Radite skraćeno? Evo kako vam se obračunava godišnji odmor

Za početak je važno istaći da nepuno radno vreme podrazumeva rad kraći od 40 sati nedeljno, dakle (logično) radno vreme kraće od punog. 

Zakon posebno naglašava da zaposleni koji radi skraćeno ima sva prava kao i oni koji rade sa punim radnim vremenom.

Konkretno, zakon kaže da se srazmerno vremenu provedenom na radu ostvaruje zarada dok se ostala prava mogu ostvarivati i u celosti. Pravo na godišnji odmor je upravo jedno od prava koje zaposleni sa skraćenim radnim vremenom ostvaruje u punom obimu.

Stoga, kako smo pomenuli, oni koji rade nepuno radno vreme imaju jednaka prava na korišćenje godišnjeg odmora kao i oni koji rade puno radno vreme. 

Pravo na godišnji odmor radnik stiče nakon mesec dana trajanja radnog odnosa kod poslodavca, od momenta kada je zasnovan radni odnos. Tu se računa i eventualno bolovanje ili plaćeno odsustvo. Dokle god ste u radnom odnosu, poslodavac je uvek dužan da vam obezbedi godišnji odmor.

Radnik ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana. Međutim, taj minimum od 20 radnih dana se uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme i dr.

Svaki godišnji odmor za zaposlene u Srbiji je plaćen. Koliko novca možete da očekujete u mesecu u kom odete na odmor naravno zavisi od visine vaše plate. 

Prema Zakonu o radu, pravo na godišnji odmor je neotuđivo pravo svakog radnika - niti može da se uskrati niti radnik može da ga se odrekne. Čak i da zaposleni zatraži odricanje od odmora ili novčanu naknadu, pa čak i da potpiše sporazum sa poslodavcem, taj akt ne bi imao pravnu snagu. Dakle, kako smo ranije već pisali, novac nikad ne može da zameni odmor.