Jovanović za BIZcast: "Donet je zakon – svi dobijaju brz internet"; "Radovi su u celoj Srbiji"

Digitalizacija je u punom zamahu. Elektronski servisi namenjeni privatnim i javnim preduzećima, preduzetnicima, ustanovama, kao i stanovništvu, sve su prisutniji u nekoliko poslednjih godina.

Građani su otkrili da im portal eUprave može biti koristan, posebno u periodu pandemije, kada su neke od najpopularnijih e-usluga bile vezane za testiranje, vakcinaciju, izdavanje sertifikata i zdravstvene knjižice. Nakon pandemije došao je period putovanja kada su građani imali prilike da elektronski zakažu termin za zamenu pasoša, lične karte ili vozačke dozvole.

Digitalizacija – kako je iskoristiti u pravom svetlu, kako se zaštiti o zloupotrebe, koja su naša prava ali i kako će nam predstojeći projektri olakšati svakodnevni život, otkriva nam treći gost BIZcast-a ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović.

Jedan od najbitnijih kapitalnih projekata ministarstva je svakako uvođenje brzog interneta u ruralnim područjima Srbije. Ministar je otkrio kako napreduje projekat i šta građani mogu očekivati u narednom periodu.

"Stvarno je to jedan od najbitnijih projekata koje sprovodi ministarstvo telekomunikacija i ponosan sam na taj projekat. Naime, analize su pokazale da do prošle godine svega 75 odsto Srbije ima brzi internet protok, preko 100 megabita u sekundi. I sad, svi oni koji nas gledaju preko interneta znaju koliko je internet bitan. Bitno da svaki deo Srbije pokrijemo brzim internetom, kako bi građani u svakoj tački Srbije mogli da koriste e-upravu. Drago mi je što smo ove godine doneli zakon o elektronskim komunikacijama, gde smo rekli da je taj brzi internet univerzalni servis. Šta to znači? Svaki građanin u Srbiji ima pravo da ima pristup tom brzom internetu. I krenuli smo u jednu veliku akciju, radovi su u celoj Srbiji. Do ovog trenutka 105 sela je dobilo brzi internet, tu je više od 55.000 građana u tih 105 sela", rekao je Jovanović.

Ministar je dodao da je uvođenje brzog interneta u selima u Srbiji od velikog značaja za građanje koji tamo žive.

"U tako malim mestima i tako malim izdvojenim školama omogućavamo brzi internet i da imaju iste mogućnosti kao deca u velikim gradovima, dakle to je digitalni nastavni sadržaj, elektronski dnevnik, oni imaju potpuno iste mogućnosti kao deca u velikim gradovima, a naravno odmah se tu domaćinstva koje to žele, preključuju na brzi internet, oni naravno dobijaju mogućnost e-uprave, elektronski izvod iz matične knjige, e-agrar kao jedna nova usluga koja je ove godine zaživela zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede", naveo je ministar.

U jeku trenutnih izazova sa kojima se naši najmladji susreću u digitalnom svetu, Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu igra ključnu ulogu u njihovoj zaštiti u digitalnom okruženju. Ministar je objasnio rad Centra i kako on odgovara na rizike i opasnosti sa kojima se deca susreću na internetu?

"Mi smo još 2017. godine ušli sa dva bitna projekta. Jedan je da povežemo sve osnovne i srednje škole na internet kroz projekat "Povezane škole", a paralelno s tim, zahvaljujući tome što smo bili svesni da internet donosi i neke izazove, ne samo za školarce, već i za sve ostale građane, roditelje, nastavnike, sve one koji koriste internet i da postoji izazov kad je pitanju bezbednost dece, pre svega na internetu, pokrenuli smo Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji ima nekoliko zadataka. Moguće je da besplatno pozovu taj centar i deca, i roditelji na broj 19833, ili da prijave da se nešto desilo na internet portalu pametnoibezbedno.gov.rs. Taj centar je povezan i sa ministarstvom unutrašnjih poslova, i sa domovima zdravlja, i sa tužilaštvom, i sa centrima za socijalni rad, i čim se desi neka prijava ili neki problem, centar to veoma brzo rešava. Mnogo je interesantno da koliko nam se javljaju deca, koliko nam se recimo javljaju nastavnici kad vide neki problem u školi i mi tu dajemo prave savete šta treba raditi i kako postupati kad se desi neka zloupotreba ili pretnja na internetu. A druga stvar koju radi centar je preventiva. Dakle, imamo divne predavače u centru koji su obišli na stotine škola, na hiljade ili desetine hiljada đaka i nastavnika i rade predavanja i zapravo utiču na podizanje svesti i kod dece, i kod nastavnika, i kod roditelja da na internetu", ispričao je Jovanović.

Jovanović je istakao da je prošle godine izvoz informaciono-komunikacionih tehnologija bio 2,7 milijarde evra, a da je samo pre deset godina bio 375 miliona evra. Kako je rekao, razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija Srbiju čini privlačnijom destinacijom za strane investitore i kompanije.

"U januaru ćemo imati negde 3,6 do 3,8 milijardi evra izvoza, naročito je bitno što u tom izvozu imamo suficit, nakle 80% izvozimo, a jedan samo mali deo uvozimo. To znači da mi u Srbiji, zahvaljujući našoj pameti i našim znanju, stvaramo tu dodatnu vrednost koja podiže i bruto društveni proizvod naše zemlje i što smo u svetu polako, ali sigurno prepoznati kao IT zemlja, kao lider u tehnologiji, u informacionim tehnologijama i sve više stranih kompanija se odlučuje da svoje razvojne centre otvori kod nas", rekao je Jovanović.

"Do pre samo 4 ili 5 godina, mi u Srbiji nismo imali nijedan naučno-tehnološki park. Sada u Srbiji imamo 4 naučno-tehnološka parka, oni su ovde u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Nišu. I vlada Republike Srbije radi na tome da poveća kapacitete većih ovih naučno-tehnoloških parkova, jer su oni puni. U naredne dve godine ćemo izgraditi još dva naučno-tehnološka parka u Kruševcu i Kragujevcu", rekao je ministar.