinije.

Kao što neko reče bolje je imati pantalone od 20 eura i 280 eura u džepu nego pantalone od 300 eura praznih džepova.

Ja sam to naučio na lični i malo teži način - ostao bez posla u dobroj firmi i bio nezaposlen. Trošio minimalno. Onda našao posao, sličan prethodnom po plati - ali trošio sam malo preko onoga što me je nezaposlenost naučila. I zapravo se da lepo živeti i lepo uštedeti.

Previše ljudi troši novac koji nisu zaradili, da bi kupili stvari koje im ne trebaju kako bi zadivili ljude koje ne vole.

Vil Rodžers

Ovde većina nije shvatila poentu - 50% od svake dodatne zarade, a ne da odmah otrcite i kupite nešto. Drugo, valjda svako živi sa onim što ima pa nece onaj od 30000 da kupi jaknu/patike od 20000...

Prvo, zamislite da vam je finansijska situacija blizu urušavanja i treba da preduzmete mere da se situacija ispravi.

Klasicna zamka siromastva, na cega god da se fokusiramo ono jos samo moze da raste, u ovom slucaju na propast;)

Izmislili toplu vodu... Samo to nije primenljivo u Srbiji, tj ovde veci deo stanovnistva jedva izgura mesec jer primanja jedva da pokriju osnovnu potrosacku korpu koja vise nije navedena za cetvoroclanu vec za troclanu porodicu. Prvih par godina od kad sam se zaposlila (u struci, sa fakultetom) jedva sam uspevala da pokrijem troskove stanarine i rezija, kuvala sam hranu kuci da bih imala novca da kupim sebi nesto, eventualno izadjem na pice par puta. Da mi nije bilo roditelja da uskoce ponekad sa kojim dinarom zivot bi mi bukvalno bio kuca posao jer ne bih imala novca za vise od kokica. Cim su prihodi poceli da rastu, kad sam mogla sebi da obezbedim pristojan zivot (ne zivotarenje) nije mi bio problem da krenem i sa stednjom jer nisam tip koji mora da potrosi sve pare, ali prosto neka minimalna granica prihoda je neophodna da bi se uopste moglo krenuti sa krsenjem ovog "zakona".

ovo je sjajno, uskoro ću na doručak sa milijarderima. extra