Mijatović za BIZcast otkrio tajnu litijuma: "Nije samo za baterije" VIDEO

Litijum je proglašen i stavljen na spisak kritičnih mineralnih sirovina, u Evropi i svuda u svetu. Kompanije ulažu enormna sredstva u istraživanje litijuma.

Od 2010. godine do danas vrednost tone litijuma skočila je oko sedam puta. Masovna proizvodnja električnih automobila koje pokreću litijumske baterije s jedne strane i manjak ležišta za eksploataciju s druge, u poslednjih nekoliko godina doveli su do povećanja potražnje za litijumom.

"Poslednjih godina, što se tiče cena, litijum je svakako doživeo veliku ekspanziju. Međutim, te cene litijuma osciluju u velikom rasponu. Krajem 2022. godine cena litijuma je otišla na skoro 80.000 dolara po toni. Svi kažu da je razlog tako visokoj ceni litijuma taj što je kineska vlada dala vrlo velike subvencije za kupovinu električnih vozila i bila je enormna proizvodnja električnih vozila koje koriste litijum u baterijama za ta vozila. 2023. godine ta cena je drastično pala za skoro 50 odsto, a ove godine je bila oko 17.000 dolara po toni", rekao je Mijatović za BIZcast.

Litijum ima široku primenu. U našoj javnosti se o litijumu priča najčešće u kontekstu proizvodnje baterija. Gde se još ovaj metal koristi?

"On je negde u 18.-19. veku prvi put izolovan litijum kao metal. U suštini, dobijen je elektrolizom. Procesom elektrolize su dobijeni mnogi metali, kao što su kalcit, natrijum, evo sad i kasnije litijum. Prva njegova primena, to je bila tamo negde početkom 20. veka, koristio se za maziva, pravljene su masti za mašine i za takvu opremu. I korišćen je u staklarskoj industriji. Tokom Drugog svetskog rata, kad su Amerikanci radili na razvoju atomske bombe, onda su raznim eksperimentima došli do zaključka da najveće količine tricijuma koji je neophodan za hidrogensku bombu mogu da dobiju od litijuma, jer litijum je smeša dva izotopa, litijuma sedam i litijuma šest. Litijum je korišćen za dobijanje čelika, pa u farmaceutskoj industriji za dobijanje određenih lekova. Pa je onda korišćen u industriji guma i termoizolacionih plastika, u građevinarstvu za poboljšanje nekih aditiva koji se dodaju različite građevinske smeše prilikom gradnje. Tako da je litijum stvarno našao vrlo veliku primenu. Trenutno najveća mu je primena u elektroindustriji za dobijanje litijumskih baterija", rekao je Mijatović.

"Tu se koriste najveće količine litijuma, mada kad pogledate u jednoj bateriji nekako litijum zauzima najmanje prostora, ali se masovno koristi zato što te baterije imaju vrlo dobra svojstva. U kombinaciji sa još nekim drugim elementima", dodao je on.

Svetska potreba za litijumom je iz dana u dan sve veća.

"2010. godine potrebe svetske privrede za litijum su bile negde oko 20.000 tona. Prošle godine su porasle na nivou negde oko 188.000 tona. A potrebe za litijumom su prošle godine, procenjene na 900.000 tona. Dalje procena ide na 2025. da će potreba za litijum biti negde preko 1.200.000 tona", otkrio je Mijatović za BIZcast.

Litijum-jonske baterije su neophodne za skladištenje solarne energije jer mogu efikasno zadržati energiju sve dok nije potrebna. One mogu zadovoljiti visoke zahteve za skladištenje energije u sistemima kao što su solarni sistemi i električni automobili.

"Sada ove baterije za elektrovozila mogu da se prave i na bazi natrijuma. Prvo je jedan kineski institut to dosta dugo istraživao i onda su napravili bateriju koja ima dobre karakteristike, međutim još nije tu počela masovna proizvodnja. Ali za sada prema svim podacima nekako je izgleda litijumska baterija sigurnija. Jeste da je možda proizvodnja malo skuplja i otežana. Najnovija neka istraživanja kažu da je kineska kompanija napravila litijumsku bateriju koja može da izdrži 3.000 punjenja. To kad se preračuna izlazi da je vek te litijumske baterije koja ima nešto fosfata i gvoždja negde oko 50 godina. Što ne znam koliko će se sada pogodno odraziti na industriju ako imate proizvod koji traje 50 godina", zaključio je Mijatović.